Липљан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Липљан
City View, Lipjan, Kosovo.JPG
Липљан
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Округ Косовски
Општина Липљан
Становништво
Становништво
 — 2011. 6.870
Географске карактеристике
Координате 42°31′18″ СГШ; 21°07′33″ ИГД / 42.5217° СГШ; 21.1258° ИГД / 42.5217; 21.1258Координате: 42°31′18″ СГШ; 21°07′33″ ИГД / 42.5217° СГШ; 21.1258° ИГД / 42.5217; 21.1258
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина 563 м
Липљан на мапи Србије
Липљан
Липљан

Липљан (албански: Lipjan) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 6.870 становника.[a]

Смештен је 16 km јужно од Приштине на ушћу Јањевске реке у Ситницу и налази се на главном правцу који повезује главни град покрајине са Скопљем и Призреном.

Историја[уреди]

Срби и неалбанци у Липљану живе као у гету, штите их барикаде од бодљикаве жице, 18. фебруар 2005, аутор Дарко Дозет

Сам град се развио око античке Улпијане која је била важно место на римском путу који је повезивао Скопље са Нишем. Касније га је обновио византијски цар Јустинијан I (527—565) под именом Iustiana Secunda за разлику од насеља Iustiana Prima (недалеко од данашњег Лебане). Данашњи град представља континуитет са тим насељем о чему сведочи и црква Богородичиног Ваведења у Липљану која је подигнута на темељима цркве из Јустинијановог доба. Липљан је играо значајну улогу у развоју Рашке током 12. века када је био главна византијска утврда насупрот српском Звечану, а био је и седиште епископије. Значај града је почео да опада у другој половини 14. века када се на његов рачун шире Приштина, Јањево и Ново Брдо, да би његов значај у потпуности нестао током османлијске најезде услед њихових пустошења.

У месту је радила српска народна школа између 1866-1877. године. Поново је отворена 1879. године.[1]

Град је поново отпочео да се развија подизањем пруге Краљево - Скопље и других путних магистралних праваца који се у њему укрштају. Иако од некадашњег утврђења данас више нема трагова, на простору града и општине има других културно-историјских споменика, од којих су најбитнији уз градску цркву свакако остаци Улпијане (који се простиру у селима Грачаница, Лапље Село, Сушица и Ливађе) и манастир Грачаница, који је од града удаљен око 2.5 km.

Становништво[уреди]

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Србима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Липљан,[2] тако да сада има албанску већину, уз део Срба који живе око липљанских цркви Богородичиног Ваведења и Светих Флора и Лавра.

Етнички састав према попису из 1961.[3]
Срби
  
1.755 72,7 %
Албанци
  
579 23,9 %
Црногорци
  
32 1,3 %
Укупно: 2.415
Етнички састав према попису из 1981.[4]
Срби
  
3.154 52 %
Албанци
  
1.676 27,6 %
Роми
  
792 13,1 %
Муслимани
  
323 5,3 %
Црногорци
  
65 1,1 %
Укупно: 6.065
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Албанци
  
5.864 85,3 %
Срби
  
452 6,6 %
Ашкалије
  
411 5,9 %
Роми
  
107 1,6 %
Укупно: 6.870

Број становника на пописима:

Демографија[6]
Година Становника
1948. 1.479
1953. 1.759
1961. 2.415
1971. 4.238
1981. 6.065
1991. 9.047

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  2. ^ Ђокић, Бојан (2015). „Бомбашки напади у Липљану и други видови терора над српским и осталим мањинским становништвом”. academia.edu. Београд: Музеј жртава геноцида. 
  3. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  4. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  5. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  6. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]