Јаков Орфелин

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јаков Орфелин
Место рођењаВуковар или Сремски Карловци
Датум смрти20. октобар 1803.

Јаков Орфелин (* средина 18. века, Вуковар или Сремски Карловци — око 20. октобра 1803.) је био иконописац, српски барокни сликар и синовац Захарија Орфелина.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Школовао га је стриц Захарије Орфелин.[2] Године 1766. уписао се на бечку бакрорезачку академију Јакоба Шмуцера. Из писма, које му је упутио стриц 13. марта 1773. године, види се да га је стриц већ посинио и да је тада био већ академски сликар као и да му је помагао у сликању и да је зарађивао толико да је могао да помаже свога поочима. Неки од његових радова су приписивани Захарију Орфелину. У друштву са Теодором Крачуном радио је на Саборној цркви у Сремским Карловцима 17801781. године и то велике престоне иконе на иконостасу Св. Јована Крститеља, Св. Јерарха и Св. Тројице као и многе друге иконостасе у Бачкој, Срему,[3] а врло је вероватно да је радио и портрете.[4] Живео је у Сремским Карловцима.[5]

Дело[уреди | уреди извор]

Орфелин је био добар уметник и достојан члан групе коју су сачињавали Теодор Крачун, Теодор Илић Чешљар и други школовани српски уметници.[6] Његова најјача страна је био колорит који већ носи карактеристике бечког рококоа и неокласицизма. Сликао је иконостасе за многе парохијске и манастирске цркве Карловачке митрополије:

Поред религиозног сликарства и портрета израдио је и цртеже за бакрорезе Рајићеве историје. Сматра се водећим представником српског касно барокног сликарства, у коме се јасно огледају утицаји рококоа и неокласицизма. Орфелиново сликарство је по духу најближе епохи просветитељства и језефинистичким просветитељским реформама.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Барокно сликарство у Срему / Мирјана Лесек ; [фотографије Гојко Ранисављевић, Немања Максић, Вукосав Савић, Бранко Лучић]. - Нови Сад : Матица српска, 2001 (Нови Сад : Будућност). - 367 стр.
  2. ^ Кућење Захарије и Јакова Орфелина у Карловцима / Чедомир Денић. - [Б. м. : б. и.], 1976. - Стр. 515-524. - П. о.: Библиотекар; бр. 3-4, 1976.
  3. ^ Три иконостаса Јакова Орфелина у Срему / Павле Васић. - Нови Сад : Матица српска, 1970 (Београд : "Радиша Тимотић"). - Стр. 241-246, [6] стр. с таблама. - П. о.: Зборник за ликовне уметности; 6, 1970, Нови Сад.
  4. ^ Костић, Мирослава (2007). Јаков Орфелин и његово доба. Нови Сад: Галерија Матице српске. 
  5. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 31. јул 1904.
  6. ^ Јаков Орфелин: Архијерејски трон Цркве Мајке Ангелине у селу Крушедол / Мирослава М. Костић. - Илустр. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 56-58. - У: Зборник Народног музеја у Београду. Историја уметности. - ISSN 0352-2466. - Књ. 23, св. 2 (2018), стр. 47-61
  7. ^ Јаков Орфелин. -У: Српски сион, 31. јул 1904, стр:441-442
  8. ^ „Црква Светог арханђела Гаврила”. Споменици културе у Србији. Приступљено 6. 2. 2020. 
  9. ^ "Српски сион", Карловци 1904. године

Литература[уреди | уреди извор]