Платичево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Платичево
Platičevo 003.jpg
Центар села са домом културе
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Сремски
Општина Рума
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2444
 — густина 70/км2
Географске карактеристике
Координате 44°49′10″ СГШ; 19°47′26″ ИГД / 44.819333° СГШ; 19.7905° ИГД / 44.819333; 19.7905Координате: 44°49′10″ СГШ; 19°47′26″ ИГД / 44.819333° СГШ; 19.7905° ИГД / 44.819333; 19.7905
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 66 м
Површина 39,3 км2
Платичево на мапи Србије
Платичево
Платичево
Остали подаци
Поштански број 22420
Позивни број 022
Регистарска ознака RU

Платичево је насеље у Србији у општини Рума у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 2444 становника. До 1963, године је ово насеље седиште Општине Платичево коју су чинила насељена места: Витојевци, Грабовци, Кленак, Никинци, Платичево и Хртковци. После укидања статуса општине у целини припојена територија општини Рума.

Географске одлике[уреди]

Платичево се налази у јужном делу румске општине. Изграђено је на путу РумаШабац, на оном месту где се од њега одваја локални пут, који иде до Витојеваца и Грабоваца. Платичево је од Руме удаљено 23 km, од Шапца 10 km, од Сремске Митровице 10 km, а од Новог Сада 60 km. На исти начин као и Никинци и Хртковци, Платичево је спојено са ауто–путем Београд–Загреб. Кроз Платичево такође пролази железничка пруга Рума – Шабац.

Атар Платичева је издужен правцем запад – исток на дужини од 12 km. Површина атара је 42,39 km2 и граничи се са атарима Хртковаца, Никинаца, Грабоваца, Витојеваца и Кленка, а западну границу чини река Сава. Атар Платичева лежи на сремској лесној тераси, а само његов крајњи, западни део на алувијалној равни Саве. Границу између ове две геоморфолошке целине чини прегиб висок од 3 до 5 m. Лесна тераса висока је од 77 до 82 m и благо је заталасана. Основни облици рељефа су гредице и депресије између њих, издужене правцем исток–запад и представљају лесом засуте старе рукавце Саве и обалске гредице између њих.

Највећи хидролошки објекат у Платичеву је Сава. Њено корито овде није омеђено насипом, тако да се река излива и плави алувијалну раван. Сем површинским путем, она приликом великих водостаја и подземно храни водом баре у депресијама. На лесној тераси највећа бара је била Трсковача, која је данас исушена. Источну границу атара чини долина Врањ, према којој отичу сви дренажни канали. Фреатска издан је и овде плитка, чак се у неким данима пењала и до 0,92 m испод површине земље. У депресијама и на алувијалној равни издан је још плића. На једној истражној бушотини уз Саву откривен је први слој субартешке издани на дубини између 8 и 29 m.

Платичево је правоугаоног облика и основу му чине две дуже паралелне улице изграђене на лесним гредама и три краће попречне улице. Основа је донекле поремећена ширењем дуж пута за Руму, као и градњом неколико краћих улица на периферији села. Улица у северном делу Платичева је шира од осталих, што је условила утолеглица, која иде њеном средином.

Историја[уреди]

Први помен о Платичеву потиче из 1366. године, када се насеље спомиње под именом Fenberek, да би временом мењало назив све до 1426. године, када је записано као Fenberek Nomine Palaticho. Као посед у средњем веку, насеље се налазило у власништву сремскомитровачког спахилука. После овог времена, па све до краја 17. века овде нема података о насељу. Тек тада се на овом простору помиње насеобина под данашњим именом.

Православна и римокатоличка црква

Овде се такође у том периоду насељавају римокатолички Арнаути. Према попису из 1869. године у Платичеву је живело 962 становника, да би временом број становника стално се повећавао. Према попису становништва из 1981. године овде је живело укупно 2812 становника, од тога 49,3% су били мушкарци, а 50,7% су биле жене. Просечна старост становништва износила је 35,1 годину. Срби су чинили 59,2% популације, Хрвати 23,0%, а Мађари 7,2%. У послератном периоду расте број и удео Срба, а опада број Хрвата и Мађара.

Према последњем попису становништва из 2002. године у Платичеву живи укупно 2760 становника, од тога 1374 или 49,7% мушкараца и 1413 или 51,2% жена. Просечна старост је 39,7 година. Из табеле се види да је и овде, као и у Никинцима и Хртковцима структура становништва разноврсна. Већину становништва чине Срби 72,7%, Хрвати 13,1% и Мађари 6,3%.

Привреда[уреди]

Спортска дворана у Платичеву, отворена у мају 2012.

У Платичеву је привреда усмерена ка пољопривредној производњи. Највећи део површина је под ораницама 56,8 %, под шумама 29,2 % и трстицима 2,5 %. Шуме и трстици су у друштвеном, а оранице највећим делом у приватном власништву. Под шумама је западни део атара, односно читава алувијална раван Саве и ивични делови лесне терасе, као и мања површина јужно од села. Највеће површине под трстицима су у потесу Трсковача, источно од села. Највећа бара у овом потесу, бара Трсковача је исушена и претворена у обрадиво земљиште. До краја 2004. године радиће се на томе да потес Трсковача поново постане пашњак и бара с једним рибњаком, који би био природни резерват за бројне ретке врсте птица и риба. Ово је веома битно, јер је исушивањем ове баре, која је подземним водама везана са Обедском баром, значајно поремећена микроклима и дошло је до директне деградације око 600 ha обрадивог земљишта. (Букуров, 1990)

Зграда Добровољног ватрогасног друштва

За Платичево је значајна производња поврћа, док производња бостана има веома дугу традицију. Мада, када је у питању будућност пољопривреде Платичева, ово село има предиспозиције за производњу јестивих печурки. Поенту у том погледу представља гљива тартуф, која због својих афродизијачких својстава представља најскупљу зелену робу у целом свету. Килограм ове печурке на међународном тржишту стаје чак 3000 €. Платичево је један од два „тартуфска“ центра у Срему, због шума, које расту у околини овог села, јер тартуф искључиво успева између шумских дрвећа.

Кроз село је спроведен водовод, гасовод и телефонска мрежа. Овде се такође у центру села налази пошта, дом здравља, ватрогасни дом, основан још 1934. године и дом културе, у којем се налазе биоскопска сала, диско клуб, бифе фудбалског клуба и сала за прославе. У селу је регистровано више од 80 занатских радњи. Неки се баве чак и старим занатима, али већина се бави савременим бизнисом. Овде постоји фабрика обуће, млин, грађара и многи други објекти, а у плану је отварање експозитуре једне банке, још боља покривеност мобилном телефонијом, доградња спортске сале у сеоској школи и сл. Овде такође, поред фудбалског клуба активно делује и ловачко друштво.

Значајну улогу у привреди села има ловиште „Каракуша“, основано 1977. године. Ловиште има веома повољан географски положај. Налази се поред магистралног пута Нови Сад – Рума – Шабац и у близини великих центара домаће туристичке понуде, а положај газдинства је веома повољан и за долазак стране клијентеле, јер је од ауто – пута Београд — Загреб удаљено 21 km, а од аеродрома у Сурчину 65 km. У ловишту се налази и ловачки дом, који пружа смештај ловцима, који долазе овде.

Посавско ловиште „Каракуша“ налази се на алувијалној равни Саве и на лесној тераси. Температуре ваздуха, као елемент климе, који директно утиче на живот дивљачи, која насељава ово ловиште, је повољна. С аспекта ловног газдовања позитивна је чињеница и да се најмање падавина излучи зими. Подручје, на којем је лоцирано ловиште, веома је богато подземним и површинским водама. Највећи хидрографски објекат је река Сава, која ограничава ловиште са западне и јужне стране. Поред Саве, површинске воде чине и многобројне мртваје, баре и канали, који заједно са Савом служе као појилишта за дивље свиње и јелене.

Доминантне биљне заједнице на подручју ловишта су шуме храста лужњака у депресијама, шуме лужњака и граба са јасеном, шуме беле тополе, а природне ливаде прекривене су разноврсним травама. Наведене биљне заједнице су веома погодне за живот дивљачи и биле су, поред осталих географских елемената, важан услов за формирање ловишта.

Подручје ловишта пружа могућност сталног опстанка великог броја животињских врста, што ово ловиште чини привлачно и веома атрактивно не само за ловце, већ и за оринтологе и уопште љубитеље природе. По броју животињских врста Каракуша представља једно од најбогатијих станишта у Војводини. Основне врсте дивљачи у ловишту су: јелен, срна и дивља свиња.

Демографија[уреди]

У насељу Платичево живи 2200 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (37,8 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 897 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.378
1953. 2.507
1961. 2.726
1971. 2.824
1981. 2.812
1991. 2.809 2.676
2002. 2.760 2.899
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.007 72,71 %
Хрвати
  
361 13,07 %
Мађари
  
174 6,30 %
Југословени
  
81 2,93 %
Роми
  
57 2,06 %
Црногорци
  
6 0,21 %
Македонци
  
2 0,07 %
Албанци
  
2 0,07 %
Украјинци
  
1 0,03 %
Словенци
  
1 0,03 %
Словаци
  
1 0,03 %
Муслимани
  
1 0,03 %
непознато
  
15 0,54 %


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]