Пређи на садржај

Гацка

С Википедије, слободне енциклопедије
Гацка
Мајерово врело, реке Гацке
Опште информације
Дужина55,4 km
Басен584[1] km2
Пловностније пловна
Водоток
ИзворСинац
В. извора460 m
Географске карактеристике
Држава/е Хрватска
ОбластЛика
НасељаОточац
Река на Викимедијиној остави

Гацка је река понорница у Лици, у Републици Хрватској, дуга 55,4 km[2].

Извире у југоисточном делу Гацког поља, испод Венца (906 m) на 460 m надморске висине. Вода притиче из још три већа врела (Тонковић, Канципер и Мајерово врело) те неколико мањих врела и притока (Малениште, Беговац, Пећина, Крајновић, Трновац).

Просечан проток на главном изворишту (Тонковић врело) око 6,3 m³/s, након Пећине и Мајерова врела 12,5 m³/s, а на профилу Лука Luka (код Оточца) 15,5 m3/s.

Код Оточца се рачва у два дела. До изградље ХЕ Сењ (1965) леви јој је крак вештачки прокопаним каналом отицао у Горње језеро. а одатло преко слапова у Доње Швичко (Понорско) језеро. Десни ток јој је удолином Дренова кланца отицао до Гусић поља. Мањи се део губио код Гусић градине 430 m, а већи је отицао до Српског поља и понирао испод Водењака на 415 m надморске висине. Део Гацкиних вода избија код Жрновнице, недалеко од Јурјева, као приобално врело и вруље.

Преграђивањем токова уставама Шумечица и Вивозе, те изградњом тунела Горња Швица-Мараси, њене воде (заједно са водама Лике) усмерене су компензацијски басен Гусић поље. Захват је утицао на режим у поречју реке.

Традиционално су се слапови Гацке искоришћавали за пилане, ступе и воденице. На реци у горњем току постоје и узгајалишта рибе у Синцу и Лешћу (пастрмка).

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Река Гацка је веома богата флором и фауном. У и око ње расте 25 биљних врста од маховина, алги до стабљикастог биља. Уз 17 водених животињских врста живе поточна пастрмка (Salmo trutta ), калифорнијска пастрмка, штука, липљан, белоноги поточни рак.

Гацка је боравиште и човечјој рибици која живи у дубоким врелима и подручјима вечне таме. Недавно је покренут и пројект смањења популације калифорнијске пастрмке јер је почела озбиљно угрожавати и потискивати аутохтону домаћу пастрмку.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Стање вода”. Водопривредна стратегија РХ. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 3. 7. 2013. 
  2. ^ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ 1986

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]