Протагора

С Википедије, слободне енциклопедије
Протагора (Πρωταγόρας)
Демокрит (у средини), Протагора (десно) од Салватора Росија
Лични подаци
Датум рођења486. п. н. е.
Место рођењаАбдера, Античка Грчка
Датум смрти411. п. н. е.
Место смртиЈонско море,
Филозофски рад
ЕпохаПресократовска филозофија
РегијаЗападна филозофија
Школа филозофијеСофизам
Интересовањајезик, семантика, релативизам, реторика, агностицизам, етика
Идеје‘Софиста’ као плаћени учитељ, ‘Човек је мера свих ствари’
Утицаји одДемокрит, Парменид
Утицао наПлатон, Фридрих Ниче, Џереми Бентам, Ф. К. С. Шилер

Протагора (грч. Πρωταγόρας, /proʊˈtæɡərəs/; Абдера, око 480. или 481. п. н. е.411. п. н. е.)[1][2] је био пресократски грчки филозоф, кога је Платон убрајао у софисте. Најзначајнији је представник софистике. Верује се да је створио велике контроверзе током античких времена својом изјавом да „је човек мера свих ствари“, која по мишљењу неких филозофа, као што је Платон, значи да нема друге истине до оне коју појединци сматрају за истину. Та идеја била је револуционарна за то време и контрирала је другим филозофским доктринама које су тврдиле да је универзум заснован на нечем објективном, изван људског утицаја.

Живот и филозофија[уреди | уреди извор]

Протагора је рођен 486. п. н. е. у Абдери у северној Грчкој; умро је 411. п. н. е. Био је Демокритов ученик. По мишљењу многих стручњака први Грк који је сам себе назвао софистом.[3][2] Као најзначајнији представник софистике, познат по свом релативизму и агностицизму, Протагора је један од првих проминентних заступника скептицизма. Четрдесет година је радио као плаћени мислилац и учитељ реторике. 444. п. н. е. Добио је налог од демократске Атине да формулише устав за један град на југу Италије који се звао Турија.[2]

Протагора није сматрао да је политичко-друштвена стварност апсолутни појам (на пример савршена, најбоља и сл.), већ да ју је увек могуће мењати, односо побољшавати, у зависности од разумности људи.[4]

Пред крај живота постао је жртва атичке демократије исто као и вајар Фидија, као и филозоф Анаксагора или као Сократ. Повод је био примедба коју је изјавио о боговима: «О боговима немам могућности да нешто знам, нити да они постоје, а нити да они не постоје, и још каквог су они облика; много тога спречава поуздано знање: нејасноћа саме ствари и краткоћа људског живота».[2] Постоје тврдње по којима је протеран из Атине, да су његове књиге спаљене на тргу и да се удавио у бури која је захватила његов брод.[5][2]

Протагора је први заговарао да о свакој ствари постоје два супротна исказа, које је он и користио у својим закључцима. То је био поступак који је он први увео.[6] Његова познати цитат, којим почиње једно од његових дела, је: „Мера свих ствари је човек“[7] (хомо — мензура — узречица, лат. homo, човек, лат. mensura, мера) «оних које јесу да јесу, а оних које нису да нису».[8][6][2][4] Ова теза, која указује да су сва знања дело човека, стога и несавршена, уводила је одређену врсту толеранције међу различитим погледима на свет.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Узелац, Милан. „Историја филозофије, I”. стр. 44. Приступљено 31. 1. 2021. 
  2. ^ а б в г д ђ Коплстон, Фредерик (1988). Историја филозофије. Грчка и Рим. Београд: БИГЗ. стр. 124. ISBN 978-86-13-00469-1. Приступљено 12. 26. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  3. ^ Мисао, број 10. Југославија: Универзитет у Мичигену. 1922. Приступљено 26. 12. 2013. 
  4. ^ а б „Протагора”. Античка филозофија. DualSoft. Приступљено 12. 26. 2013. „Протагора је сматрао да политичко-друштвена стварност није апсолутна (у смислу: савршена, најбоља и сл.), већ се увек може мењати, односно побољшавати, у зависности од разумности људи.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  5. ^ „Protagoras”. Encyclopaedia Britannica (на језику: енглески). Encyclopædia Britannica, Inc.. Приступљено 12. 26. 2013. „According to ancient tradition, he was accused of impiety, his books were publicly burned, and he was exiled from Athens.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  6. ^ а б „Учитељи реторике”. Filozofija.info. Архивирано из оригинала 27. 12. 2013. г. Приступљено 12. 26. 2013. „Протагора је први изјавио да о свакој ствари постоје два супротна исказа: он се њима и служио у својим закључцима, а то је био поступак који је он први увео. Једно од његових дела почиње овако: „Човек је мера свих ствари: оних које постоје да постоје, а оних што не постоје да не постоје“.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  7. ^ „Protagoras Quotes”. BrainyQuote (на језику: енглески). BookRags Media Network. Приступљено 12. 26. 2013. „Man is the measure of all things.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  8. ^ а б „Софисти”. Znanje.org. Приступљено 12. 26. 2013. „Демокритов ученик, Протагора из Абдере (480-410. п. н. е.) чувен је по тези да је "Човек мера свих ствари“. Ова теза је, преко указивања да су сва знања дело човека, дакле несавршена, уводила неку врсту толеранције међу различитим погледима на свет.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]