Фрушкогорски манастири
![]() | Овај чланак је стављен на расправу за стицање статуса изабраног списка. Расправа траје седам дана и одвија се на страници за разговор. Слободно искажите своје мишљење о предлогу. Детаљније о правилима у вези с изабраним списковима. |

Фрушкогорски манастири представљају православне манастире Српске православне цркве, смештене на падинама Фрушке гора у Аутономној Покрајини Војводини. Сви манастири припадају Сремској епархији. Постоји и зилотски манастир на Угору. Због њихове бројности и духовног значаја, Фрушку гору често називају Српски Атос или Српска Света гора.[1]
На ширем подручју Фрушке горе током XVI и XVII века постојало је 35 манастира, али је велики број њих током времена уништен или напуштен услед ратних разарања.[2] Многи од преосталих манастира били су подложни пљачкању, рушењу и страдањима, нарочито у Другом светском рату, када су усташе опљачкале манастирске реликвије и предале их немачким окупационим снагама.Током НАТО бомбардовања 1999. године, неколико манастира је претрпело озбиљна оштећења.[3]
Манастири Фрушке горе настајали су у периодима великих сеоба српског народа и представљали су духовни и политички темељ српског народа у том крају. Њихова архитектура је углавном под утицајем моравске и рашке школе, док су касније реконструкције донеле барокне елементе попут високих, вишеспратних звоника. Унутрашњост манастира красе велики иконостаси које су осликали најбољи српски уметници тог времена.[4][5] Први писани траг о манастирима на Фрушкој гори датира из писма Ђурђа Бранковића из 1455. године. У том документу се српски средњовековни владар позива на право добијено од папе Николе V, да подигне православни манастир.[6][7]
Од првобитних 35 средњовековних манастира, њих 16 је активно.[8] Активни су Крушедол, Петковица, Раковац, Велика Ремета, Дивша, Ново Хопово, Старо Хопово, Јазак, Мала Ремета, Гргетег, Беочин, Привина Глава, Шишатовац, Кувежедин, и Врдник - Раваница.[9] Остали су напуштени или уништени. Поред ових манастира, територијално, на Фрушкој гори се налази још четири манастира у надлежности Сремске епархије.[10]
Ових шеснаест манастира чине јединствену културно-историјска целину која је проглашена за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је за упис на листу Светске баштине УНЕСКО-а.[11]
Манастири Српске православне цркве
[уреди | уреди извор]Од запада ка истоку налазе се манастири:
Поред наведених, територијално, на Фрушкој гори се налази још четири манастира у надлежности Сремске епархије.[10] Манастир Беркасово је женски манастир и успостављен је 2006. године уз цркву Свете Петке из 19. века и не сврстава се у ред традиционалних фрушкогорских манастира.
Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.
Манастирски храмови саграђени током 18. века представљају занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.
Зилотски манастир
[уреди | уреди извор]Поред манастира Српске православне цркве, на Фрушкој гори се налазио и православни зилотски манастир на Угару.[12] Он је због премештања монашког братства на место Коштунићи преиначен у парохију Српске Истински Православне Цркве.
Списак манастира
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „MISTERIJA SRPSKE SVETE GORE! NA OVOJ PLANINI PODIGNUTO JE MNOGO MANASTIRA: Od davnina bogata svetilištima, ovo je razlog”. mondo.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-04-28.
- ^ Ракић, Лазар (27. јул 1991). „О Фрушкогорским манастирима” (PDF). Политика. Београд. Приступљено 28. април 2025.
- ^ Ривели, Марк Аурелио (2011). Архиепископ геноцида: монсеньор Степинац, Ватикан и усташская диктатура в Хорватии 1941-1945 : [перевод] (на језику: руски). издательство не указано. стр. 74. ISBN 978-5-91399-020-4.
- ^ „Фрушкогорски манастири”.
- ^ „Фрушкогорские монастыри” (на језику: српски). Туристическая организация Сербии. Архивирано из оригинала 2014-07-14. г. Приступљено 2014-06-26.
- ^ „Manastiri Fruške gore”. Turistička organizacija Novi Sad (на језику: српски). Приступљено 2025-06-16.
- ^ „Први помени фрушкогорских манастира - Културни центар Новог Сада - Културни центар Новог Сада”. www.kcns.org.rs (на језику: српски). 2021-09-15. Приступљено 2025-06-16.
- ^ „Монастыри Сремской епархии” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2013-01-09. г. Приступљено 2012-11-20.
- ^ „Manastiri :: Nacionalni park Fruška gora”. Manastiri :: Nacionalni park Fruška gora (на језику: српски). Приступљено 2025-06-15.
- ^ а б „Манастири”. Епархија сремска (на језику: енглески). Приступљено 2025-06-15.
- ^ borisjankovic.com (2014-01-02). „Завод за унапређивање образовања и васпитања” (на језику: rs). Приступљено 2025-04-28.
- ^ „Вера или смрт: мушки манастир зилота”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2010. г. Приступљено 08. 06. 2010.
- ^ „Беочин” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26.
- ^ „Бешеново” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26.
- ^ „Велика Ремета” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-07-06. г. Приступљено 2014-06-26.
- ^ „Врдник” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26.
- ^ „Гргетег” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26.
- ^ „Ђипша” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26.
- ^ „Крушедол” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-10-17. г. Приступљено 2014-06-26.
- ^ „Кувеждин” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26.
- ^ „Мала Ремета” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-14. г. Приступљено 2014-06-26.
- ^ „Ново Хопово” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26.
- ^ „Петковица” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26.
- ^ „Привина Глава” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26.
- ^ „Раковац” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26.
- ^ „Старо Хопово” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26.
- ^ „Шишатовац” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26.
- ^ „Јазак” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-02. г. Приступљено 2014-06-26.
- ^ „манастир беркасово”. Епархија сремска (на језику: енглески). Приступљено 2025-06-15.
- ^ „Манастир Савинац”. Епархија сремска (на језику: енглески). Приступљено 2025-06-15.
- ^ „манастир манђелос епархија сремска”. Епархија сремска (на језику: енглески). Приступљено 2025-06-15.
- ^ „манастир грабово”. Епархија сремска (на језику: енглески). Приступљено 2025-06-15.
Литература
[уреди | уреди извор]- Давидов, Динко (2008). Уништавање фрушкогорских манастира у Независној Држави Хрватској (1941-1945). Анали Огранка САНУ у Новом Саду. 4. стр. 37—47.
- Давидов, Динко (2013). Тотални геноцид: Независна Држава Хрватска 1941-1945. Београд: Завод за уџбенике.
- Бранка Кулић, Недељка Срећков, „Манастири Фрушке горе“, Нови Сад 1994.
- Пузовић, Предраг (2014). „Рад митрополита Павла Ненадовића на завођењу монашке дисциплине у фрушкогорским манастирима” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 73 (1): 120—125. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 05. 2019. г. Приступљено 06. 02. 2018.
- Фотић, Александар (2005). „Институција амана и примање подаништва у Османском царству: Пример сремских манастира 1693-1696” (PDF). Историјски часопис. 52: 225—256.
- Мирослав Тимотијевић, „Манастир Крушедол“, I-II, Београд 2008.
- Фрушкогорски манастири Водич кроз Фрушку гору, Фрушкаћ
- Фрушкогорски манастири Комплетан водич кроз Србију
- Фрушкогорски манастири
- Добродошли на „српску Свету гору“ („Вечерње новости“, 8. септембар 2014)
- Војвођанска планинска лепотица: Зашто је на Фрушкој гори подигнут толики број манастира? (Б92, 28. април 2023)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Богомольцу в назидание”. www.palomnik.by.
- „Сремска епархија”. www.manastiri.rs.
- Smart. „Фрушкогорски манастири - Turistička Organizacija Srbije”. www.serbia.travel (на језику: енглески).