Во Нгујен Ђап

С Википедије, слободне енциклопедије
Во Нгујен Ђап
Vo Nguyen Giap 2008.jpg
Во Нгујен Ђап 2008. године
Датум рођења(1911-08-25)25. август 1911.
Место рођењаКванг Бињ
Француска Индокина
Датум смрти4. октобар 2013.(2013-10-04) (102 год.)
Место смртиХаној
Вијетнам
ШколаВијетнамски национални универзитет
ВојскаВијетнам Вијетнамска народна армија
Године службе1944−1991.
ЧинГенерал
Битке/ратовиПрви индокинески рат
Вијетнамски рат
Одликовањаорден победе

Во Нгујен Ђап (виј. Võ Nguyên Giáp; Кванг Бињ, 25. август 1911Ханој, 4. октобар 2013, с надимком „Црвени Наполеон”)[1] је био вијетнамски официр Вијетнамске народне армије и политичар, који се сматра једним од највећих војних стратега 20. века.[2] Био је главни командант у два рата: Првом рату у Индокини (1946–1954) и Рату у Вијетнаму (1960–1975). Учествовао је у следећим историјски значајним биткама: Ланг Сон (1950); Хоа Бињ (1951–1952); Дијен Бијен Фу (1954); Тет офанзива (1968); Ускршња офанзива (1972); и коначно Хо Ши Мин поход (1975). Такође је био новинар и министар унутрашњих послова у Вијетмин влади председника Хо Ши Мина, војни командант Вијетмина, командант Вијетнамске народне армије и министар одбране. Такође је служио и као члан политбироа партије Лао Донг.

Ђап је први пут дошао на истакнуту позицију током Другог светског рата, када је служио као војни вођа Вијетминског отпора против јапанске окупације Вијетнама. Није имао директну војну обуку и био је наставник историје на академији француског говорног подручја, под утицајем историјских војсковођа и лично је навео Т. Е. Лоренса и Наполеона као своја два највећа утицаја.[3] Касније је добио надимак „Црвени Наполеон“ из неких западних извора.[4]

Ђап је био кључни војни командант у два рата: Првом рату у Индокини 1946–1954, борећи се против Француза, и Вијетнамском рату 1955–1975, борећи се против Јужног Вијетнама и његових америчких присталица. Учествовао је у неколико историјски значајних битака, укључујући Цао Банг 1950, Хоа Бин 1951–1952, Ђиен Биен Фу 1954, Тет офанзиву 1968, Ускршњу офанзиву 1972. године и последњу Хо Ши Мингову кампању 1975.

Ђап је био главни војни градитељ; током Првог рата у Индокини, трансформисао је банду побуњеника у „фину армију лаке пешадије“ која је користила криптографију,[5] артиљерију и напредну логистику[6] и способну да изазове већи, модернизовани корпус Француске експедиције на Далеком истоку и Вијетнамске националне армије.[7] Такође је био веома ефикасан логистичар,[7] постављајући темеље стази Хо Ши Мина, која је препозната као један од великих подвига војног инжењерства 20. века.[8]

Као шеф војске током Вијетнамског рата, Ђапу се често приписују заслуге за војну победу Северног Вијетнама над Јужним Вијетнамом и Сједињеним Државама.[2] Недавне студије показују да су други лидери играли истакнутије улоге, при чему су бивши подређени, а сада ривали Ван Тиен Дунг и Хоанг Ван Тај преузели директнију војну одговорност од Ђапа.[9] Ипак, он је одиграо кључну улогу у другој трансформацији ПАВН-а у „једну од највећих, најстрашнијих“ механизованих и комбинованих борбених снага способних да задају нокаут ударац све моћнијој ривалској Армији Републике Вијетнам (ARVN) у конвенционалном ратовању.[7]

Биографија[уреди | уреди извор]

Ране године[уреди | уреди извор]

Во Нгујен Ђап је рођен 25. августа 1911. (или 1912. према неким изворима[10]) у провинцији Кванг Бињ, Француска Индокина.[11] Ђапови отац и мајка, Во Куанг Нгхием и Нгујен Ти Киен,[12] су обрађивали земљу, делом је изнајмљујући комшијама и живели релативно удобним животом.

Ђапов отац је био и мањи званичник и посвећени вијетнамски националиста, након што је учествовао у покрету Кан Вуонга 1880-их. Ухапшен је због субверзивних активности од стране француских колонијалних власти 1919. и умро је у затвору неколико недеља касније. Ђап је имао две сестре и једног брата, а убрзо након затварања његовог оца ухапшена је и једна од његових сестара. Иако није била дуго задржана, због оскудица затворског живота се разболела, и она је умрла неколико недеља након пуштања на слободу.[13]

Ђапа је код куће подучавао његов отац пре него што је пошао у сеоску школу. Његова преурањена интелигенција значила је да је убрзо пребачен у окружну школу и 1924. године, у узрасту од тринаест година, отишао је од куће да би похађао Куоц Хоц (такође познат на енглеском као „Национална академија“), француски лицеј у Хуе.[12] Ову школу је основао католички званичник Нго Дин Ка, а похађао ју је и његов син Нго Ђин Дим. Дием је касније постао председник Јужног Вијетнама (1955–63). Годинама раније иста школа је образовала још једног дечака, Нгујен Синх Цунга такође сина службеника. Годионе 1943, Цунг је усвојио име Хо Ши Мин.[14]

Са 14 година, Ђап је постао гласник компаније Хајфонг електрана. Избачен је из школе после две године због учешћа у протестима, а накратко је отишао кући у своје село. Док је био тамо, придружио се Револуционарној партији Тан Виет, подземној групи основаној 1924, која га је упознала са комунизмом.[15] Вратио се у Хуе и наставио своје политичке активности. Ухапшен је 1930. због учешћа у студентским протестима и служио је 13 месеци од двогодишње казне у затвору Лао Бао.[12] Према Ђаповом сопственом исказу разлог за његово ослобађање је био недостатак доказа против њега.[16] Придружио се Комунистичкој партији Вијетнама 1931.[12] и учествовао у неколико демонстрација против француске власти у Индокини, као и помагао у оснивању Демократског фронта 1933. године.

Иако је то негирао, историчар Сесил Б. Кари[17] је рекао да је Ђап такође провео неко време у престижном лицеју у Ханоју Алберт Сараут, где се локална елита школовала да служи колонијалном режиму. Речено је да је био у истој класи као Фам Ван Ђонг, будући премијер, који је такође негирао да је студирао у Алберт Сарауту, и Бао Ђај, последњи цар Анама. Од 1933. до 1938. Ђап је студирао на Индокинеском универзитету у Ханоју[12][18] где је стекао диплому из права на смеру политичке економије.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vietnam's 'Red Napoleon' Vo Nguyen Giap dies, aged 102”. Reuters (на језику: енглески). 2013-10-06. Приступљено 2022-02-11. 
  2. ^ а б Stowe, Judy (4. 10. 2013). „General Vo Nguyen Giap: Soldier who led Vietnamese forces against France and the US”. The Independent. Приступљено 4. 10. 2013. 
  3. ^ Davidson, Phillip B. (1991). Vietnam at War: The History, 1946–1975 (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 14—15. ISBN 9780195067927. 
  4. ^ AFP (4. 10. 2013). „Vietnam's 'Red Napoleon' Vo Nguyen Giap dies aged 102”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 16. 7. 2018. 
  5. ^ Long, Lonnie M.; Blackburn, Gary B. (2013). Unlikely Warriors. стр. 21—23. ISBN 9781475990577. 
  6. ^ Karnow, Stanley (24. 6. 1990). „Giap Remembers”. New York Times Magazine. Приступљено 17. 6. 2018. 
  7. ^ а б в Warren, James A. (2013). Giap: The General Who Defeated America in Vietnam. St. Martin's Press. ISBN 9781137098917. 
  8. ^ Morris, Virginia (25. 8. 2006). „We were waiting for them”. The Guardian. Приступљено 17. 6. 2018. 
  9. ^ „The Return to War: North Vietnamese Decision-Making, 1973–1975”. Wilson Center. 9. 11. 2017. Приступљено 17. 6. 2018. 
  10. ^ Gregory, Joseph (4. 10. 2013). „Gen. Vo Nguyen Giap, Who Ousted U.S. From Vietnam, Is Dead”. New York Times. 
  11. ^ Johnson, Kay (13. 11. 2006). „Asian Heroes: General Vo Nguyen Giap”. Time. 
  12. ^ а б в г д „Vietnam war leader General dies, aged 102”. Radio France Internationale. 4. 10. 2013. Приступљено 4. 10. 2013. 
  13. ^ Macdonald 1993, стр. 19
  14. ^ Macdonald 1993, стр. 19–20
  15. ^ Macdonald 1993, стр. 20
  16. ^ Macdonald 1993, стр. 21
  17. ^ Currey 2005, стр. 28–31
  18. ^ Currey 2005, стр. 36

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]