Пређи на садржај

Грб Манитобе

С Википедије, слободне енциклопедије
Манитоба
Верзије
Основна верзија
Грб гувернера Манитобе
Стари грб до 1905.
Детаљи
Носилац Манитоба
Усвојен1905.
Мото„GLORIOSUS ET LIBER“
„Славна и слободна“

Грб Манитобе у садашњем облику користи се као службени грб канадске провинције Манитобе, а усвојен је краљевским декретом британског Краља Едварда VII 10. маја 1905. године.[1][2] Штит који се налази у централном делу грба се такође налази и на покрајинској застави.

Законом од 23. октобра 1992. штиту су додати челенка, основа и мото.[3]

Симболизам

[уреди | уреди извор]

Изнад штита се налази позлађен шлем са погледом улево који симболизује суверенитет Манитобе у оквиру канадске конфедерације. На врху се налази дабар који је национални симбол Канаде и који држи цвет преријског ириса који је симбол Манитобе. На самом врху изнад дабра се налази круна која је симбол краљевског суверенитета.

У горњем делу штита налази се Крст светог Ђорђа који је симбол Енглеске. Бизон у доњем делу представља симболично подсећање на крда бафала која су некада лутала преријом. Ово је до 1992. била основна верзија покрајинског грба.

Штит стоји на постаменту који представља различита природна окружења Манитобе, пшенична поља, шуме и прерија.

Цео грб се налази на таласима Ред ривера, реке око које је настала Манитоба и која представља њену прошлост. Са леве стране штит држи једнорог који симболизује домородачко становништво, док је са десне стране коњ који је симбол досељеника.

Мото је на латинском језику Gloriosus et Liber и преузет је из текста канадске химне О Канадо. У преводу мото гласи „славна и слободна“.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "The Coat of Arms, Emblems and the Manitoba Tartan Act". Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016), Приступљено 17. 10. 2011.
  2. ^ Canada Heritage (March 2003). "Ceremonial and Canadian Symbols across Canada". Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2007), Приступљено 17. 10. 2011.
  3. ^ "Travel Manitoba – Quick Facts – Manitoba Emblems". Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2009), Приступљено 17. 10. 2011.