Вијенац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Полагање вијенца Совјетским војницима у Београду 2009.

Вијенац (екав. венац) најчешће је обруч од цвијећа, лишћа, грања, или било ког другог материјала чијим уплитањем се добија обруч.

Традиционално се користе приликом испраћаја покојника, или за сјећање и одавање почасти преминулима. У хришћанству вијенац представља повратак Христа. У античкој Грчкој, вијенцем је обиљежаван високи положај.

Грчка митологија[уреди]

У старогрчкој митологији, Зевсов син Аполон се заљубио у Дафне која није узвратила његову љубав. Бјежећи од Аполона, Дафне је замолила свога оца ријечног бога Пенеја да јој помогне, а овај је претворио у ловор. Аполон је од тога дана на глави носио ловоров вијенац. Након тога је у старој Грчкој ловоров вијенац поистовјећен са Аполоном који је представљано побједу, положај и напредак.[1]

Географија[уреди]

У географији се користи израз планински вијенац.

Књижевност[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Ovid, and A.D. Melville, trans., Metamorphoses (New York: Oxford University Press, 1986) pp. 41-44

Спољашње везе[уреди]