Јаков Орфелин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јаков Орфелин
Место рођења Вуковар или Сремски Карловци
Датум смрти 20. октобар 1803.

Јаков Орфелин (* средина 18. века, Вуковар или Сремски Карловци — око 20. октобра 1803.) је био иконописац, српски барокни сликар и синовац Захарија Орфелина.

Дело[уреди]

Школовао га је стриц Захарије Орфелин. Године 1766. уписао се на бечку бакрорезачку академију Јакоба Шмуцера. Из писма које му је упутио стриц 13. марта 1773. године види се да га је стриц већ посинио и да је тада био већ академски сликар као и да му је помагао у сликању и да је зарађивао толико да је могао да помаже свога поочима. Неки од његових радова су приписивани Захарију Орфелину. У друштву са Теодором Крачуном радио је на Саборној цркви у Сремским Карловцима 17801781. године и то велике престоне иконе на иконостасу Св. Јована Крститеља, Св. Јерарха и Св. Тројице као и многе друге иконостасе у Бачкој, Срему, а врло је вероватно да је радио и портрете.

Орфелин је био добар уметник и достојан члан групе коју су сачињавали Теодор Крачун, Теодор Илић Чешљар и други школовани српски уметници. Његова најјача страна је био колорит који већ носи карактеристике бечког рококоа и неокласицизма. Сликао је иконостасе за многе парохијске и манастирске цркве Карловачке митрополије:

Поред религиозног сликарства и портрета израдио је и цртеже за бакрорезе Рајићеве историје. Сматра се водећим представником српског касно барокног сликарства, у коме се јасно огледају утицаји рококоа и неокласицизма. Офелиново сликарство је по духу најближе епохи просветитељства и језефинистичким просветитељским реформама.

Литература[уреди]

Види још[уреди]