Вијенац

С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Круна.
За друге употребе, погледајте Вијенац (вишезначна одредница).
Полагање вијенца Совјетским војницима у Београду 2009.

Вијенац (екав. венац), најчешће је обруч од цвијећа, лишћа, грања, воћа, или било ког другог материјала чијим се уплитањем се добија обруч.[1]

Традиционално се користе приликом испраћаја покојника, или за сјећање и одавање почасти преминулима. У хришћанству вијенац представља повратак Христа. У античкој Грчкој, вијенцем на глави је обиљежаван високи положај. У земљама енглеског говорног подручја, вијенци се обично користе као украси за домаћинство, најчешће као адвентска и божићна декорација.

Обично су направљени од зимзелених биљака и симболизују снагу, јер зимзелене биљке трају и током најтежих зима. Може се користити и ловоров лист.

Историја[уреди | уреди извор]

Антички етрурски вијенци[уреди | уреди извор]

Вијенац са лишћем и бобицама бршљана, на оба краја главе сатира. Златна плоча, етрурско умјетничко дјело, 400—350 п. н. е. Из гробнице у близини Тарквиније.

Вијенци су били дизајн који се користио у давним временима у јужној Европи. Најпознатији су комади етрурског цивилизацијског накита, израђени од злата или других племенитих метала. У дизајнима се често појављују симболи из грчких митова, утиснути у племенити метал на крајевима вијенца. Древни римски писци су се позивали на етрурски corona sutilis, који је био вијенац са лишћем пришивеним на позадини.[2] Ови вијенци подсјећају на дијадему, са танким металним листовима причвршћеним за украсну траку.[3] Вијенци се такође појављују утиснути у етрурске медаљоне. Биљке приказане у изради вијенаца у етрурском накиту укључују бршљан, храст, лишће маслине, мирту, ловор, пшеницу и винове лозе. Вијенци су као круне носили етрурски владари. Етруска симболика је настављено да се користи у древној Грчкој и Риму. Римски магистрати такође су носили златне вијенце као круне, као симболично свједочанство о својој лози још од раних римских владара Рима. Римски магистрати су користили и неколико других истакнутих етрурских симбола поред златне вјенчане круне: фасцес, курулску столицу, љубичасту тогу и штап од слоноваче.[4]

Античка Грчка и Рим[уреди | уреди извор]

Реплика Аполонове бисте са ловоровим вијенцем на глави.

У грчко-римском свијету, вијенци су се користили као украс који је могао представљати човјеково занимање, ранг, његова достигнућа и статус. Вијенац који се често користио био је ловоров вијенац. Употреба овог вијенца потиче из грчког мита који укључује Аполона, Зевсовог сина и бога живота и свјетлости, који се заљубио у нимфу Дафну. Када ју је прогонио, побјегла је и замолила ријечног бога Пенеја да јој помогне. Пенеј ју је претворио у дрво ловора. Од тог дана, Аполон је на глави носио вијенац од ловора. Ловорови вијенци се повезују са оним што је Аполон оличавао: побједу, достигнуће и статус и касније ће постати један од најчешће коришћених симбола за постизање успјеха широм Грчке и Рима. Ловорови вијенци су коришћени за крунисање побједничких спортиста на оригиналним Олимпијским играма,[5] а у Италији их и данас носе студенти који су управо дипломирали.[6]

И друге врсте биљака које су се користиле за израду вијенаца имале су симболично значење. На примјер, лишће храста симболизовало је мудрост и било је повезано са Зевсом, који је, према грчкој митологији, доносио одлуке док се одмарао у храстовој шумици. Дванаест таблица, датираних из 450. године прије нове ере, погребне вијенце називају дугогодишњом традицијом.[7] Маслинов вијенац био је награда побједнику на древним Олимпијским играма.[8]

Церемонија полагања вијенаца[уреди | уреди извор]

Полагање вијенаца на Гроб незнаног јунака у Москви, мај 2008. године
Група вијенаца положена током церемоније на Недјељу сјећања у Лондону

Церемонија полагања вијенаца је традиција током које се погребни вијенци полажу на гроб или спомен мјесто. То се ради као формални знак поштовања према људима у чију је част то мјесто направљено (нпр. Гроб незнаног јунака). То су формалне церемоније у којима учествују високи угледници попут предсједника држава. Једном када се положи вијенац, особа која полаже вијенац враћа се неколико корака уназад да се поклони/поздрави спомен обиљежје. Током церемоније полагања вијенаца војне природе, свирају се војничке трубе.

У Холандији се полагање вијенаца (хол. Kranslegging) обично одржава током прославе Државног дана сјећања 4. маја. Током државних посјета, вијенци се полажу на Национални споменик у Амстердаму.

У Русији је традиција полагања вијенаца на ратна спомен обиљежја на Дане војне почасти и комеморативне војне празнике, попут Дана бранитеља отаџбине и Дана побједе. Једно од запаженијих полагања вијенаца одвија се код Гроб незнаног јунака у московском Александровој башти, гдје се предсједник Русије, премијер Русије, посланици Федералне скупштине, војни официри, вјерски лидери Руске православне цркве и други угледници воде да положе погребни вијенац близу вјечног пламена. Затим се проводи тренутак тишине, након ког обично слиједи свечани марш почасне страже.

У Уједињеном Краљевству, најзначајније полагањња вијенаца је на Кенотафу на Дан сјећања.

Географија[уреди | уреди извор]

У географији се користи израз планински вијенац.

Књижевност[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ wreath, Приступљено 2020-12-14 
  2. ^ Higgins, Reynold Alleyne. (1980). Greek and Roman jewellery (2nd ed изд.). Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-03601-8. OCLC 7494037. 
  3. ^ Deppert-Lippitz, Barbara. (1996). Ancient gold jewelry at the Dallas Museum of Art. Bromberg, Anne R., Dennis, John, 1949-. Dallas, TX: Dallas Museum of Art in association with the University of Washington Press. ISBN 0-936227-19-2. OCLC 34839709. 
  4. ^ Hadas, Moses, 1900-1966. (1952). A history of Latin literature. New York,: Columbia University Press. ISBN 0-231-01848-7. OCLC 310057. 
  5. ^ Batchen, Geoffrey. (2004). Forget me not : photography & remembrance. Amsterdam: Van Gogh Museum. ISBN 1-56898-450-2. OCLC 52773776. 
  6. ^ „Johns Hopkins Gazette | At SAIS' Bologna Center, laurel wreaths cap the graduates' achievements”. pages.jh.edu. Приступљено 2020-12-17. 
  7. ^ „Constitution Society – Advocates and enforcers of the U.S. and State Constitutions” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-17. 
  8. ^ „Υπουργείο Πολιτισμού και Αθλητισμού - Αφιερώματα”. odysseus.culture.gr. Приступљено 2020-12-17. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]