Манђелос

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манђелос
13 Манђелос - средиште села - Manđelos - Village Centre.jpg
Манђелос - средиште села
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Сремски
Општина Сремска Митровица
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1319
 — густина 39/km2
Положај
Координате 45°05′03″ СГШ; 19°35′28″ ИГД / 45.084166° СГШ; 19.591166° ИГД / 45.084166; 19.591166 Координате: 45°05′03″ СГШ; 19°35′28″ ИГД / 45.084166° СГШ; 19.591166° ИГД / 45.084166; 19.591166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 130 m
Површина 39,8 km2
Манђелос на мапи Србије
Манђелос
Манђелос
Манђелос на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 22208
Позивни број 022
Регистарска ознака SM

Манђелос је насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1319 становника.

Историја[уреди]

Оригинално име села је било Нађолас (велико италијанско село) па су га касније прекрстили у Манђелос. Најчешће воће са Фрушке горе је са манђелошких плантажних воћњака Врањаша и Мутаљ, као и квалитетне ракије. Са извора Врањаш у римско доба водом се снабдевао Сирмијум. Извор је и данас жив. Северно од Сремске Митровице, на обронцима Фрушке горе, налази се село Манђелос. На почетку XIX века (1802) завршена је менђелоска црква Св. Георгија. Та година записана је у горњем делу звоника. Грађевина је једнобродна, са олтарском апсидом на источној и звоником призиданим уз прочеље на западној страни. Наос је пресведен полуобличастим луцима и сводовима, и подељен на травеје. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, фризом и профилисаним кордонским венцем. Вертикално рашчлањавање постигнуто је пиластрима са капителима, а правоугаони, лучно завршени прозори украшени су профилисаним оквирима. Западни портал, фланкиран пиластрима, налази се у приземљу звоника, док се још један улаз налази на јужној страни храма. Прозори на звонику су истоветно украшени, а кордонски венац између спратова украшен је низом мутула. Високи иконостас са класицистичким формама резбарио је Марко Константиновић после 1816. Он је обликовао и певнице и владичански престо. За осликавање и позлату иконостаса и певница Црквена општина позвала је 1825. Георгија Бакаловића. Зидне слике су рад непознатог уметника из XIX века. У олтару су композиције: Христос на престолу и Милосрдни Христос; у своду над солејом насликан је Господ Саваот са јеванђелистима, а на западном зиду је патрон храма – св. Георгије. У цркви се налази и више икона Григорија Давидовића Опшића. Архитектонско-конзерваторски радови извођени су 1980.

У Манђелосу је 2014. основан и Манастир Светог Василија Острошког.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Манђелос живи 1189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (36,8 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 474 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 995
1953. 1.019
1961. 1.263
1971. 1.418
1981. 1.516
1991. 1.478 1.429
2002. 1.610 1.533
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.503 98,04 %
Украјинци
  
4 0,26 %
Мађари
  
4 0,26 %
Југословени
  
4 0,26 %
Хрвати
  
3 0,19 %
Црногорци
  
1 0,06 %
непознато
  
2 0,13 %


Знаменитости[уреди]

Референце[уреди]

  1. Освећен манастир Острошког Чудотворца у Срему (СПЦ, 13. мај 2014)
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]