Епархија бихаћко-петровачка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епархија бихаћко-петровачка
Српска православна црква
BPElogo.PNG
Грб Епархије бихаћко-петровачке
Основни подаци
Држава Босна и Херцеговина Босна и Херцеговина
Сједиште Босански Петровац
Основана 1925, 1990.
Број намјесништава 6
Број манастира 7
Званични веб-сајт
Архијереј
Епархијски архијереј Сергије (Карановић)
Чин архијереја епископ
Титула архијереја епископ бихаћко-петровачки
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Епархија бихаћко-петровачка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је господин Сергије, а седиште епархије се налази у Босанском Петровцу где је и Саборна црква.

Историјат[уреди]

Оснивање[уреди]

Замисао о стварању Бихаћке епархије у Сабору српске цркве је постојала још 1921. године, али је тек 1925. изабран први епископ Бихаћке епархије др Венијамин Таушановић, који је овом епархијом управљао четири године. Послије његовог премјештаја 1929. године за епископа злетовско-струмичког, епархијом су администрирали епископи: бањалучки, далматински и зворничко-тузлански до 1934. године, када је ова епархија укинута.

У току Другог свјетског рата подручје Бихаћке епархије тешко је страдало од усташа, а православни Храм Силаска Светог духа на апостоле, у Бихаћу, био је први порушени храм у НДХ 1941. године. Независна Држава Хрватска је 5. маја 1942. године подијељена на четири епархије за „Хрватску православну цркву“, и то: Загребачку, Бродску, Петровачку и Сарајевску. На сву срећу, до попуњавања „Петровачке епархије“ није никада дошло.

Обнова[уреди]

Проучавајући предратно, ратно и послијератно стање на подручју Босанске Крајине, епископи далматински г. Николај (Мрђа) и бањалучки г. Јефрем (Милутиновић), у образложењу свог предлога Светог архијерејског сабора, за обновљење Епархије бихаћке.

Размотривши предлог поменутих архијереја, Сабор је основао нову епархију са називом Бихаћко-петровачка, а за њено сједиште одређен је Босански Петровац. Тако је Бихаћко-петровачка епархија основана одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном заседању у манастиру Пећкој патријаршији, 19/6. маја 1990. године. Ова епархија је одређена и као наследница Бихаћке епархије која је основана 1925. године са седиштем у Бихаћу. У састав новоосноване епархије ушли су дијелови епархија Бањалучке и Далматинске.

У току рата 19921995. подручје Бихаћко-петровачке епархије тешко је страдало. Уништени су многи храмови, а многобројно становништво је усљед ратних дејстава избјегло или протјерано са својих домаћинстава, укључујући такође и епископа Хризостома (Јевића) и свештенство које се налазило у кризним подручјима. Обнова ратом страдале епархије почела је повратком епископа Хризостома у село Подрашница, општина Мркоњић Град 1996. године.

Епископи[уреди]

Епископи бихаћки[уреди]

Епископи Бихаћке епархије од 1925. до 1934:

Портрет Име и презиме Време службе Напомене
Епископ Венијамин.jpg Епископ Венијамин Таушановић 1925—1929 Послије његовог премјештаја 1929. године за епископа злетовско-струмичког, епархијом су администрирали епископи: бањалучки, далматински и зворничко-тузлански до 1934. године

Епископи бихаћко-петровачки[уреди]

Епископи обновљене Бихаћко-петровачке епархије од 1990:

Портрет Име и презиме Време службе
Hrizostomjevic.jpg Епископ Хризостом Јевић 1991—2013
Афанасий (Ракита).JPG Епископ Атанасије Ракита 2013—2017
Епископ Сергије Карановић од 2017

Намесништва[уреди]

Намесништва епархије су:

  • Архијерејско намесништво граховско-дрварско
  • Архијерејско намесништво кључко
  • Архијерејско намесништво лијевљанско-гламочко
  • Архијерејско намесништво петровачко-бихаћко
  • Архијерејско намесништво санско-крупско
  • Архијерејско намесништво шиповско

Епархија бихаћко-петровачка се простире на 12 административних општина, и то: Босански Петровац, Ливно, Гламоч, Босанско Грахово, Дрвар, Бихаћ, Цазин, Велика Кладуша, Бужим, Босанска Крупа, Сански Мост, Оштра Лука и Кључ.

Манастири[уреди]

  1. Веселиње,
  2. Врбица,
  3. Глоговац,
  4. Клисина,
  5. Медна,
  6. Рмањ,
  7. Трескавац.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]