Градска кућа у Сомбору
| Градска кућа у Сомбору | |
|---|---|
Градска кућа у Сомбору | |
| Опште информације | |
| Место | Сомбор |
| Општина | Сомбор |
| Држава | |
| Време настанка | 1749. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине |
| www | |
Градска кућа у Сомбору је подигнута 1749. године, док је данашњи изглед добила је 1840. године доградњом нових крила и торња 1842. године. Грађевина је под заштитом Републике Србије као споменик културе од великог значаја.
Историјат
[уреди | уреди извор]Градска кућа, Варошка кућа или Магистрат, су све називи које су житељи Сомбора у протекла два и по века користили за здање које представља централни архитектонски симбол града, настала је на основи некадашњег „двора“ сомборског капетана војног шанца Јована Бранковића. Гроф Јован Јанко Бранковић, је био синовац и законити наследник несуђеног српског деспота, грофа Ђорђа Бранковића. Чеони део зграде каштела грофа Бранковића налазио се на месту данашње источне стране Градске куће, окренуте ка Светођурђевској цркви где је један век касније саграђена нова зграда. Изградња ове грађевине је симболизовала раст и значај Сомбора као града у Аустроугарској монархији. Зграду су пројектовала двојица чувених будимпештанских архитеката, Еден Лехнер (Ödön Lechner) и Ђула Партош (Pártos Gyula).
Архитектура
[уреди | уреди извор]
Нова зграда Градске куће је једноспратна грађевина квадратне основе са централним атријумом и осовинским пролазом, изграђена у стилу неокласицизма. Прочеље је са источне премештено на западну страну, где је подигнут торањ, под којим се налазе балкон и Свечана сала. Најраскошније обрађена фасада ка тргу Светог Тројства са централним истуреним ризалитом рашчлањеним стубовима и троугластим фронтоном на чијем фризу је уписана година градње. Посебан акценат композицији даје кула звоник квадратне основе са балконом на конзолама и пажљиво обликованом лантерном на врху. Торањ је дограђен 1892. године по пројекту инжењера Милана Гргурова. На торњу су дежурали ватрогасци, а од 1879. године је постављено и звоно за узбуњивање. У приземљу зграде налазили су се дућани, на спрату градска управа и чиновништво, а двориште је служило као спремиште ватрогасне опреме и штала за варошке коње. У згради је био смештен архив града и, неко време, градска библиотека.[1] Према сачуваним плановима са почетка 20. века, тачније из 1914. године сомборска Градска кућа је требала да буде детаљно преуређена у стилу сецесије, али због избијања Првог светског рата до тих преправки никад није дошло и здање остаје и даље у неокласицистичком изгледу.[2]
У Свечаној сали одржаване су седнице градског Магистрата и изабраног Обштества. У њој је новембра 1918. године извршена примопредаја града између дотадашњих аустроугарских и представника српске краљевске власти. Седиште локалне самоуправе налазило се у Градској кући све до 1962. године. Данас се овде налазе просторије политичких странака, невладиних организација и јавних гласила, док су у приземљу локали.[3][4]
Конзерваторски радови су извођени 1968. и 1991. године.
Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Сомбор/Архитектура[мртва веза]
- ^ „Равноплов”.
- ^ „ЗАПРОКУЛ/Сомбор Градска кућа”. Архивирано из оригинала 07. 09. 2013. г. Приступљено 10. 07. 2014.
- ^ „ТО Сомбор/Знаменитости”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 10. 07. 2014.