Григорије Давидовић-Обшић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Григорије Давидовић-Обшић

Григорије Давидовић-Обшић или Григорије Давидовић Опшић био је један од важних сликара и иконописаца са краја 18. века, а његова дела су неки од иконостаса Фрушкогорских манастира.

Биографија[уреди]

Григорије Давидовић-Опшић рођен је у сремском селу Чалма средином 18. века. Опшић је био богат човек тог времена, а истовремено и сликар у тада владајућем барокном стилу. Григориј живописац се јавља 1807. године као једини претплатник, једне филозофске књиге у Чалми.[1]

Дело[уреди]

Радио је под утицајем познатог иконописца а свог учитеља Теодора Крачуна, а његови радови су углавном у сремским местима. Био је прво помоћник Димитрија Бачевића и Крачуна. Био је плодан живописац у другој половини 18. века. Потписивао се у црквама и са "Григорије чалмански". Велики број их је пострадао током Другог светског рата.

У православној цркви у Иригу он је 1774. године насликао Богородичин трон. Најпознатије дело овог сликара је велики иконостас манастира Шишатовац на Фрушкој гори из 1794. године, страдао у Другом светском рату. Претходно је до 4. октобра 1793. године "завршио осликавање манастирске цркве од певница до свода". Опшић је истовремено био и ктитор иконостаса, који је завршио 20. маја 1794. године. Следеће дело је радио за цркву у Дивошу 7. октобра 1795. године. Тамо је осликао зидне слике: "Христво долазак на земљу" "на корошу" (хору) и три иконе на своду исте православне цркве.[2] Склопио је Давидовић уговор са црквеном општином у Горњем Товарнику, 8. маја 1804. године, ради осликавања иконостаса у тамошњој цркви.[3] Његово дело је и живопис у православној цркви у Лаћарку из 1786. године. Јављају се његови радови и у црквама Опатовца, Јазка, родне Чалме, Манђелоса, Великих Радинаца, Платичева, Лежимира...

У оно време, после смрти Јакова Орфелина, Опшић је био један од најзначајних сликара српског барокног сликарства.

Референце[уреди]

  1. ^ Јефрем Лазаровић: "Морална филозофија", Будим 1807. године
  2. ^ "Српски сион", Карловци 31. јул 1904. године
  3. ^ Мирјана Лесек: "Уметничка баштина у Срему", Нови Сад 2000. године

Види још[уреди]