Манђелос
Манђелос | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Сремски |
Општина | Сремска Митровица |
Становништво | |
— 2011. | 1.319 |
— густина | 33/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 05′ 03″ С; 19° 35′ 45″ И / 45.084082° С; 19.595911° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 130 m |
Површина | 39,8 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 22208 |
Позивни број | 022 |
Регистарска ознака | SM |
Манђелос је насеље у општини Сремска Митровица, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1319 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Оригинално име села је било Нађолас (велико италијанско село) па су га касније прекрстили у Манђелос. Најчешће воће са Фрушке горе је са манђелошких плантажних воћњака Врањаша и Мутаљ, као и квалитетне ракије. Са извора Врањаш у римско доба водом се снабдевао Сирмијум. Извор је и данас жив. Северно од Сремске Митровице, на обронцима Фрушке горе, налази се село Манђелос.
На почетку XIX века (1802) завршена је менђелоска црква Св. Георгија. Та година записана је у горњем делу звоника. Грађевина је једнобродна, са олтарском апсидом на источној и звоником призиданим уз прочеље на западној страни. Наос је пресведен полуобличастим луцима и сводовима, и подељен на травеје. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, фризом и профилисаним кордонским венцем. Вертикално рашчлањавање постигнуто је пиластрима са капителима, а правоугаони, лучно завршени прозори украшени су профилисаним оквирима. Западни портал, фланкиран пиластрима, налази се у приземљу звоника, док се још један улаз налази на јужној страни храма. Прозори на звонику су истоветно украшени, а кордонски венац између спратова украшен је низом мутула. Високи иконостас са класицистичким формама резбарио је Марко Константиновић после 1816. Он је обликовао и певнице и владичански престо. За осликавање и позлату иконостаса и певница Црквена општина позвала је 1825. Георгија Бакаловића. Зидне слике су рад непознатог уметника из XIX века. У олтару су композиције: Христос на престолу и Милосрдни Христос; у своду над солејом насликан је Господ Саваот са јеванђелистима, а на западном зиду је патрон храма – св. Георгије. У цркви се налази и више икона Григорија Давидовића Опшића. Архитектонско-конзерваторски радови извођени су 1980.
Место је 1885. године било у Ердевичком изборном срезу са својом 941 душом.[1]
У Манђелосу је 2014. основан и Манастир Светог Василија Острошког.[2]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Манђелос живи 1189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (36,8 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 474 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 3 | 4 | ||
80+ | 8 | 11 | ||
75—79 | 14 | 19 | ||
70—74 | 33 | 48 | ||
65—69 | 38 | 48 | ||
60—64 | 38 | 53 | ||
55—59 | 34 | 40 | ||
50—54 | 40 | 51 | ||
45—49 | 46 | 48 | ||
40—44 | 67 | 57 | ||
35—39 | 63 | 55 | ||
30—34 | 53 | 62 | ||
25—29 | 51 | 55 | ||
20—24 | 56 | 52 | ||
15—19 | 48 | 58 | ||
10—14 | 65 | 38 | ||
5—9 | 53 | 56 | ||
0—4 | 29 | 39 | ||
Просек : | 36,8 | 39,1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 592 | 169 | 388 | 24 | 11 | 0 |
Женски | 661 | 131 | 400 | 117 | 12 | 1 |
УКУПНО | 1.253 | 300 | 788 | 141 | 23 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 302 | 125 | 0 | 0 | 63 |
Женски | 137 | 64 | 0 | 0 | 21 |
УКУПНО | 439 | 189 | 0 | 0 | 84 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 4 | 16 | 20 | 0 | 18 |
Женски | 0 | 2 | 14 | 0 | 1 |
УКУПНО | 4 | 18 | 34 | 0 | 19 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 26 | 4 | 5 |
Женски | 1 | 0 | 5 | 8 | 17 |
УКУПНО | 1 | 0 | 31 | 12 | 22 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 6 | 0 | 0 | 15 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 4 | |
УКУПНО | 6 | 0 | 0 | 19 |
Знаменитости
[уреди | уреди извор]- Православна црква Светог Георгија — непокретно културно добро од великог значаја.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ „Освећен манастир Острошког Чудотворца у Срему (СПЦ, 13. мај 2014)”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2014. г. Приступљено 15. 05. 2014.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.