Епархија бихаћко-петровачка

Епархија бихаћко-петровачка Српска православна црква
Грб Епархије бихаћко-петровачке
Основни подаци
Сједиште	Босански Петровац
Држава	Босна и Херцеговина
Основана	1925, 1990.
Број намјесништава	7
Број манастира	7
Званични веб-сајт
Архијереј
Архијереј	Сергије (Карановић)
Чин архијереја	епископ
Титула архијереја	епископ бихаћко-петровачки и рмањски

Епархија бихаћко-петровачка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Сергије (Карановић), а сједиште епархије се налази у Босанском Петровцу гдје је и Саборна црква.

Историја

Манастир Клисина код Приједора

Током старијег раздобља османске власти, целокупно подручје данашње Бихаћко-петровачке епархије било је вековима у саставу српске православне Дабробосанске епархије. До прве значајне промене дошло је тек 1900. године, када је створена посебна Бањалучко-бихаћка епархија, са седиштем у Бањалуци.

Оснивање

Након стварања Краљевине СХС (Југославије) у јесен 1918. године, извршено је обједињавање свих православних црквених покрајина и епархија на територији нове државе (1920), чиме је успостављено канонско јединство Српске православне цркве. У то време, ово подручје се још увек налазило у саставу тадашње Бањалучко-бихаћке епархије. Замисао о стварању посебне Бихаћке епархије разматрана је од стране српске јерархије већ током1921. године, али до реализације је дошло тек 1925. године, када је изабран и први бихаћки епископ др Венијамин Таушановић. Послије његовог премјештаја 1929. године за епископа злетовско-струмичког, епархијом су администрирали епископи: бањалучки, далматински и зворничко-тузлански до 1934. године, када је ова епархија укинута.

За време Другог светског рата (1941-1945), усташке власти су починиле геноцид над српским народом на целокупном подручју Босне и Херцеговине, укључујући и подручје бивше Бихаћке епархије. Православни народ је заједно са својим свештенством тешко пострадао од усташа, а православни Храм Силаска Светог духа на апостоле, у Бихаћу, био је први порушени храм у НДХ 1941. године.

НДХ је 5. маја 1942. године подијељена на четири епархије за „Хрватску православну цркву“, и то: Загребачку, Бродску, Петровачку и Сарајевску. До попуњавања „Петровачке епархије“ није никада дошло.

Обнова

Проучавајући предратно, ратно и послијератно стање на подручју Босанске Крајине, епископи далматински г. Николај (Мрђа) и бањалучки г. Јефрем (Милутиновић), у образложењу свог приједлога Светог архијерејског сабора, за обновљење Епархије бихаћке.

Размотривши приједлог поменутих архијереја, Сабор је основао нову епархију са називом Бихаћко-петровачка, а за њено сједиште одређен је Босански Петровац. Тако је Бихаћко-петровачка епархија основана одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном засједању у манастиру Пећкој патријаршији, 19/6. маја 1990. године. Ова епархија је одређена и као насљедница Бихаћке епархије која је основана 1925. године са сједиштем у Бихаћу. У састав новоосноване епархије ушли су дијелови епархија Бањалучке и Далматинске.

У току рата 1992—1995. подручје Бихаћко-петровачке епархије тешко је страдало. Уништени су многи храмови, а многобројно становништво је усљед ратних дејстава избјегло или протјерано са својих домаћинстава, укључујући такође и епископа Хризостома (Јевића) и свештенство које се налазило у кризним подручјима. Обнова ратом страдале епархије почела је повратком епископа Хризостома у село Подрашница, општина Мркоњић Град 1996. године.

Епископи

Епископи бихаћки

Епископи Бихаћке епархије од 1925. до 1934:

Портрет	Име и презиме	Вријеме службе	Напомене
	Епископ Венијамин Таушановић	1925—1929.	Послије његовог премјештаја 1929. године за епископа злетовско-струмичког, епархијом су администрирали епископи: бањалучки, далматински и зворничко-тузлански до 1934. године, када је епархија укинута.

Епископи бихаћко-петровачки

Епископи обновљене Бихаћко-петровачке епархије од 1990:

Портрет	Име и презиме	Вријеме службе	Напомене
	Хризостом Јевић	1991—2013.	До избора првог епископа, администратор епархије је био митрополит дабробосански Николај Мрђа (1990—1991)
	Атанасије Ракита	2013—2017.
	Сергије Карановић	од 2017.

Архијерејска намјесништва

Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног 15. маја 2019. године, а на приједлог епископа бањалучког Јефрема, предложена је арондација епархије бањалучке, и то у корист епархије бихаћко-петровачке. Арондација и примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког спроведена је у дјело 15. јула 2019. године. До тада је било 6 архијерејских намјесништава у епархији бихаћко-петровачкој, од те одлуке епархија броји 7 архијерејских намјесништава. То су:

• Архијерејско намесништво граховско-дрварско
• Архијерејско намесништво јајачко-мркоњићко
• Архијерејско намесништво кључко
• Архијерејско намесништво лијевљанско-гламочко
• Архијерејско намесништво петровачко-бихаћко
• Архијерејско намесништво санско-крупско
• Архијерејско намесништво шиповско

Манастири

1. Веселиње,
2. Глоговац,
3. Клисина,
4. Медна,
5. Милановац (у изградњи),
6. Рмањ,
7. Трескавац.

Види још

• Православље у Босни и Херцеговини
• Срби у Босни и Херцеговини
• Прогон Срба у Босни и Херцеговини (1914—1918)
• Српска православна црква у Другом светском рату
• Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској
• Геноцид над Србима у Другом свјетском рату

Литература

• Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро. 
• Давидов, Динко (2013). Тотални геноцид: Независна Држава Хрватска 1941-1945. Београд: Завод за уџбенике. 
• Ђурић, Александар Б. (2005). Православни манастири у Босни и Херцеговини: Духовно-историјски и туристички преглед. Бијељина: Епархија зворничко-тузланскаћ. 
• Кајмаковић, Здравко (1971). Зидно сликарство у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша. 
• Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate: A History of Its Metropolitanates with Annotated Hierarch Catalogs. Wildside Press LLC. 
• Латиновић, Горан (2006). Српска православна црква у Босанској Крајини (1918-1941). Лакташи: Графомарк. 
• Латиновић, Горан (2009). „Градитељска дјелатност Српске православне цркве у Босанској Крајини 1918-1941”. Гласник Удружења архивских радника Републике Српске. 1: 287—301. 
• Латиновић, Горан (2012). „Територијална организација Српске православне цркве у Босанској Крајини (1900-2010)” (PDF). Зборник за историју Босне и Херцеговине. 7: 321—333. 
• Латиновић, Горан (2020). „Страдање Српске Православне Цркве за вријеме Југословенског рата (1991-1995)”. Осам векова аутокефалије Српске православне цркве. 1. Београд: Православни богословски факултет. стр. 471—489. 
• Марковић, Игнатије (2008). Православни манастири у Босни и Херцеговини. Гацко-Београд: Филип Вишњић. 
• Милеуснић, Слободан (1997). Духовни геноцид: Преглед порушених, оштећених и обесвећених цркава, манастира и других црквених објеката у рату 1991-1995 (1997). Београд: Музеј Српске православне цркве. 
• Нилевић, Борис (1990). Српска православна црква у Босни и Херцеговини до обнове Пећке патријаршије 1557. године. Сарајево: Веселин Маслеша. 
• Пузовић, Предраг (2015). „Страдање свештеника Српске православне цркве у Босни и Херцеговини током Првог светског рата”. Православни свет и Први светски рат: Зборник радова. Београд: Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања. стр. 141—160. 
• Теиновић, Братислав (2021). „Страдање српског православља у Босанској Крајини 1806-1859” (PDF). Богословље. 80 (1): 63—79. 
• Теиновић, Братислав (2021). „Српска православна црква и свештенство у Босанској Крајини (од Саферске наредбе до почетка устанка, 1859-1875)” (PDF). Теолошки погледи. 54 (1): 129—148. 
• Шево, Љиљана (2002). Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до 1878. године. Бања Лука: Глас српски. 
• Шућур, Драган (2016). Српска православна црква у Босни и Херцеговини: 1945-1958. Бања Лука: Ризница. 

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Епархија бихаћко-петровачка
• 20 година Епархије бихаћко-петровачке