Георг Вилхелм Пабст

С Википедије, слободне енциклопедије
Георг Вилхелм Пабст
Пабст снимљен 1931. године
Име по рођењуГеорг Вилхелм Пабст
Датум рођења(1885-08-25)25. август 1885.
Место рођењаРоудњице на Лаби, Бохемија, Аустро-угарска
Датум смрти29. мај 1967.(1967-05-29) (81 год.)
Место смртиБеч, Аустрија
ПочивалиштеСредишње бечко гробље
ЗанимањеФилмски режисер, Филмски сценариста, Позоришни редитељ
СупружникГертруда Хенингс (в. 1924)
НаградеЗлатна медаља на Венецијанском филмском фестивалу 1941. године

Георг Вилхелм Пабст (нем. Georg Wilhelm Pabst; Роудњице на Лаби, 25. август 1885 — Беч, 29. мај 1967) био је аустријски филмски редитељ и сценариста. Почео је као глумац и позоришни редитељ, пре него што је постао један од најутицајнијих филмских стваралаца на немачком језику током Вајмарске републике.

Ране године[уреди | уреди извор]

Пабст је рођен у малом граду у Бохемији, у Аустроугарској (данашње Роудњице на Лаби у Чешкој), као син железничког службеника. Док је одрастао у Бечу, студирао је драму на Академији декоративних уметности, а каријеру је започео као сценски глумац у Швајцарској, Аустрији и Немачкој. Године 1910. Пабст је отпутовао у Сједињене Државе, где је радио као глумац и редитељ у Немачком позоришту у Њујорку. Године 1914. одлучио је да постане режисер и вратио се да регрутује глумце по Европи.[1] Пабст је био у Француској када је почео Први светски рат, ухапшен је и држан као непријатељски странац, те је потом интерниран у логор за ратне заробљенике у близини Бреста. Док је био у затвору, Пабст је организовао позоришну групу у логору и режирао представе на француском језику. По изласку 1919. вратио се у Беч, где је постао директор авангардног позоришта Нова бечка позорница (нем. Neue Wiener Bühne).[2]

Каријера филмског режисера[уреди | уреди извор]

Пабст је започео своју каријеру као филмски режисер по налогу Карла Фрелиха који је ангажовао Пабста за свог асистента. Пабст је свој први филм режирао 1923 (под насловом: Благо (The Treasure).[3] Развио је таленат за „откривање“ и развој талената глумица, укључујући Грету Гарбо, Асту Нилсен, Луиз Брукс и Лени Рифенштал.[4]

Пабстови најпознатији филмови тичу се положаја жена, укључујући Улицу без радости (1925) са Гретом Гарбо и Астом Нилсен, Тајне душе (1926) са Лили Дамитом, Љубави Џени Неј (1927) са Брижит Хелм, Пандорина кутија (1929), и Дневник изгубљене девојке (1929) са америчком глумицом Луизом Брукс. Такође је заједно са Арнолдом Фанком режирао Бели пакао Пиц Палуа (1929) са Лени Рифенштал у главној улози.

Након појаве звука, снимио је трилогију филмова који су му обезбедили репутацију: Вестфронт 1918 (1930), Опера од три гроша (1931) са Лоте Ленјом (по мјузиклу Бертолда Брехта и Курта Вајла) и Другарство (нем. Kameradschaft, 1931).

Након снимања Модерног хероја (1934) у САД и Улице сенки (1937) у Француској, Пабст (који је планирао да емигрира у Сједињене Државе) је ухваћен у Француској 1939, када је објављен рат, док је био у посети својој мајци, и био приморан да се врати у нацистичку Немачку. Под покровитељством министра пропаганде Јозефа Гебелса, Пабст је снимио два филма у Немачкој током овог периода: Комичари (1941) и Парацелзијус (1943). Гебелс је иначе сматрао Пабста дефитистом и пацифистом.[5]

Пабст је режирао четири оперске продукције у Италији 1953: Моћ Судбине, потом Аиду, са Маријом Калас у насловној улози, Трубадура и поново Моћ судбине.[6]

Режирао је Последњих десет дана (1955), први послератни немачки играни филм у коме се појављује Адолф Хитлер као један од ликова.[7]

Смрт[уреди | уреди извор]

29. маја 1967. Пабст је умро у Бечу у 81. години [8] Сахрањен је у Средишњем бечком гробљу.[9]

Гроб Г. В. Пабста, његове жене и сина у Средишњем гробљу у Бечу

Награде[уреди | уреди извор]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Пабст (за камером) токм снимања свог филма Дневник изгубљене девојке из 1929. године.
  • The Treasure (1923)
  • Countess Donelli (1924)
  • Joyless Street (1925)
  • Secrets of a Soul (1926)
  • One Does Not Play with Love (1926)
  • The Love of Jeanne Ney (1927)
  • The Devious Path (1928)
  • Pandora's Box (1929)
  • Diary of a Lost Girl (1929)
  • The White Hell of Pitz Palu (под директором Арнолдом Фанком, 1929)
  • Westfront 1918 (1930)
  • Scandalous Eva (1930)
  • Morals at Midnight (под директором Марком Соркином, 1930)
  • The Threepenny Opera (1931)
  • Kameradschaft (1931)
  • L'Atlantide (1932)
  • Don Quixote (1933)
  • High and Low (1933)
  • Cette nuit-là (1933)
  • A Modern Hero (1934)
  • Street of Shadows (1937)
  • The Shanghai Drama (1938)
  • Girls in Distress (1939)
  • The Comedians (1941)
  • Paracelsus (1943)
  • Der Fall Molander (1945)
  • The Trial (1948)
  • Mysterious Shadows (1949)
  • Duel with Death (1949)
  • Call Over the Air (под директором Џорџом Ц. Клареном, 1951)
  • Voice of Silence (1953)
  • Cose da pazzi (1953)
  • The Confession of Ina Kahr (1954)
  • The Last Ten Days (1955)
  • Jackboot Mutiny (1955)
  • Ballerina (1956)
  • Through the Forests and Through the Trees (1956)

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Treasure (Der Schatz, 1923): GW Pabst’s compelling debut excavates the root of all evil”. Silent London (на језику: енглески). 26. 3. 2018. Приступљено 11. 7. 2022. 
  2. ^ Bock, Hans-Michael; Bergfelder, Tim. The Concise Cinegraph: An Encyclopedia of German Cinema. Berghahn Books. стр. 355. ISBN 0-857-45565-6. 
  3. ^ Langham, Larry (2000). Destination Hollywood: The Influence of Europeans on American Filmmaking. McFarland. стр. 80. ISBN 0-786-40681-X. 
  4. ^ „Opening Pandora's Box”. The Criterion Collection. 2006. 
  5. ^ „The prescient politics of GW Pabst’s anti-war films”. Little White Lies (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-15. 
  6. ^ „Music: Pabst's Blue Ribbon”. time.com. 10. 8. 1953. Архивирано из оригинала 28. 5. 2008. г. (Потребна претплата.)
  7. ^ Töteberg, Michael (2012), Machtans, Karolin; Ruehl, Martin A., ур., ‘Hitler’s Shadow Still Looms over Us’: G. W. Pabst’s The Last Ten Days as Film and Event (на језику: енглески), Palgrave Macmillan UK, стр. 56—71, ISBN 978-1-137-03238-6, doi:10.1057/9781137032386_3, Приступљено 2022-08-15 
  8. ^ Reuters (31. 5. 1967). „G. W. Pabst, Maker Of Films Abroad. Early Viennese Producer and Director Dies at 82”. New York Times. Приступљено 19. 3. 2010. „G.W. Pabst, the Austrian film producer and director, died here last night. He was 82 years old.” (Потребна претплата.)
  9. ^ Bahn, Paul G. (2014). The Archaeology of Hollywood: Traces of the Golden Age. Rowman & Littlefield. стр. 236. ISBN 0-759-12378-0. 
  10. ^ „ASAC Dati: Premi”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2014. г. Приступљено 30. 9. 2014. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Amengual, Barthélémy. G.W. Pabst. Paris, Seghers, 1966
  • Atwell, Lee. G.W. Pabst. Boston, Twayne Publishers, 1977
  • Baxter, John. "G.W. Pabst" in International Directory of Films and Filmmakers. Chicago, 1990. pp. 376–378
  • Groppali, Enrico. Georg W. Pabst. Firenze, La Nuova Italia, 1983
  • Jacobsen, Wolfgang (ed.) G.W. Pabst. Berlin, Argen, 1997
  • Kagelmann, Andre and Keiner, Reinhold. "Lässig beginnt der Tod, Mensch und Tier zu ernten: Überlegungen zu Ernst Johannsens Roman Vier von der Infanterie und G. W. Pabsts Film Westfront 1918" in Johannsen, Eric; Kassell (ed.) Vier von der Infanterie. Ihre letzen Tage an der Westfront 1918. Media Net-Edition. 2014. ISBN 978-3-939988-23-6. стр. 80-113..
  • Kracauer, Siegfried. De Caligari à Hitler. Une histoire psychologique du cinéma allemand, Paris, Flammarion, 1987
  • Mitry, Jean. Histoire du cinéma: Art et industrie (5 volumes) Paris, Editions Universitaires – J.P. Delarge, 1967–1980
  • Rentschler, Eric (ed.) The Films of G.W. Pabst. An extraterritorial cinema. New Brunswick, Rutgers University Press, 1990
  • Pabst, Georg Wilhelm. "Servitude et grandeur de Hollywood" in Le rôle intellectuel du cinéma, Paris, SDN-Institut International de Coopération Intellectuelle, 1937. pp. 251–255
  • Van den Berghe, Marc. La mémoire impossible. Westfront 1918 de G.W. Pabst. Grande Guerre, soldats, automates. Le film et sa problématique vus par la 'Petite Illustration' (1931), Bruxelles, 200

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Георг_Вилхелм_Пабст&oldid=26849110”