Врсовница
| Lactarius sanguifluus | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | L. sanguifluus
|
| Биномно име | |
| Lactarius sanguifluus | |
| Синоними[1] | |
Врсовница (Lactarius sanguifluus)је врста јестиве гљиве која претежно расте уз стабла борова.[2]
Клобук[уреди | уреди извор]
Клобук је претежно величине од 6 cm до 13 cm - већ млад ниже испупчен, убрзо тањирасто до љевкасто удубљен и валовито-ужлијебљено нераван; ексцентричан и искривљен, у старијих често на једну страну знатно издубљенији; руб у младости краће подврнут, касније или такав или само надоље окренут, танак, но ни урезан ни исцрткан, бијело замагљен дуже времена. Кожица за влажна времена мање-више слипава, убрзо суха, с храпавом површином и као да је бијелим ситно стуцаним стаклом осута. Боје је у основи већином врло блиједе, свијетле кожастоокер, понекад толико да дјелује као прљавобијела: тој основи, према случају и од примјерка до примјерка придружују се мање или више изражени, у мањим или већим партијама (или и цијелом површином), наранџасти, сиви, лила, риђи, зелени па и виолет тонови - но све је то нечисто разливено, мутно, умрљано и махом пригушено, ријетко тамније, односно живље. Вишеод пола примјерака има и различито упадљиве зоне, већином тамније наранџасте од основе, али почесто и риђе, цигласте, лила или винскисмеђе боје, понекад барем с једне стране и зелене.[2]
Листићи[уреди | уреди извор]
Листићи су краће, гдјекад готово равно прирасли, прилично густи и с много lamellula различитих дужина, склони и рачвању, а у дну могу бити и анастомозирани, кратки, тек 3-5 mm. Свијетложућкасти, затим све тамније наранџастомеснати, уз све већу примјесу црвеног, риђег, до сивог и смеђег, што све заједно даје љубичаст, па чак и аметистплави тон. На притисак риђелила, касније зелене. И сами по себи, дјелимично или цијелом дужином, често су зелени, особито старији.[2]
Отрусина[уреди | уреди извор]
Отрусина је свијетложута.
Стручак[уреди | уреди извор]
Стручак је величине од 3 cm до 5 cm или од 1,5 cm до 3,5 cm, кратак увијек краћи од ширине клобука и набит, претежно ваљкаст, одоздо полукружно заобљен. Сух и брашнасто-храпаве барем у горњем дијелу, бијел, жућкаст, боје меса или свијетлолила, често такођер и плавозеленкаст, само нахукан тим нијансама или у ширим мрљама, попут клобука. У већини случајева, али не увијек има крупније но плиће јамице с равним дном у тамнијим тоновима, смеђецрвеним или (смеђе) лила. На притисак позелени (с временом). Пун, с мекшом, спужвастотрстикастом језгром.[2]
Месо[уреди | уреди извор]
Месо изнад стручка прилично дебело, бјеличасто до боје маслаца, само по себи не црвени, него се млијеком боји у шарама и тачкицама, и то најприје загаситоцрвено, затим зелено. Крто, дробиво, особито у стручку. Укус сладак или од млијека, једва примјетно горкаст. Мирис воћни.[2]
Млијеко[уреди | уреди извор]
Млијеко је изворно и одмах тамноцрвене боје, као осушена крв, готово смеђецрвено, боје ополо вина, након десетак минута и мало љубичасто, а након више сати мутно посмеђи.[2]
Микроскопија[уреди | уреди извор]
Споре 7.5-9.5/6-7.5 с прилично крупним бубуљицама, само дјелимично ниским ребрима спојеним, малобројним u deliciosusa.[2]
Доба[уреди | уреди извор]
X-I (II)
Јестивост[уреди | уреди извор]
Врхунски укусна гљива, једна од најбољих међу свима, премда за појединце преслатка.[2]
Сличне врсте[уреди | уреди извор]
Од свих других рујница лако се разликује по тамно(смеђе)црвеном те винскицрвеном млијеку већ у свјежем стању.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Nuytinck and Verbeken (2005), pp. 153–6. Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015)
- ^ а б в г д ђ е ж з Ključ za gljive; Ivan Focht; Intro "NAPRIJED"; Zagreb 1986.
Литература[уреди | уреди извор]
- Dugan, FM. (2011). „Conspectus of World Ethnomycology”. St. Paul, Minnesota: American Phytopathological Society. ISBN 978-0-89054-395-5.
- Heilmann-Clausen J, Verbeken A, Vesterholt J (2000). The Genus Lactarius. Fungi of Northern Europe. 2. Denmark: Svampetryk. ISBN 978-87-983581-4-5.
- Nuytinck J, Verbeken A (2005). „Morphology and taxonomy of the European species in Lactarius sect. Deliciosi (Russulales)”. Mycotaxon. 92: 125—68. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 21. 03. 2017.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
