Манђелос

Манђелос
Манђелос;
	Манђелос — средиште села
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Сремска Митровица
Становништво
— 2022.	1.099
— густина	33/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 05′ 03″ С; 19° 35′ 45″ И / 45.084082° С; 19.595911° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	130 m
Површина	39,8 km2
	Манђелос Манђелос на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22208
Позивни број	022
Регистарска ознака	SM

Манђелос је насеље у општини Сремска Митровица, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1099 становника.

Историја

Оригинално име села је било Нађолас (велико италијанско село) па су га касније прекрстили у Манђелос. Најчешће воће са Фрушке горе је са манђелошких плантажних воћњака Врањаша и Мутаљ, као и квалитетне ракије. Са извора Врањаш у римско доба водом се снабдевао Сирмијум. Извор је и данас жив. Северно од Сремске Митровице, на обронцима Фрушке горе, налази се село Манђелос.

На почетку XIX века (1802) завршена је менђелоска црква Св. Георгија. Та година записана је у горњем делу звоника. Грађевина је једнобродна, са олтарском апсидом на источној и звоником призиданим уз прочеље на западној страни. Наос је пресведен полуобличастим луцима и сводовима, и подељен на травеје. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, фризом и профилисаним кордонским венцем. Вертикално рашчлањавање постигнуто је пиластрима са капителима, а правоугаони, лучно завршени прозори украшени су профилисаним оквирима. Западни портал, фланкиран пиластрима, налази се у приземљу звоника, док се још један улаз налази на јужној страни храма. Прозори на звонику су истоветно украшени, а кордонски венац између спратова украшен је низом мутула. Високи иконостас са класицистичким формама резбарио је Марко Константиновић после 1816. Он је обликовао и певнице и владичански престо. За осликавање и позлату иконостаса и певница Црквена општина позвала је 1825. Георгија Бакаловића. Зидне слике су рад непознатог уметника из XIX века. У олтару су композиције: Христос на престолу и Милосрдни Христос; у своду над солејом насликан је Господ Саваот са јеванђелистима, а на западном зиду је патрон храма – св. Георгије. У цркви се налази и више икона Григорија Давидовића Опшића. Архитектонско-конзерваторски радови извођени су 1980.

Место је 1885. године било у Ердевичком изборном срезу са својом 941 душом.^[1]

У Манђелосу је 2014. основан и Манастир Светог Василија Острошког.^[2]

Демографија

У насељу Манђелос живи 1189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (36,8 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 474 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	995
1953.	1.019
1961.	1.263
1971.	1.418
1981.	1.516
1991.	1.478	1.429
2002.	1.533	1.610

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.503	98,04%
Украјинци	4	0,26%
Мађари	4	0,26%
Југословени	4	0,26%
Хрвати	3	0,19%
Црногорци	1	0,06%
непознато	2	0,13%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	3	4
80+	8	11
75—79	14	19
70—74	33	48
65—69	38	48
60—64	38	53
55—59	34	40
50—54	40	51
45—49	46	48
40—44	67	57
35—39	63	55
30—34	53	62
25—29	51	55
20—24	56	52
15—19	48	58
10—14	65	38
5—9	53	56
0—4	29	39
Просек :	36,8	39,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	272	281	358	377	401	421	474

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	76	110	79	110	51	35	10	2	1	0	3,23

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	592	169	388	24	11	0
Женски	661	131	400	117	12	1
УКУПНО	1.253	300	788	141	23	1

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	302	125	0	0	63
Женски	137	64	0	0	21
Укупно	439	189	0	0	84

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	16	20	0	18
Женски	0	2	14	0	1
Укупно	4	18	34	0	19

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	26	4	5
Женски	1	0	5	8	17
Укупно	1	0	31	12	22

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	15
Женски	0	0	0	4
Укупно	6	0	0	19

Знаменитости

Православна црква Светог Георгија — непокретно културно добро од великог значаја
Манастир Светог Василија Острошког

Познати становници

Бошко Палковљевић Пинки, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије
Светозар Џанић, фудбалер
Мирослав Богосавац, фудбалер

Референце

^ "Застава", Нови Сад 1885. године
^ „Освећен манастир Острошког Чудотворца у Срему (СПЦ, 13. мај 2014)”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2014. г. Приступљено 15. 05. 2014.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] "Застава", Нови Сад 1885. године

[2] „Освећен манастир Острошког Чудотворца у Срему (СПЦ, 13. мај 2014)”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2014. г. Приступљено 15. 05. 2014.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]