Врсовница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Lactarius sanguifluus
Weinroter Kiefern-Reizker Lactarius sanguifluus.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
L. sanguifluus
Биномијално име
Lactarius sanguifluus
(Paulet) Fr. (1838)
Синоними[1]
  • Hypophyllum sanguifluum Paulet (1811)
  • Lactifluus sanguifluus (Paulet) Kuntze (1891)
  • Lactarius sanguifluus f. roseus Lalli & Pacioni (2003)

Врсовница (Lactarius sanguifluus)је врста јестиве гљиве која претежно расте уз стабла борова.[2]

Клобук[уреди]

Клобук је претежно величине од 6 cm до 13 cm - већ млад ниже испупчен, убрзо тањирасто до љевкасто удубљен и валовито-ужлијебљено нераван; ексцентричан и искривљен, у старијих често на једну страну знатно издубљенији; руб у младости краће подврнут, касније или такав или само надоље окренут, танак, но ни урезан ни исцрткан, бијело замагљен дуже времена. Кожица за влажна времена мање-више слипава, убрзо суха, с храпавом површином и као да је бијелим ситно стуцаним стаклом осута. Боје је у основи већином врло блиједе, свијетле кожастоокер, понекад толико да дјелује као прљавобијела: тој основи, према случају и од примјерка до примјерка придружују се мање или више изражени, у мањим или већим партијама (или и цијелом површином), наранџасти, сиви, лила, риђи, зелени па и виолет тонови - но све је то нечисто разливено, мутно, умрљано и махом пригушено, ријетко тамније, односно живље. Вишеод пола примјерака има и различито упадљиве зоне, већином тамније наранџасте од основе, али почесто и риђе, цигласте, лила или винскисмеђе боје, понекад барем с једне стране и зелене.[2]

Листићи[уреди]

Листићи су краће, гдјекад готово равно прирасли, прилично густи и с много lamellula различитих дужина, склони и рачвању, а у дну могу бити и анастомозирани, кратки, тек 3-5 mm. Свијетложућкасти, затим све тамније наранџастомеснати, уз све већу примјесу црвеног, риђег, до сивог и смеђег, што све заједно даје љубичаст, па чак и аметистплави тон. На притисак риђелила, касније зелене. И сами по себи, дјелимично или цијелом дужином, често су зелени, особито старији.[2]

Отрусина[уреди]

Отрусина је свијетложута.

Стручак[уреди]

Стручак је величине од 3 cm до 5 cm или од 1,5 cm до 3,5 cm, кратак увијек краћи од ширине клобука и набит, претежно ваљкаст, одоздо полукружно заобљен. Сух и брашнасто-храпаве барем у горњем дијелу, бијел, жућкаст, боје меса или свијетлолила, често такођер и плавозеленкаст, само нахукан тим нијансама или у ширим мрљама, попут клобука. У већини случајева, али не увијек има крупније но плиће јамице с равним дном у тамнијим тоновима, смеђецрвеним или (смеђе) лила. На притисак позелени (с временом). Пун, с мекшом, спужвастотрстикастом језгром.[2]

Месо[уреди]

Месо изнад стручка прилично дебело, бјеличасто до боје маслаца, само по себи не црвени, него се млијеком боји у шарама и тачкицама, и то најприје загаситоцрвено, затим зелено. Крто, дробиво, особито у стручку. Укус сладак или од млијека, једва примјетно горкаст. Мирис воћни.[2]

Млијеко[уреди]

Млијеко је изворно и одмах тамноцрвене боје, као осушена крв, готово смеђецрвено, боје ополо вина, након десетак минута и мало љубичасто, а након више сати мутно посмеђи.[2]

Микроскопија[уреди]

Споре 7.5-9.5/6-7.5 с прилично крупним бубуљицама, само дјелимично ниским ребрима спојеним, малобројним u deliciosusa.[2]

Доба[уреди]

X-I (II)

Јестивост[уреди]

Врхунски укусна гљива, једна од најбољих међу свима, премда за појединце преслатка.[2]

Сличне врсте[уреди]

Од свих других рујница лако се разликује по тамно (смеђе) црвеном те винскицрвеном млијеку већ у свјежем стању.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ Nuytinck and Verbeken (2005), pp. 153–6. Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 24, 2015) (на језику: енглески)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 Ključ za gljive; Ivan Focht; Intro "NAPRIJED"; Zagreb 1986.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]