Епархија бихаћко-петровачка

С Википедије, слободне енциклопедије
Епархија бихаћко-петровачка
Српска православна црква
BPElogo.PNG
Грб Епархије бихаћко-петровачке
SabornacrkvaPetrovac.JPG
Основни подаци
СједиштеБосански Петровац
ДржаваБосна и Херцеговина Босна и Херцеговина
Основана1925, 1990.
Број намјесништава7
Број манастира7
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејСергије (Карановић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ бихаћко-петровачки и рмањски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Епархија бихаћко-петровачка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Сергије (Карановић), а сједиште епархије се налази у Босанском Петровцу гдје је и Саборна црква.

Историја[уреди | уреди извор]

Током старијег раздобља османске власти, целокупно подручје данашње Бихаћко-петровачке епархије било је вековима у саставу српске православне Дабробосанске епархије. До прве значајне промене дошло је тек 1900. године, када је створена посебна Бањалучко-бихаћка епархија, са седиштем у Бањалуци.[1][2][3]

Оснивање[уреди | уреди извор]

Након стварања Краљевине СХС (Југославије) у јесен 1918. године, извршено је обједињавање свих православних црквених покрајина и епархија на територији нове државе (1920), чиме је успостављено канонско јединство Српске православне цркве. У то време, ово подручје се још увек налазило у саставу тадашње Бањалучко-бихаћке епархије. Замисао о стварању посебне Бихаћке епархије разматрана је од стране српске јерархије већ током1921. године, али до реализације је дошло тек 1925. године, када је изабран и први бихаћки епископ др Венијамин Таушановић. Послије његовог премјештаја 1929. године за епископа злетовско-струмичког, епархијом су администрирали епископи: бањалучки, далматински и зворничко-тузлански до 1934. године, када је ова епархија укинута.[4][5][6]

За време Другог светског рата (1941-1945), усташке власти су починиле геноцид над српским народом на целокупном подручју Босне и Херцеговине, укључујући и подручје бивше Бихаћке епархије. Православни народ је заједно са својим свештенством тешко пострадао од усташа, а православни Храм Силаска Светог духа на апостоле, у Бихаћу, био је први порушени храм у НДХ 1941. године.[7]

НДХ је 5. маја 1942. године подијељена на четири епархије за „Хрватску православну цркву“, и то: Загребачку, Бродску, Петровачку и Сарајевску. До попуњавања „Петровачке епархије“ није никада дошло.

Обнова[уреди | уреди извор]

Проучавајући предратно, ратно и послијератно стање на подручју Босанске Крајине, епископи далматински г. Николај (Мрђа) и бањалучки г. Јефрем (Милутиновић), у образложењу свог приједлога Светог архијерејског сабора, за обновљење Епархије бихаћке.

Размотривши приједлог поменутих архијереја, Сабор је основао нову епархију са називом Бихаћко-петровачка, а за њено сједиште одређен је Босански Петровац. Тако је Бихаћко-петровачка епархија основана одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном засједању у манастиру Пећкој патријаршији, 19/6. маја 1990. године. Ова епархија је одређена и као насљедница Бихаћке епархије која је основана 1925. године са сједиштем у Бихаћу. У састав новоосноване епархије ушли су дијелови епархија Бањалучке и Далматинске.

У току рата 19921995. подручје Бихаћко-петровачке епархије тешко је страдало. Уништени су многи храмови, а многобројно становништво је усљед ратних дејстава избјегло или протјерано са својих домаћинстава, укључујући такође и епископа Хризостома (Јевића) и свештенство које се налазило у кризним подручјима. Обнова ратом страдале епархије почела је повратком епископа Хризостома у село Подрашница, општина Мркоњић Град 1996. године.

Епископи[уреди | уреди извор]

Епископи бихаћки[уреди | уреди извор]

Епископи Бихаћке епархије од 1925. до 1934:

Портрет Име и презиме Вријеме службе Напомене
Епископ Венијамин.jpg Епископ Венијамин Таушановић 1925—1929. Послије његовог премјештаја 1929. године за епископа злетовско-струмичког, епархијом су администрирали епископи: бањалучки, далматински и зворничко-тузлански до 1934. године, када је епархија укинута.

Епископи бихаћко-петровачки[уреди | уреди извор]

Епископи обновљене Бихаћко-петровачке епархије од 1990:

Портрет Име и презиме Вријеме службе Напомене
Hrizostomjevic.jpg Хризостом Јевић 1991—2013. До избора првог епископа, администратор епархије је био митрополит дабробосански Николај Мрђа (1990—1991)
Афанасий (Ракита).JPG Атанасије Ракита 2013—2017.
Сергије Карановић.jpg Сергије Карановић од 2017.

Архијерејска намјесништва[уреди | уреди извор]

Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног 15. маја 2019. године, а на приједлог епископа бањалучког Јефрема, предложена је арондација епархије бањалучке, и то у корист епархије бихаћко-петровачке. Арондација и примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког спроведена је у дјело 15. јула 2019. године. [8] До тада је било 6 архијерејских намјесништава у епархији бихаћко-петровачкој, од те одлуке епархија броји 7 архијерејских намјесништава. То су:

  • Архијерејско намесништво граховско-дрварско
  • Архијерејско намесништво јајачко-мркоњићко
  • Архијерејско намесништво кључко
  • Архијерејско намесништво лијевљанско-гламочко
  • Архијерејско намесништво петровачко-бихаћко
  • Архијерејско намесништво санско-крупско
  • Архијерејско намесништво шиповско

Манастири[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]