Гргур Пешталић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Фра Гргур Пешталић (Вашкут, 27. јуна 1755. - Баја, 1. фебруара 1809.) био је доктор филозофије и буњевачки књижевник. Оставио је за себе више песама и филозофских списа, али је највише познат по епу „Достојна племените Бачке старих успомена” (1790), где истиче заслугу Срба и Буњеваца у ослобођењу Угарске од Турака.

Биографија[уреди]

Припадао је будимском кругу фрањевачких писаца, заједно са Ловром Брачуљевићем, Гргуром Чеваповићем, Маријаном Јаићем, Матијом Петром Катанчићем, Михајлом Раднићем, Стјепаном Виловим и Емериком Павићем.[1].

Завршио је филозофију и теологију у Будиму 1779. године. Био је током живота учени монах "Реда мале браће". Предавао је филозофију на филозофским училиштима у Баји и Мохачу. Филозофске списе писао је латинским, а књижевна дела народним језиком, који је називао „словинским и илиричким језиком”.[2]. Био је и остао читав живот заљубљеник у летење, и који је проучио сва доступна дела о тој тематици. Написао је велики спев од 800 стихова, под "барокним" насловом: "Достојна племените Бачке старих успомена садашњи и други славинске керви делијах слава". Фра Гргур се у тој књизи објављеној 1790. године у Калачи, потписао само са псеудонимом "Домородац у Баји". А године 1797. објавио је под својим именом и презименом, друго дело, исто у Будиму, са насловом: "Утишење ожалостјених у седам покорни писама краља Давида изтомачено". [3]

Хрвати га уз Емерика Павића сврставају међу најзначајније представнике хрватске књижевности с краја 18. и почетка 19. века на икавици у угарском Подунављу. Хрвата у Мађарској, штавише, сматрају га претходником хрватског препорода на подручју јужне Угарске.[4]. Ушао је антологију поезије буњевачких Хрвата из 1971. године Гезе Кикића коју је издала Матица хрватска.

Достојна племените Бачке[уреди]

Хеј славински сад амо племићи!
Равне Бачке сиви соколићи!
Промотрите Славоније славу
Сву Арватску, Лику и Гербаву:
Јурве Турчин, и сав свит познаје
Каквих наших слава и сада је;
И ви браћо моја мила, Србљани!
Ви делије свем свиту познани!
На ноге се јуначке скочите
Нису ваши код куће дримали,
Већ Турчнина за браду дрмали

Референце[уреди]

  1. ^ Croatica Kht. Povijest Hrvata u Mađarskoj]
  2. ^ Prilozi Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 12, 2007) (на језику: енглески) Ante Sekulić: Grgur Peštalić i njegova filozofska djela
  3. ^ "Српске недељне новине", Будимпешта 2013.
  4. ^ Oktatási és Kulturális Minisztérium Kerettanterv - a horvát kisebbségi oktatáshoz/Okvirni program hrv. jezika i književnosti za dvojezične škole

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Geza Kikić: Antologija proze bunjevačkih Hrvata, Matica Hrvatska, Zagreb, 1971.