Георгије Кнежевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Георгије Кнежевић, Полеђина једне фотографије формата посетнице, око 1865. Архив ГМ, Београд

Георгије (Ђорђе, Ђура) Кнежевић, српски сликар и путујући фотограф у XIX веку. Први српски фотограф у Војводини.

Почеци[уреди]

У литератури се среће оцена да, поред Димитрија Новаковића и Анастаса Јовановића, и Георгију-Ђорђу Кнежевићу припада назив пионира српске фотографије.[1] Почетак његовог бављења фотографијом се може установити на основу два огласа. У првом, из 1855,[2] он тврди да се „већ шест година бави чудесном уметношћу фотографије“, а у другом из 1870, за себе каже да је „академички живописац“, тренутно ради у Шапцу, а фотографијом се бави 22 године.[3] То би могло значити да је његова пракса започела у дагеротипском раздобљу, 1848-49. године. Уколико су постојала, његова дагеротипска дела за сад нису позната.[4]

Атеље[уреди]

Започео је фотографску делатност у Пешти (око 1848). Први фотографски атеље отворио у Новом Саду септембра 1854. у Хлебарском сокаку (касније је то Милетићева улица) као први фотограф у том граду, где је боравио још у два наврата (1858, 1865-1875. у Хаџићевој кући.[5]. Судећи по подацима на полеђинама његових фотографија, К. је изразито луталачке природе, деловао је као фотограф у више градова: Пешти, Новом Саду, Великом Бечкереку (1855), Будиму, Араду (1856), Сегедину (1859), Суботици (1860), Печују (1861), Сремским Карловцима, Сремској Митровици, Лоре код Ковина, Шапцу, Задру, и у два наврата у Сарајеву.

Одлике рада и дела[уреди]

О његовом сликарском раду се не зна готово ништа друго осим да је бојио неке своје најраније фотографске радове. Његови најранији радови, портрети грађана у техници бојене талботипије, потичу из 1851. И доцније у његовим делима доминира грађански портрет, а среће се и читава галерија знаменитих личности (Јован Хаџић, 1865 (запис на полеђини: „Кнежевић, фотографска радионица у кући госп. Хаџића у Новом Саду“, на српском, мађарском и немачком); М. Димитријевић, Новак Радоњић, Милош Савић, Јован Андрејевић-Јолес, Кока Миловановић (око 1870), и др). Ликовна решења тих фотографија су једноставна, смирена, концентрисана на суштину, без већих артифицијелности у амбијенту позадине. Посебна специфичност су групни портрети, чије су поставке успешно компоноване (Српска литерарна дружина у Печују, Ј. Ј. Змај са браћом, и др). Остварио је и ретке снимке екстеријера (Сцена са новосадских улица; Петроварадинска тврђава, и др). Међу првима у српској фотографији користио је стандардни формат посетнице.

Сакупљање, проучавања и представљање дела[уреди]

Радови веома плодног К. расејани су, али и сачувани, у Мађарској, и у многобројним бројним музејима Србије (Музеј Војводине, Нови Сад, Матица српска - рукописно одељење, Нови Сад, Архив Србије, Београд, Музеј позоришне уметности Србије, Београд, Музеј града Новог Сада, и код приватних сакупљача. До сад је регистровано преко 150 Кнежевићевих дела, претежно фотографија величине посетнице. Његов рад и дела нису темељније проучени, али се његово име среће у свим до сада објављеним а релевантним прегледима историје српске фотографије 19. века. Дела су уврштена у студијску изложбу "Фотографија код Срба 1839-1989" (Београд, Галерија САНУ, 1991), а његова биографија у Енциклопедију српског народа (в. лит).

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Миланка Тодић, Историја српске фотографије..., стр. 43 (в. лит.).
  2. Gross Becskereker Wochnenblatt, Велики Бечкерек (август 1855); према: Zoltan Kalapiš, Bečkerečki svetlopisac, Novi Sad – Beograd, 1986, 11.
  3. Србске новине, Београд, 68, 71–73 (1870). Огласи.
  4. Goran Malić, „Obdobje dagerotipije v srpski fotografji od 1839 do 1855“, Fotografija od Janeza Puharja do prve svetovne vojne (зборник са симпозијума), Kranj, 27. 11. 2008, стр. 91-104.
  5. Касније, на том месту, подигнут је Центар „Аполо“

Литература[уреди]

  • Србски дневник (Нови Сад), бр. 72 (9. септембар 1854). О Георгију Кнежевићу.
  • Застава (Нови Сад), бр. 100 (24. август 1869). О Георгију Кнежевићу.
  • Мира Џепина, „Први новосадски фотограф Георгије Кнежевић“, Вести Музеја града Новог Сада, бр. 7, Нови Сад, 1974, стр. 4.
  • Branibor Debeljković, Stara srpska fotografija, Beograd, 1977, pp. 26;
  • Nada Grčević, Fotografija devetnaestog stoljeća u Hrvatskoj, knj. 28, Zagreb: Društvo povjesničara umjetnosti Hrvatske, 1981, стр. 162, 190, 239.
  • Никола Марушић, „Фотографија у БиХ до 1918“., Фотографија, (Сарајево), бр. 1 (март 1987), стр. 6.
  • Миланка Тодић, Историја српске фотографије 1839-1940, Београд, „Просвета“; Музеј примењене уметности, 1993, стр. 43, 44, 55.
  • Оливера Дрезгић, Фотографија у Сремској Митровици 1860-1919 (каталог), Сремска Митровица: Музеј Срема, 1995, стр. 34.
  • Németh Ferenc, A bànàti fénzképészet története 1848-1918, Novi Sad: „Forum“, 2002, pp. 18.
  • Енциклопедија српског народа, Београд: Завод за издавање уџбеника, 2008, стр. 506.
  • Горан Малић, Летопис српске фотографије 1839-2008. Београд : Фотограм, 2009.