Во Нгујен Ђап
Во Нгујен Ђап | |
---|---|
Лични подаци | |
Надимак | Црвени Наполеон |
Датум рођења | 25. август 1911. |
Место рођења | Кванг Бињ, Француска Индокина |
Датум смрти | 4. октобар 2013.102 год.) ( |
Место смрти | Ханој, Вијетнам |
Образовање | Вијетнамски национални универзитет |
Војна каријера | |
Служба | 1944−1991. |
Војска | Вијетнамска народна армија |
Чин | Генерал |
Учешће у ратовима | Први индокинески рат Вијетнамски рат |
Одликовања | орден победе |
Во Нгујен Ђап (виј. Võ Nguyên Giáp; Кванг Бињ, 25. август 1911 — Ханој, 4. октобар 2013, с надимком „Црвени Наполеон”)[1] је био вијетнамски официр Вијетнамске народне армије и политичар, који се сматра једним од највећих војних стратега 20. века.[2] Био је главни командант у два рата: Првом рату у Индокини (1946–1954) и рату у Вијетнаму (1960–1975). Учествовао је у следећим историјски значајним биткама: Ланг Сон (1950); Хоа Бињ (1951–1952); Дијен Бијен Фу (1954); Тет офанзива (1968); Ускршња офанзива (1972); и коначно Хо Ши Минов поход (1975). Такође је био новинар и министар унутрашњих послова у Вијетмин влади председника Хо Ши Мина, војни командант Вијетмина, командант Вијетнамске народне армије и министар одбране. Такође је служио и као члан политбироа партије Лао Донг.
Ђап је први пут дошао на истакнуту позицију током Другог светског рата, када је служио као војни вођа Вијетминског отпора против јапанске окупације Вијетнама. Није имао директну војну обуку и био је наставник историје на академији француског говорног подручја, под утицајем историјских војсковођа и лично је навео Т. Е. Лоренса и Наполеона као своја два највећа утицаја.[3] Касније је добио надимак „Црвени Наполеон“ из неких западних извора.[4]
Ђап је био кључни војни командант у два рата: Првом рату у Индокини 1946–1954, борећи се против Француза, и Вијетнамском рату 1955–1975, борећи се против Јужног Вијетнама и његових америчких присталица. Учествовао је у неколико историјски значајних битака, укључујући Цао Банг 1950, Хоа Бин 1951–1952, Ђиен Биен Фу 1954, Тет офанзиву 1968, Ускршњу офанзиву 1972. године и последњу Хо Ши Минову кампању 1975.
Ђап је био главни војни градитељ; током Првог рата у Индокини, трансформисао је банду побуњеника у „фину армију лаке пешадије“ која је користила криптографију,[5] артиљерију и напредну логистику[6] и способну да изазове већи, модернизовани корпус Француске експедиције на Далеком истоку и Вијетнамске националне армије.[7] Такође је био веома ефикасан логистичар,[7] постављајући темеље стази Хо Ши Мина, која је препозната као један од великих подвига војног инжењерства 20. века.[8]
Као шеф војске током Вијетнамског рата, Ђапу се често приписују заслуге за војну победу Северног Вијетнама над Јужним Вијетнамом и Сједињеним Државама.[2] Недавне студије показују да су други лидери играли истакнутије улоге, при чему су бивши подређени, а сада ривали Ван Тјен Дунг и Хоанг Ван Тај преузели директнију војну одговорност од Ђапа.[9] Ипак, он је одиграо кључну улогу у другој трансформацији ПАВН-а у „једну од највећих, најстрашнијих“ механизованих и комбинованих борбених снага способних да задају нокаут ударац све моћнијој ривалској Армији Републике Вијетнам (ARVN) у конвенционалном ратовању.[7]
Биографија
[уреди | уреди извор]Ране године
[уреди | уреди извор]Во Нгујен Ђап је рођен 25. августа 1911. (или 1912. према неким изворима[10]) у провинцији Кванг Бињ, Француска Индокина.[11] Ђапови отац и мајка, Во Куанг Нгхием и Нгујен Ти Киен,[12] су обрађивали земљу, делом је изнајмљујући комшијама и живели релативно удобним животом.
Ђапов отац је био и мањи званичник и посвећени вијетнамски националиста, након што је учествовао у покрету Кан Вуонга 1880-их. Ухапшен је због субверзивних активности од стране француских колонијалних власти 1919. и умро је у затвору неколико недеља касније. Ђап је имао две сестре и једног брата, а убрзо након затварања његовог оца ухапшена је и једна од његових сестара. Иако није била дуго задржана, због оскудица затворског живота се разболела, и она је умрла неколико недеља након пуштања на слободу.[13]
Ђапа је код куће подучавао његов отац пре него што је пошао у сеоску школу. Његова преурањена интелигенција значила је да је убрзо пребачен у окружну школу и 1924. године, у узрасту од тринаест година, отишао је од куће да би похађао Куоц Хоц (такође познат на енглеском као „Национална академија“), француски лицеј у Хуе.[12] Ову школу је основао католички званичник Нго Дин Ка, а похађао ју је и његов син Нго Ђин Дим. Дием је касније постао председник Јужног Вијетнама (1955–63). Годинама раније иста школа је образовала још једног дечака, Нгујен Синх Цунга такође сина службеника. Годионе 1943, Цунг је усвојио име Хо Ши Мин.[14]
Са 14 година, Ђап је постао гласник компаније Хајфонг електрана. Избачен је из школе после две године због учешћа у протестима, а накратко је отишао кући у своје село. Док је био тамо, придружио се Револуционарној партији Тан Виет, подземној групи основаној 1924, која га је упознала са комунизмом.[15] Вратио се у Хуе и наставио своје политичке активности. Ухапшен је 1930. због учешћа у студентским протестима и служио је 13 месеци од двогодишње казне у затвору Лао Бао.[12] Према Ђаповом сопственом исказу разлог за његово ослобађање је био недостатак доказа против њега.[16] Придружио се Комунистичкој партији Вијетнама 1931.[12] и учествовао у неколико демонстрација против француске власти у Индокини, као и помагао у оснивању Демократског фронта 1933. године.
Иако је то негирао, историчар Сесил Б. Кари[17] је рекао да је Ђап такође провео неко време у престижном лицеју у Ханоју Алберт Сараут, где се локална елита школовала да служи колонијалном режиму. Речено је да је био у истој класи као Фам Ван Ђонг, будући премијер, који је такође негирао да је студирао у Алберт Сарауту, и Бао Ђај, последњи цар Анама. Од 1933. до 1938. Ђап је студирао на Индокинеском универзитету у Ханоју[12][18] где је стекао диплому из права на смеру политичке економије.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Vietnam's 'Red Napoleon' Vo Nguyen Giap dies, aged 102”. Reuters (на језику: енглески). 6. 10. 2013. Приступљено 11. 2. 2022.
- ^ а б Stowe, Judy (4. 10. 2013). „General Vo Nguyen Giap: Soldier who led Vietnamese forces against France and the US”. The Independent. Приступљено 4. 10. 2013.
- ^ Davidson, Phillip B. (1991). Vietnam at War: The History, 1946–1975 (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 14—15. ISBN 9780195067927.
- ^ AFP (4. 10. 2013). „Vietnam's 'Red Napoleon' Vo Nguyen Giap dies aged 102”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 16. 7. 2018.
- ^ Long & Blackburn 2013, стр. 21–23
- ^ Karnow, Stanley (24. 6. 1990). „Giap Remembers”. New York Times Magazine. Приступљено 17. 6. 2018.
- ^ а б в Warren, James A. (2013). Giap: The General Who Defeated America in Vietnam. St. Martin's Press. ISBN 9781137098917.
- ^ Morris, Virginia (25. 8. 2006). „We were waiting for them”. The Guardian. Приступљено 17. 6. 2018.
- ^ „The Return to War: North Vietnamese Decision-Making, 1973–1975”. Wilson Center. 9. 11. 2017. Приступљено 17. 6. 2018.
- ^ Gregory, Joseph (4. 10. 2013). „Gen. Vo Nguyen Giap, Who Ousted U.S. From Vietnam, Is Dead”. New York Times.
- ^ Johnson, Kay (13. 11. 2006). „Asian Heroes: General Vo Nguyen Giap”. Time.
- ^ а б в г д „Vietnam war leader General dies, aged 102”. Radio France Internationale. 4. 10. 2013. Приступљено 4. 10. 2013.
- ^ Macdonald 1993, стр. 19
- ^ Macdonald 1993, стр. 19–20
- ^ Macdonald 1993, стр. 20
- ^ Macdonald 1993, стр. 21
- ^ Currey 2005, стр. 28–31
- ^ Currey 2005, стр. 36
Литература
[уреди | уреди извор]- Warren, James A. (2013). Giap: The General Who Defeated America in Vietnam. St. Martin's Press. ISBN 9781137098917.
- Long, Lonnie M.; Blackburn, Gary B. (2013). Unlikely Warriors. стр. 21—23. ISBN 9781475990577.
- Currey, Cecil B., Senior General Vo Nguyen Giap Remembers Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015), in Journal of Third World Studies, Fall 2003.
- Currey, Cecil B. (2000). Victory at Any Cost: The Genius of Viet Nam's Gen. Vo Nguyen Giap. Washington, D.C.: Brassey's Inc. ISBN 978-1-57488-194-3.
- Dupuy, Trevor N. (1995). The Harper Encyclopedia of Military Biography. Curt Johnson, and David L. Bongard. New York: Castle Books. ISBN 978-0-7858-0437-6.
- Giap, Vo Nguyen (1970). Military Art of People's War: Selected Writings. New York: Monthly Review Press. ISBN 9780853451938.
- Karnow, Stanley (1997). Vietnam: A History. New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-026547-7.
- Pribbenow, Merle (Translator) (2002). Victory in Vietnam: A History of the People's Army of Vietnam, 1954-1975. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-1175-1.
- Secrets of War: Vietnam Special Operations. Documedia Group. 1998.
- Currey, Cecil B. (2000). Victory at Any Cost: The Genius of Viet Nam's Gen. Vo Nguyen Giap. Washington: Brassey's Inc. ISBN 1-57488-194-9.
- Davidson, Phillip B. (1991). Vietnam at War: The History, 1946–1975. Oxford University Press. ISBN 0195067924.
- Lawrence, Mark Atwood; Logevall, Fredrik (2007). The First Vietnam War: Colonial Conflict and Cold War Crisis. Harvard University Press. ISBN 9780674023710.
- Macdonald, Peter (1993). Giap: The Victor in Vietnam. Fourth Estate. ISBN 1-85702-107-X.
- Morris, Virginia and Hills, Clive (2006). A History of the Ho Chi Minh Trail: The Road to Freedom. Orchid Press. .
- Morris, Virginia and Hills, Clive (2018). Ho Chi Minh's Blueprint for Revolution: In the Words of Vietnamese Strategists and Operatives. McFarland & Co Inc. .
- Nguyen, Lien-Hang T. Hanoi's War: An International History of the War for Peace in Vietnam. University of North Carolina Press. 2012. ISBN 978-0-8078-3551-7.
- Willbanks, James H. (2013). Vietnam War: The Essential Reference Guide. ABC-CLIO. ISBN 9781610691031.
- Woods, L. Shelton (2002). Vietnam: A Global Studies Handbook. ABC-CLIO. ISBN 9781576074169.
- Boylan, Kevin; Olivier, Luc (2018). Valley of the Shadow: The Siege of Dien Bien Phu. Oxford: Osprey Press. ISBN 978-1472824370.
- Davidson, Phillip (1988). Vietnam at War: The History, 1946–1975. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-506792-4.
- „Ðiên Biên Phú – The "official and historical site" of the battle”. Архивирано из оригинала 5. 12. 2006. г. Приступљено 8. 12. 2006.
- Fall, Bernard B. (1967). Hell in a Very Small Place. The Siege of Dien Bien Phu. New York: J.B. Lippincott Company. ISBN 0-306-80231-7.
- Forbes, Andrew; Henley, David (2012). Vietnam Past and Present: The North. Chiang Mai: Cognoscenti Books. ASIN B006DCCM9Q.
- Grauwin, Paul-Henri (1955). Doctor at Dien-Bien-Phu. London: Hutchinson.
- „INDO-CHINA: The Fall of Dienbienphu”. Time. 17. 5. 1954.
- Morgan, Ted (2010). Valley of Death: The Tragedy at Dien Bien Phu That Led America Into the Vietnam War. New York: Random House.
- Morris, Virginia and Hills, Clive. 2018. Ho Chi Minh's Blueprint for Revolution: In the Words of Vietnamese Strategists and Operatives, McFarland & Co Inc.
- Navarre, Henri (1958). Agonie de l'Indochine (на језику: француски). Paris: Plon. OCLC 23431451.
- Riley, Jonathon (2014). Decisive Battles: From Yorktown to Operation Desert Storm. Bloomsbury Publishing. ISBN 9781441126740.
- Rottman, Gordon L. (2005). Khe Sanh (1967–1968): Marines battle for Vietnam's vital hilltop base. Oxford: Osprey Publishing (UK). ISBN 1-84176-863-4.
- Roy, Jules; Baldick, Robert (1984). The Battle of Dienbienphu. New York: Harper & Row. ISBN 0-88184-034-3. OCLC 263986.
- Roy, Jules (2002). The Battle of Dienbienphu. New York: Carroll & Graf Publishers. ISBN 0-7867-0958-8.
- Simpson, Howard (2005). Dien Bien Phu: The Epic Battle America Forgot. University of Nebraska Press. ISBN 978-1574888409.
- Stone, David (2004). Dien Bien Phu. London: Brassey's UK. ISBN 1-85753-372-0.
- Windrow, Martin (2004). The Last Valley. New York: Da Capo Press. ISBN 0-306-81386-6.
- Windrow, Martin (2013). The French Indochina War 1946–54. Osprey.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- "Vo Nguyen Giap" на сајту Wayback Machine (архивирано 25 септембар 2000). (interview) CNN. Conducted in May 1996, translated from Vietnamese
- Биографија генерала Ђапа
- Фронт за национално ослобођење
- Генерал Во Нгујен Ђап - Херој Азије
- Интервју Во Нгујен Ђапа - ПБС
- Библиографија: Списи Во Нгујен Ђапа и књиге о њему
- Во Нгујен Ђап на Британици
- Општа историја Архивирано 2006-08-22 на сајту Archive.today
- Booknotes interview with Peter MacDonald on Giap: The Victor in Vietnam, August 29, 1993, C-SPAN