Гертрудис Гомез де Авељанеда

С Википедије, слободне енциклопедије
Гертрудис Гомез де Авељанеда
Портрет књижевнице из 1857.
Лични подаци
Датум рођења(1814-03-23)23. март 1814.
Место рођењаСанта Марија де Пуерто Принсипе, Куба
Датум смрти1. фебруар 1873.(1873-02-01) (58 год.)
Место смртиМадрид, Шпанија

Гертрудис Гомез де Авељанеда и Артеага (Пуерто Принсипе, 23. март 1814 — Мадрид, 1. фебруар 1873) била је шпанска књижевница из 19. века, рођена на Куби.

Рођена у Пуерто Принсипеу, сада Камагвеј, живела је на Куби до своје 22. године. Њена породица се преселила у Шпанију 1836, где је почела да пише као La Peregrina (Ходочасник) и тамо живела до 1859, када се вратила на Кубу са својим другим мужем до његове смрти 1863, након чега се вратила у Шпанију. Умрла је у Мадриду 1873. од дијабетеса у 58. години.

Написала је 20 драма и бројне песме. Њено најпознатије дело је, међутим, роман против ропства Саб, објављен у Мадриду 1841. Истоимени протагониста је роб који је дубоко заљубљен у своју газдарицу Карлоту, која је потпуно несвесна његових осећања према њој.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рани живот[уреди | уреди извор]

Рођена је 23. марта 1814,[1] у Санта Марији де Пуерто Принсипе, која се често називала једноставно као Пуерто Принсипе и које је данас позната као Камагуеј. Пуерто Принсипе је био главни град провинције у централној Куби у време Авељанеде, а Куба је била регион Шпаније.[2] Њен отац, Мануел Гомез де Авељанеда и Гил де Табоада, стигао је на Кубу 1809.[1] и био је шпански поморски официр задужен за луку Нуевитас.[3] Њена мајка, Франчисца Мариа дел Росарио де Артеага и Бетанкурт, била је криола, њени преци су из Баскије и Канарских острва, чланица богате породице Артеага и Бетанкур, која је била једна од најистакнутијих и најважнијих породице у Пуерто Принсипу.[4] Авеланеда је била прво од петоро деце из брака својих родитеља, али су само она и њен млађи брат Мануел преживели детињство.[2]

Дуборез Гертрудис Гомез де Авељанеда

Њен отац је умро 1823. када је имала девет година, а мајка се преудала десет месеци касније за Гаспара Исидора де Ескаладу и Лопеза де ла Пењу,[5] који је био шпански потпуковник на дужности у Пуерто Принсипу.[6] Авељанеда га није волео и сматрао је да је превише строг; било јој је драго кад год би он био стациониран далеко од куће. Од тренутка када се њена мајка преудала до тренутка када је отишла са Кубе у Шпанију, Авељанеда је свог очуха виђала само два или три месеца годишње.[7] Имала је два старија полубрата и сестре из првог брака њеног оца по имену Мануел и Гертрудис, млађег брата који се такође звао Мануел и три млађа полубрата и сестре из брака њене мајке са Ескаладом: Фелипеа, Јосефу и Емилио.[5] Мало се зна о Авељанединој конекцији са њеном старијом полубраћом и сестрама, осим да су живели негде другде. Њен млађи брат Мануел је био њен миљеник, а она је била задужена за своја три млађа полубрата и сестре.[5]

Када је имала 13 година, верила се за свог даљег рођака који је био један од најбогатијих људи у Пуерто Принсипеу.[5] Њен деда по мајци обећао јој је петину свог имања ако прихвати брак,[8] који је он уговорио.[9] Са 15 година раскинула је ту веридбу противно жељи своје породице и као резултат тога остала је изван тестамента свог деде. (Њен деда је умро 1832, када је имала 17 или 18 година.) [1] Сматра се да је ово трауматично искуство подстакло њену мржњу према уговореним браковима и патријархалном ауторитету и уверење да су удате жене у суштини робиње.[5] Њена одбојност према браку била је и због несрећног брака њене рођаке Анђелите, која јој је била једина пријатељица након што је одбила да се уда за човека којег је њена породица изабрала за њу.[10]

Авеланеда је, по сопственом признању, била размажено дете,[6] пошто су све послове обављали робови њене породице [7] Имала је доста слободног времена које је користила за читање.[7] Један од њених учитеља био је кубански песник Хосе Марија Хередија.[11]

Пресељење у Шпанију[уреди | уреди извор]

Због рибе о потенцијалној побуни робова, најкасније до 1836, Ескаљада је постао довољно забринут да је убедио жену да распрода своју имовину и робове и пресели породицу са Кубе у Шпанију.[12] Авељанеда, која је тада имала 22 године, подржалала је ту идеју јер је желела да упозна рођаке свог оца у Андалузији.[13] Породица је отпловила за Европу 9. априла 1836. и два месеца касније стигла у Бордо у Француској. Тамо су провели 18 дана пре него што су отпловили у Коруњу у Галицији, у Шпанији. Остали су у Коруњи са Ескаладином породицом две године.[1] Авеланеда је била позвана у неке угледне друштвене кругове у Галицији и 1837. била је верена за Франсиска Рикафорта, сина Маријана Рикафора, тадашњег генерал-капетана Галиције. Међутим, није се удала за њега, јер је одлучила да се не удаје док не постане економски независна, а њен очух јој је ускратио наследство. Када је Франциско отишао да се бори у Карлистичким ратовима, напустила је Галицију да би са својим млађим братом Мануелом отишла у Севиљу; никад више није видела Франциска.[14][1] Било јој је драго што је напустила Галицију, јер су је Галицијанке критиковале због одбијања да се бави физичким радом и због њене љубави према учењу.[15] Такође није волела влажну климу и недостатак културног живота.[16]

У провинцији Севиља у Андалузији посетила је Константину, где је живела породица њеног оца.[17] Године 1839, убрзо по доласку у Севиљу, упознала је и дубоко се заљубила у Игнасија де Сепеда и Алкалдеа, богатог, добро образованог и друштвено истакнутог младића.[18] Први човек кога је Авељанеда волела био је Игнацио де Цепеда, који је био у фокусу многих њених списа, углавном љубавних писама. (Укупно је сачувано четрдесет љубавних писама, од 1839. до 1854. Након његове смрти, његова удовица их је наследила и објавила.) Такође му је написала аутобиографију у јулу 1839. Авељанедини биографи су се превише ослањали на овај извештај за информације о њеном раном животу, јер је написан са одређеном сврхом: да остави добар утисак на Чепеду.[7] На пример, рекла је да је млађа него што је заиста била јер је Чепеда био две године млађа од ње, и желела је да изгледа што млађе.[19] Због превеликог ослањања на овај пристрасни извор, мало детаља је сигурно познато о прве 22 године њеног живота.[3] Аутобиографија написана Чепеди била је друга од четири аутобиографије које је написала током свог живота; остала три су написана 1838, 1846, односно 1850. године.[20] Иако је много волела Чепеду, он није желео да се венча са њом. Један од разлога који је навео је тај што није била довољно богата. Такође је навео да није била довољно женствена наводећи да је вербалнија него што би требало да буде и често превише агресивна за жену из 19. века. Након што је прекинута веза са Чепедом, отишла је у Мадрид.

У јануару 1853. покушала је да се упише на Краљевску академију након што је место које је припадало њеном мртвом пријатељу, Хуану Никасију Гаљегу, постало упражњено. Иако су јој се многи дивили, то што је жена значило је да се не може уписати.

Повратак на Кубу[уреди | уреди извор]

Гертрудис Гомез де Авељанеда

Поново се удала 26. априла 1855. за пуковника дон Доминга Вердуга и Масјеа. Године 1859., због повреда њеног мужа, преселили су се из Мадрида назад на Кубу, где су обоје рођени. Били су блиски са Франсиском Сераном, који је у то време био генерал-капетан Кубе. Када је стигла на Кубу, била је срдачно дочекана концертима, забавама и музиком. Убрзо по њиховом доласку, њено здравље се погоршало и он је коначно умро 28. октобра 1863. године. То ју је оставило у тешкој невољи и одлучила је да се врати у Мадрид након неколико посета Њујорку, Лондону, Паризу и Севиљи.

Последње године и смрт[уреди | уреди извор]

Последњих година живела је у Мадриду. Њен брат Мануел је умро 1868. [1] Објавила је први том својих сабраних књижевних дела (шп. Obras literarias), изостављајући романеSab и Dos mujeres.

Умрла је у 58. години,1. фебруара 1873. у Мадриду,[21] али је сахрањена у Севиљи, са братом Мануелом.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Било је много дебата о томе да ли је она кубански или шпански писац.[22] На њу се нашироко гледа као на „отеловљење романтичног песника, трагичне хероине која се уздиже до јавног признања, али је, приватно, горко несрећна“. Без обзира на тачност овог приказа, јасно је да ју је активно промовисала током свог живота и да су многи утицајни критичари и поштоваоци наставили да промовишу ову слику Авељанеде након њене смрти.[23] Такође, велики део њеног дела се чита из биографске перспективе због постхумног објављивања њених љубавних писама Игнасију Чепеди, до те мере да је приватни живот засенио шири културни значај њеног књижевног стваралаштва.[23]

Дела[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

  • Sab, Imprenta de la Calle Barco No. 26, Madrid, 1841.
  • Dos mujeres, (sic), Gabinete literario, Madrid, 1842-43.
  • Espatolino, La Prensa, La Habana, 1844.
  • Egilona, Imp. de José Repullés, Madrid, 1845.
  • Guatimozín, último emperador de México, Imp. de A. Espinosa, Madrid, 1846.
  • Dolores, Imp. de V.G. Torres, Madrid, 1851.
  • La mano de Dios, Imp. del Gobierno por S.M., Matanzas, 1853.
  • La flor del ángel (tradición guipuzcoana), A.M. Dávila, La Habana, 1857.
  • El artista barquero, ó Los cuatro cinco de junio, El Iris, L Habana, 1861.
  • Una anécdota de la vida de Cortés, Madrid, [s.n.], 1871 (Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra)
  • La ondina del lago azul, Madrid, [s.n.], 1871 (Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra)

Поезија[уреди | уреди извор]

  • A él (No existe lazo ya; todo está roto;)
  • A él (En la aurora lisonjera)
  • A Francia (Bástete ¡oh Francia! la a tronante gloria)
  • A la luna (Tú, que rigiendo de la noche el carro,)
  • A la luna (¡Sol del que triste vela!)
  • A un cocuyo ( Dime, luz misteriosa,)
  • A una joven madre en la pérdida de su hijo (1868, publicado en la Revista de España)
  • Al árbol de Guernica (Tus cuerdas de oro en vibración sonora)
  • Al destino (Escrito estaba, sí: se rompe en vano)
  • Al Excmo. Sr. Don Pedro Sabater (La pintura que hacéis prueba evidente)
  • Al pendón castellano (¡Salve, oh pendón ilustre de Castilla,)
  • El canto de Altabiscar (Súbito se alza un grito en las montañas)
  • El pescador (1868, publicado en la Revista de España)
  • El porqué de la inconstancia (Contra mi sexo te ensañas)
  • En la muerte del laureado poeta señor don Manuel José Quintana (Cantos de regocijo y de victoria)
  • La clemencia (Iba tendiendo su luctuoso manto)
  • La pesca en el mar (¡Mirad! ya la tarde fenece...)
  • La vuelta a la patria (¡Perla del mar! ¡Cuba hermosa! )
  • Las siete palabras (Y María al pie de la cruz)
  • Los duendes (Palacios y chozas,)
  • Significado de la palabra yo amé (Con yo amé dice cualquiera)

Позоришни комадиo[уреди | уреди извор]

  • El príncipe de Viana, Imp. de José Repullés, Madrid, 1844.
  • Saúl, Imp. de José Repullés, Madrid, 1849.
  • Flavio Recaredo, Imp. de José Repullés, Madrid, 1851.
  • Errores del corazón, Imp. de José Repullés, Madrid, 1852.
  • La verdad vence apariencias, Imp. de José Repullés, Madrid, 1852.
  • La hija de las flores; o, Todos están locos, Imp. a cargo de C. González, Madrid, 1852.
  • La Aventurera; Imp. a cargo de C. González, Madrid, 1853.
  • Oráculos de Talía, ó los Duendes en palacio, Imp. de José Rodríguez, Madrid, 1855.
  • Simpatía y antipatía, Imp. de José Rodríguez, Madrid, 1855.
  • La hija del rey René, Imp. de José Rodríguez, Madrid, 1855.
  • Baltasar, Imp. de José Rodríguez, Madrid, 1858.
  • Catilina, Imprenta y Librería de Antonio Izquierdo, Sevilla, 1867.
  • Munio Alfonso, Madrid, Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra, 1869.
  • Recaredo, Madrid, Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra, 1869.
  • El millonario y la maleta, Madrid, Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra, 1870.
  • Los tres amores, Imp. de José Rodríguez, Madrid, 1858.
  • Leoncia, Tipografía de la Revista de Archivos, Biblioteca y Museos, Madrid, 1917.

Друга дела[уреди | уреди извор]

  • La Baronesa de Joux, La Prensa, La Habana, 1844.
  • El donativo del Diablo o La velada del Helecho, Imp. a cargo de C. González, Madrid, 1852.
  • La velada del helecho ó El donativo del diablo, Madrid, Imprenta de las Novedades, 1857.
  • El Cacique de Turmequé, Madrid, [s.n.], 1871 (Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra)
  • La dama de Amboto, Madrid, [s.n.], 1871 (Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra)
  • La bella toda y Los doce jabalíes, Madrid, [s.n.], 1871 (Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra)
  • La montaña maldita, Madrid, [s.n.], 1871 (Imprenta y Estereotipia de M. Rivadeneyra)
  • El aura blanca, Oficina del historiador de la Ciudad, Matanzas, 1959.
  • Diario de amor, Madrid, M. Aguilar, [1901]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Davies 2001, стр. 201.
  2. ^ а б Scott 1993, стр. xi.
  3. ^ а б Davies 2001, стр. 3.
  4. ^ Davies 2001, стр. 3-4.
  5. ^ а б в г д Davies 2001, стр. 5.
  6. ^ а б Gómez de Avellaneda 1993, стр. 2.
  7. ^ а б в г Davies 2001, стр. 4.
  8. ^ Gómez de Avellaneda 1993, стр. 7.
  9. ^ Gómez de Avellaneda 1993, стр. 10.
  10. ^ Gómez de Avellaneda 1993, стр. 12-13.
  11. ^ Chang-Rodríguez & Filer 2013, стр. 161.
  12. ^ Scott 1993, стр. xii.
  13. ^ Davies 2001, стр. 4-5.
  14. ^ Davies 2001, стр. 10-11.
  15. ^ Gómez de Avellaneda 1993, стр. 17.
  16. ^ Scott 1993, стр. xiiI.
  17. ^ Davies 2001, стр. 202.
  18. ^ Scott 1993, стр. xv.
  19. ^ Scott 1993, стр. 150.
  20. ^ Davies 2001, стр. 1-2.
  21. ^ Davies 2001, стр. 204.
  22. ^ Davies 2001, стр. 1.
  23. ^ а б Davies 2001, стр. 2.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Chang-Rodríguez, Raquel; Filer, Malva E. (2013). Voces de Hispanoamérica: antología literary (на језику: Spanish) (4th изд.). Cengage Learning. стр. 161–162. ISBN 978-1111837921. 
  • Davies, Catherine (2001). „Introduction”. Sab. Hispanic Texts. Manchester University Press. ISBN 978-0719057069. 
  • Gómez de Avellaneda, Gertrudis (1993). „Autobiography”. Sab and Autobiography. The Texas Pan American Series. Превод: Scott, Nina M. University of Texas Press. стр. 1—23. ISBN 978-0-292-70442-8. 
  • Scott, Nina M. (1993). „Introduction”. Sab and Autobiography. The Texas Pan American Series. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-70442-8. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Albin, Maria C. Género, poesía y esfera pública: Gertrudis Gómez de Avellaneda y la tradición romántica. Madrid: Trotta, 2002.
  • Albin, Maria C. “El costumbrismo feminista: los ensayos de Gertrudis Gómez de Avellaneda.” Anales de Literatura Hispanoamericana. vol. 36 (2007): 159-170. This articles examines “La dama de gran tono” (1843).
  • Albin, Maria C. "Romanticismo y fin de siglo: Gertrudis Gómez de Avellaneda y José Martí." in La literatura iberoamericana en el 2000. Balances, perspectivas y prospectivas, Ed. Carmen Ruíz Barrionuevo. Salamanca: Universidad de Salamanca, Spain, 2004.
  • Albin, Maria C. “El genio femenino y la autoridad literaria: “Luisa Molina” de Gertrudis Gómez de Avellaneda.” Atenea 490 (2004): 115-130.
  • Albin, Maria C. “El cristianismo y la nueva imagen de la mujer: la figura histórica de María en los ensayos de Gertrudis Gómez de Avellaneda.” In Perspectivas transatlánticas. Estudios coloniales hispanoamericanos. Ed. Raúl Marrero-Fente. Madrid: Verbum, 2004. 315-353.
  • Albin, Maria C. "Paisaje y política en la poesía de Gertrudis Gómez de Avellaneda." Romance Notes XLI (2000): 25-35.
  • Albin, Maria C."Fronteras de género, nación y ciudadanía: La Ilustración. Album de las Damas (1845) de Gertrudis Gómez de Avellaneda." in Actas del XIII Congreso de la Asociación Internacional de Hispanistas. Madrid: Castalia, 2000. 67-75. This article examines “Capacidad de las mujeres para el gobierno” (1845).
  • Albin, Maria C. "Género, imperio y colonia en la poesía de Gertrudis Gómez de Avellaneda." Romance Languages Annual 10 (1999): 419-425.
  • Albin, Maria C. "La revista Album de Gómez de Avellaneda: La esfera pública y la crítica a la modernidad." Cincinnati Romance Review 14 (1995): 73-79.
  • Albin, Maria C."Ante el Niágara: Heredia, Sagra, Gómez de Avellaneda y el proyecto modernizador" in Tradición y actualidad de la literatura iberoamericana, Ed. Pamela Bacarisse. Vol.1. Pittsburgh: University of Pittsburgh Press, 1995. 2 vols. 69-78.
  • Gómez de Avellaneda, Gertrudis. Cuadernillos de viaje y La dama de gran tono. Compilación, introducción y notas Manuel Lorenzo Abdala. Los libros de Umsaloua, Sevilla, 2014. ISBN 978-84-942070-5-1ISBN 978-84-942070-5-1
  • Castagnaro, R. Anthony. The Early Spanish American Novel. New York: Las Americas, 1971; "The Anti-Slavery Theme", 157-168.
  • Engle, Margarita. The Lightning Dreamer: Cuba's Greatest Abolitionist. Boston: Houghton Mifflin Harcourt, 2013.
  • Fernández-Medina, Nicolás. "The Artful Provocateur: Avellaneda's Sab in Readings of Nation, Race and Color," Torre de Papel XII.3 (2002): 36-48.
  • Fox-Lockert, Lucía. "Gertrudis Gómez de Avellaneda: Sab (1841)". Women Novelists in Spain and Spanish America. Metuchen, N.J: The Scarecrow Press, 1979.
  • Gold, Janet N. "The Feminine Bond: Victimization and Beyond in the Novels of Gertrudis Gómez de Avellaneda". Spanish American Literature: From Romanticism to "Modernismo" in Latin America. Eds. David William Foster & Daniel Altamiranda. New York: Garland Publishing Co., 1997: 91-98.
  • Harter, Hugh. A. Gertrudis Gómez de Avellaneda. Boston: Twayne Publishers, 1981.
  • Harter, Hugh. A. "Gertrudis Gómez de Avellaneda". Spanish American Women Writers. Ed. Diane E. Marting. Westport: Greenwood Press 1990, pp. 210–225.
  • Hart, Stephen M. "Is Women's Writing in Spanish America Gender-Specific?" MLN 110 (1995): 335-352. Examines Gómez de Avellaneda in a context with other Latin American women authors.
  • Kirkpatrick, Susan. "Feminizing the Romantic Subject in Narrative: Gómez de Avellaneda". Las Románticas: Women Writers and Subjectivity in Spain, 1835-1850. Berkeley: University of California Press, 1989.
  • Kirkpatrick, Susan. "Gómez de Avellaneda's Sab: Gendering the Liberal Romantic Subject". In the Feminine Mode: Essays on Hispanic Women Writers. Eds, Noel Valis and Carol Maier. Lewisburg: Bucknell University press, 1990: 115-130.
  • Lazo, Raimundo. Gertrudis Gómez de Avellaneda. Havana, Cuba: Editorial Porrúa, S. A., 1972.
  • Lindstrom, Naomi. Early Spanish American Narrative. Austin: University of Texas Press, 2004; sobre Gomez de Avellaneda, 99-103.
  • Mata-Kolster, Elba. "Gertrudis Gómez de Avellaneda (1814-1873)". Latin American Writers. Vol. I. Ed. Solé/Abreu. NY: Charles Scribner's Sons, 1989, pp. 175–180.
  • Miller, Beth. "Gertrude the Great: Avellaneda, Nineteenth-Century Feminist". Women in Hispanic Literature, Icons and Fallen Idols. Ed. Beth Miller. Berkeley: University of California Press, 1983.
  • Pastor, Brígida. "A Romance Life in Novel Fiction: The Early Career and Works of Gertrudis Gómez de Avellaneda", Bulletin of Hispanic Studies, LXXV, No. 2 (1998): 169-181.
  • Santos, Nelly E. "Las ideas feministas de Gertrudis Gómez de Avellaneda". Spanish American Literature: From Romanticism to 'Modernismo' in Latin America. Eds. David William Foster & Daniel Altamiranda. New York & London: Garland, 1997: 100-105.
  • Schlau, Stacey. "Stranger in a Strange Land: The Discourse of Alienation in Gomez de Avellaneda's Abolitionist Novel Sab." Hispania 69.3 (September 1986): 495-503.
  • Scott, Nina. "Shoring up the 'Weaker Sex'. Avellaneda and Nineteenth-Century Gender Ideology". Reinterpreting the Spanish American Essay. Women Writers of the 19th and 20th Centuries. Ed. Doris Meyer. Austin: University of Texas, 1995: 57-67.
  • Solow, Barbara L., ed. Slavery and the Rise of the Atlantic System. Cambridge: Cambridge University Press, 1991.
  • Sommer, Doris. "Sab C'est Moi". Foundational Fictions. The National Romances of Latin America. Berkeley: University of California Press, 1991.
  • Various authors. "Gertrudis Gómez de Avellaneda, 1814-1873". Nineteenth-Century Literature Criticism, Volume 111. Ed. Lynn M. Zott. Detroit: Thomson Gale, 2002: 1-76.
  • Ward, Thomas. "Nature and Civilization in Sab and the Nineteenth-Century Novel in Latin America". Hispanófila 126 (1999): 25-40.
  • Vittorio Caratozzolo. "Il teatro di Gertrudis Gómez de Avellaneda". Il Capitello del Sole, Bologna, p. 352 (2002).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гертрудис_Гомез_де_Авељанеда&oldid=26692504”