Новак Радонић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Новак Радонић
Novak Radonić Photo.jpg
Фотографија Новака Радонића (око 1860)
Датум рођења(1826-03-13)13. март 1826.
Место рођењаМол
Датум смрти11. јул 1890.(1890-07-11) (64 год.)
Место смртиСремска Каменица

Новак Радонић (Мол, 13. март 1826Сремска Каменица, 11. јул 1890) је био српски сликар и писац.

Живот и дело[уреди]

Почео је тек средњу школу и његов отац занатлија је приметио склоност ка цртању свог сина и послао га је на занат код молера. Касније прелази у Арад код сликара Николе Алексића. Када је скупио нешто пара уписао се на сликарску академију у Бечу. После завршене бечке Академије, следеће године ради у Новом Саду, током 1858. године. Даровит и савестан, али несигуран и сумњичав према сопственом делу, без самопоуздања, увек у дилеми, двоумио се између рационалног и емотивног, класичног и романтичног, морализаторског и искреног, јавног и личног. Прошао је кроз више етапа уметничког развоја, од бидермајерско-назаренског приступа везаног за школовање, до романтичарског натурализма. Најбоље се исказао као портретиста, у области црквеног сликарства показао је зависност од академских шаблона, док је историјско-алегоријским композицијама заузео посебно место у српском ликовном романтизму. Био је солидан и савестан мајстор и о томе сведоче бројне студије и цртежи.


Сматрао је да су праве слике слике великог формата. Истакао се нарочито у портретима. Као писац писао је књижевне и новинске крокије, козерије и памфлете и писао је у Жижи, Комарцу, Змају и Даници. Пред смрт је предао Матици српској рукопис: „Речи којих у Вукову Рјечнику нема“.[1][2]

Позната дела: Смрт Краљевића Марка, Виле крунишу Бранка Радићевића, Смрт цара Уроша.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs приступљено 17.6.2014. године
  2. ^ „Новак Радонић (1826-1890)”. Званична презентација Основне школе Новак Радонић у Молу. Приступљено 28. 07. 2019. 

Литература[уреди]

Види још[уреди]


Спољашње везе[уреди]