Горгија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горгија
Датум рођења483. п. н. е.
Мјесто рођењаЛеонтиној, Сицилија
(данас Лентини, Италија)
Датум смрти375. п. н. е.
ЕпохаПресократовска филозофија
РегијаЗападна филозофија
Школа филозофијеСофизам
ИнтересовањаОнтологија, епистемологија, реторика, морални релативизам
ИдејеПарадоксологија

Горгија (рођен око 483. п. н. е. у Леонтиноји на Сицилији; умро је 374. п. н. е. у Лариси на северу Грчке), и надалеко познат по томе да је умро у 109. години живота (у неким књигама може да се нађе и у 103. години). Горгија је био један од славнијих софиста, нарочито цењен као учитељ реторике. 427. п. н. е. по налогу његовог родног града дошао је у Атину као амбасадор. Пред народном скупштином у Атини успело му је да придобије Атињане за једну подршку свог града који се осећао угроженим од стране Сиракузе. Сиракуза је у антици био један велики и моћан град на Сицилији. Његов учитељ је био Емпедокле, филозоф и изумитељ реторике. Горгија је у његово време имао утицај нарочито на политичаре Периклеа, Алкибијада и Критијаса, али такође и на историчара Тукидидеса.[1][2][3][4][5]

Под његовим познатим учеником припадао је: Изократ, који је касније основао своју сопствену школу у Атини.

Никад се није женио нити је имао дјецу а одузео је сам себи живот тако што је гладовао. Његова теза гласи Ништа што постоји а ако постоји не бих могао да схватим а ако бих схватио не бих био у стању да саопштим другим људима.

Живот[уреди]

Мапа Медитерана која приказује локације повезане са Горгијом

Горгија је рођен 483. п. н. е. у Леонтиноју, Халкидској колонији у источној Сицилији која је била савезник са Атином.[6] Име његовог оца је било Хармантидес.[6] Он је имао брата по имену Херодик, који је био лекар, и понекад га је пратио током његових путовања.[7] Имао је и сестру, чије име није познато, али чији је унук посветио златну бисту свом стрицу у Делфију.[8] Није познато да ли се Горгија женио или имао децу.[8] За Горгију се каже да је студирао под сицилијанским филозофом Емпедоклом од Акрагеса (cca 490 – cca 430 п. н. е.), али није познато кад, где, колико дуго, или у ком својству.[8] Такође је могуће да је и студирао под реторичарима Кораксом из Сиракузе и Тисијасом,[8] али је веома мало познато о њима, и није познато било шта о њиховом односу са Горгијом.[8]

Није познато какву је улогу Горгија играо у политици у свом родном Леонтиноју,[8] али се зна да је 427. п. н. е., кад је он имао око шездесет година, он био послат у Антину у име својих суграђана као амбасадор да затражи атенску заштиту од агресије Сиракужана.[8] Након 427. п. н. е., стиче се утисак да се Горгија населио у континенталној Грчкој, живеће на разним местима у бројним градовима-државама, укључујући Атину и Ларису.[8] Био је познат по томе што је одржавао говоре на Панхеленским фестивалима и описан је као „упадљив” у Олимпији.[8] Нема преживелих записа о било каквој улози коју је можда вршио у организацији самих фестивала.[8]

Референце[уреди]

  1. ^ W. K. C. Guthrie, The Sophists (New York: Cambridge University Press) . 1971. стр. 270.
  2. ^ J. Radford Thomson (1887). A dictionary of philosophy in the words of philosophers. Reeves and Turner. стр. 225. 
  3. ^ Rosenkrantz, G. (2002). The Possibility of Metaphysics: Substance, Identity, and Time*. Philosophy and Phenomenological Research, 64(3), 728-736.
  4. ^ Gronbeck, B. E. (1972). Gorgias on rhetoric and poetic: A rehabilitation. Southern Journal of Communication, 38(1), 27-38.
  5. ^ Caston, V. (2002). Gorgias on Thought and its Objects. Presocratic philosophy: Essays in honor of Alexander Mourelatos.
  6. 6,0 6,1 Consigny 2001, стр. 6.
  7. ^ Consigny 2001, стр. 6-7.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 8,6 8,7 8,8 8,9 Consigny 2001, стр. 7.

Литература[уреди]

  • J. Radford Thomson (1887). A dictionary of philosophy in the words of philosophers. Reeves and Turner. стр. 225. 
  • Gorgias. "Encomium of Helen." The Norton Anthology of Theory and Criticism. Eds. Vincent B. Leitch, et al. New York: W.W. Norton & Company, 2001. 30-33.
  • Plato. Gorgias. Trans. Robin Waterfield. Oxford University Press, 1994.
  • Consigny, Scott. Gorgias: Sophist and Artist. Columbia: University of South Carolina Press, 2001.
  • Gumpert, Matthew. Grafting Helen: the Abduction of the Classical Past. Wisconsin. University of Wisconsin Press.2001..
  • Jarratt, Susan C. Rereading the Sophists: Classical Rhetoric Refigured. Carbondale and Edwardsville: Southern Illinois University Press, 1991.
  • Leitch, Vincent B. et al., eds. The Norton Anthology of Theory and Criticism. New York: W. W. Norton & Company, 2001.
  • McComiskey, Bruce. Gorgias and the Art of Rhetoric: Toward a Holistic Reading of the Extant Gorgianic Fragments. Taylor & Francis, Ltd., 1997.
  • McComiskey, Bruce. Gorgias and the New Sophistic Rhetoric. Carbondale and Edwardsville. Southern Illinois University Press.2001..
  • Matsen, Patricia P. Philip Rollinson and Marion Sousa. Readings from Classical Rhetoric, Illinois. Southern Illinois University Press.1990..
  • Poulakos, John (1995). Sophistical Rhetoric in Classical Greece. University of South Carolina Press. .
  • Sprague, Rosamond Kent. The Older Sophists, Hackett Publishing Company. ISBN 978-0-87220-556-7.
  • Walker, Jeffrey. Rhetoric and Poetics in Antiquity, New York. Oxford University Press.2000..
  • Wardy, Robert. The Birth of Rhetoric: Gorgias, Plato and Their Successors, New York: Routledge, 1996.

Спољашње везе[уреди]