Епархија бихаћко-петровачка
Епархија бихаћко-петровачка Српска православна црква | |
---|---|
Грб Епархије бихаћко-петровачке | |
Основни подаци | |
Сједиште | Босански Петровац |
Држава | ![]() |
Основана | 1925, 1990. |
Број намјесништава | 7 |
Број манастира | 7 |
Званични веб-сајт | |
Архијереј | |
Архијереј | Сергије (Карановић) |
Чин архијереја | епископ |
Титула архијереја | епископ бихаћко-петровачки и рмањски |
![]() |
Епархија бихаћко-петровачка је епархија Српске православне цркве.
Надлежни архијереј је епископ Сергије (Карановић), а сједиште епархије се налази у Босанском Петровцу гдје је и Саборна црква.
Историјат[уреди | уреди извор]
Оснивање[уреди | уреди извор]
Замисао о стварању Бихаћке епархије у Сабору српске цркве је постојала још 1921. године, али је тек 1925. изабран први епископ Бихаћке епархије др Венијамин Таушановић, који је овом епархијом управљао четири године. Послије његовог премјештаја 1929. године за епископа злетовско-струмичког, епархијом су администрирали епископи: бањалучки, далматински и зворничко-тузлански до 1934. године, када је ова епархија укинута.
У току Другог свјетског рата подручје Бихаћке епархије тешко је страдало од усташа, а православни Храм Силаска Светог духа на апостоле, у Бихаћу, био је први порушени храм у НДХ 1941. године. Независна Држава Хрватска је 5. маја 1942. године подијељена на четири епархије за „Хрватску православну цркву“, и то: Загребачку, Бродску, Петровачку и Сарајевску. До попуњавања „Петровачке епархије“ није никада дошло.
Обнова[уреди | уреди извор]
Проучавајући предратно, ратно и послијератно стање на подручју Босанске Крајине, епископи далматински г. Николај (Мрђа) и бањалучки г. Јефрем (Милутиновић), у образложењу свог приједлога Светог архијерејског сабора, за обновљење Епархије бихаћке.
Размотривши приједлог поменутих архијереја, Сабор је основао нову епархију са називом Бихаћко-петровачка, а за њено сједиште одређен је Босански Петровац. Тако је Бихаћко-петровачка епархија основана одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном засједању у манастиру Пећкој патријаршији, 19/6. маја 1990. године. Ова епархија је одређена и као насљедница Бихаћке епархије која је основана 1925. године са сједиштем у Бихаћу. У састав новоосноване епархије ушли су дијелови епархија Бањалучке и Далматинске.
У току рата 1992—1995. подручје Бихаћко-петровачке епархије тешко је страдало. Уништени су многи храмови, а многобројно становништво је усљед ратних дејстава избјегло или протјерано са својих домаћинстава, укључујући такође и епископа Хризостома (Јевића) и свештенство које се налазило у кризним подручјима. Обнова ратом страдале епархије почела је повратком епископа Хризостома у село Подрашница, општина Мркоњић Град 1996. године.
Епископи[уреди | уреди извор]
Епископи бихаћки[уреди | уреди извор]
Епископи Бихаћке епархије од 1925. до 1934:
Портрет | Име и презиме | Вријеме службе | Напомене |
---|---|---|---|
![]() |
Епископ Венијамин Таушановић | 1925—1929. | Послије његовог премјештаја 1929. године за епископа злетовско-струмичког, епархијом су администрирали епископи: бањалучки, далматински и зворничко-тузлански до 1934. године, када је епархија укинута. |
Епископи бихаћко-петровачки[уреди | уреди извор]
Епископи обновљене Бихаћко-петровачке епархије од 1990:
Портрет | Име и презиме | Вријеме службе | Напомене |
---|---|---|---|
![]() |
Хризостом Јевић | 1991—2013. | До избора првог епископа, администратор епархије је био митрополит дабробосански Николај Мрђа (1990—1991) |
Атанасије Ракита | 2013—2017. | ||
![]() |
Сергије Карановић | од 2017. |
Архијерејска намјесништва[уреди | уреди извор]
Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног 15. маја 2019. године, а на приједлог епископа бањалучког Јефрема, предложена је арондација епархије бањалучке, и то у корист епархије бихаћко-петровачке. Арондација и примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког спроведена је у дјело 15. јула 2019. године. [1] До тада је било 6 архијерејских намјесништава у епархији бихаћко-петровачкој, од те одлуке епархија броји 7 архијерејских намјесништава. То су:
- Архијерејско намесништво граховско-дрварско
- Архијерејско намесништво јајачко-мркоњићко
- Архијерејско намесништво кључко
- Архијерејско намесништво лијевљанско-гламочко
- Архијерејско намесништво петровачко-бихаћко
- Архијерејско намесништво санско-крупско
- Архијерејско намесништво шиповско
Манастири[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Извршена примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког”. Приступљено 14. 04. 2020.
Литература[уреди | уреди извор]
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Пузовић, Предраг (2015). „Страдање свештеника Српске православне цркве у Босни и Херцеговини током Првог светског рата”. Православни свет и Први светски рат: Зборник радова. Београд: Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања. стр. 141—160.