Пређи на садржај

Фрушкогорски манастири

С Википедије, слободне енциклопедије
Мапа манастира Српске православне цркве на Фрушкој гори

Фрушкогорски манастири представљају православне манастире Српске православне цркве, смештене на падинама Фрушке гора у Аутономној Покрајини Војводини. Сви манастири припадају Сремској епархији. Постоји и зилотски манастир на Угору. Због њихове бројности и духовног значаја, Фрушку гору често називају Српски Атос или Српска Света гора.[1]

На ширем подручју Фрушке горе током XVI и XVII века постојало је 35 манастира, али је велики број њих током времена уништен или напуштен услед ратних разарања.[2] Многи од преосталих манастира били су подложни пљачкању, рушењу и страдањима, нарочито у Другом светском рату, када су усташе опљачкале манастирске реликвије и предале их немачким окупационим снагама.Током НАТО бомбардовања 1999. године, неколико манастира је претрпело озбиљна оштећења.[3]

Манастири Фрушке горе настајали су у периодима великих сеоба српског народа и представљали су духовни и политички темељ српског народа у том крају. Њихова архитектура је углавном под утицајем моравске и рашке школе, док су касније реконструкције донеле барокне елементе попут високих, вишеспратних звоника. Унутрашњост манастира красе велики иконостаси које су осликали најбољи српски уметници тог времена.[4][5] Први писани траг о манастирима на Фрушкој гори датира из писма Ђурђа Бранковића из 1455. године. У том документу се српски средњовековни владар позива на право добијено од папе Николе V, да подигне православни манастир.[6][7]

Од првобитних 35 средњовековних манастира, њих 16 је активно.[8] Активни су Крушедол, Петковица, Раковац, Велика Ремета, Дивша, Ново Хопово, Старо Хопово, Јазак, Мала Ремета, Гргетег, Беочин, Привина Глава, Шишатовац, Кувежедин, и Врдник - Раваница.[9] Остали су напуштени или уништени. Поред ових манастира, територијално, на Фрушкој гори се налази још четири манастира у надлежности Сремске епархије.[10]

Ових шеснаест манастира чине јединствену културно-историјска целину која је проглашена за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је за упис на листу Светске баштине УНЕСКО-а.[11]

Манастири Српске православне цркве

[уреди | уреди извор]
Мапа
Мапа средњовековних фрушкогорских манастира

Од запада ка истоку налазе се манастири:

Поред наведених, територијално, на Фрушкој гори се налази још четири манастира у надлежности Сремске епархије.[10] Манастир Беркасово је женски манастир и успостављен је 2006. године уз цркву Свете Петке из 19. века и не сврстава се у ред традиционалних фрушкогорских манастира.

Истраживачи српске нововековне уметности у Подунављу утврдили су извесну правилност у просторном склопу манастирских храмова, те су оне саграђене у 16. веку повезали са моравском архитектуром средњовековне Србије.

Манастирски храмови саграђени током 18. века представљају занимљиву комбинацију традиционалне архитектуре, по угледу на Ново Хопово, и барокног модела преузетог из репертоара западноевропске архитектуре.

Зилотски манастир

[уреди | уреди извор]

Поред манастира Српске православне цркве, на Фрушкој гори се налазио и православни зилотски манастир на Угару.[12] Он је због премештања монашког братства на место Коштунићи преиначен у парохију Српске Истински Православне Цркве.

Списак манастира

[уреди | уреди извор]
Бр. Назив Фотографија Време оснивања Локација Координате
1. Беочин XVI век[13] Беочин 45° 10′ 38″ N 19° 43′ 17″ E / 45.17722° С; 19.72139° И / 45.17722; 19.72139
2. Бешеново крај XIII века[14] Бешеновачки Прњавор 45° 07′ 01″ N 19° 42′ 25″ E / 45.11694° С; 19.70694° И / 45.11694; 19.70694
3. Велика Ремета 1562.[15] Општина Ириг 45° 08′ 32″ N 19° 55′ 03″ E / 45.14222° С; 19.91750° И / 45.14222; 19.91750
4. Врдник 1566.[16] Врдник 45° 07′ 42″ N 19° 47′ 04″ E / 45.12833° С; 19.78444° И / 45.12833; 19.78444
5. Гргетег 1471.[17] Гргетег 45° 08′ 17″ N 19° 54′ 07″ E / 45.13806° С; 19.90194° И / 45.13806; 19.90194
6. Ђипша крај XV века[18] између села Визић и Дивош 45° 10′ 04″ N 19° 29′ 02″ E / 45.16778° С; 19.48389° И / 45.16778; 19.48389
7. Крушедол 1509—1514.[19] Крушедол 45° 07′ 10″ N 19° 56′ 24″ E / 45.11944° С; 19.94000° И / 45.11944; 19.94000
8. Кувеждин 1520.[20] Дивош 45° 07′ 38″ N 19° 30′ 41″ E / 45.12722° С; 19.51139° И / 45.12722; 19.51139
9. Мала Ремета Крај1588.[21] Мала Ремета 45° 06′ 37″ N 19° 44′ 36″ E / 45.11028° С; 19.74333° И / 45.11028; 19.74333
10. Ново Хопово 1451.[22] Ириг 45° 07′ 42″ N 19° 50′ 46″ E / 45.12833° С; 19.84611° И / 45.12833; 19.84611
11. Петковица XVI век[23] између села Дивош и Шишатовац 45° 07′ 34″ N 19° 32′ 00″ E / 45.12611° С; 19.53333° И / 45.12611; 19.53333
12. Привина Глава крај XV века[24] у близини Шида 45° 08′ 12″ N 19° 17′ 55″ E / 45.13667° С; 19.29861° И / 45.13667; 19.29861
13. Раковац крај XV века[25] близу Новог Сада 45° 11′ 05″ N 19° 46′ 27″ E / 45.18472° С; 19.77417° И / 45.18472; 19.77417
14. Старо Хопово крај XV века[26] близу Новог Сада 45° 08′ 07″ N 19° 51′ 31″ E / 45.13528° С; 19.85861° И / 45.13528; 19.85861
15. Шишатовац 1520.[27] Шишатовац 45° 07′ 31″ N 19° 33′ 05″ E / 45.12528° С; 19.55139° И / 45.12528; 19.55139
16. Јазак 1736.[28] Јазак 45° 07′ 09″ N 19° 45′ 55″ E / 45.11917° С; 19.76528° И / 45.11917; 19.76528
17. Беркасово XX век[29] Беркасово, Шид 45° 10′ 05″ N 19° 15′ 51″ E / 45.16806° С; 19.26417° И / 45.16806; 19.26417
18. Савинац обнова 2017.[30] Стари Лединци 45° 11′ 02″ N 19° 48′ 21″ E / 45.18389° С; 19.80583° И / 45.18389; 19.80583
19. Манђелос 2011.[31] Манђелос 45° 05′ 34″ N 19° 36′ 19″ E / 45.09278° С; 19.60528° И / 45.09278; 19.60528
20. Грабово XVIII век[32] Грабово 45° 10′ 25″ N 19° 36′ 49″ E / 45.17361° С; 19.61361° И / 45.17361; 19.61361
21. Манастир на Угору 1996. Врдник 45° 08′ 40″ N 19° 47′ 22″ E / 45.14444° С; 19.78944° И / 45.14444; 19.78944

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „MISTERIJA SRPSKE SVETE GORE! NA OVOJ PLANINI PODIGNUTO JE MNOGO MANASTIRA: Od davnina bogata svetilištima, ovo je razlog”. mondo.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-04-28. 
  2. ^ Ракић, Лазар (27. јул 1991). „О Фрушкогорским манастирима” (PDF). Политика. Београд. Приступљено 28. април 2025. 
  3. ^ Ривели, Марк Аурелио (2011). Архиепископ геноцида: монсеньор Степинац, Ватикан и усташская диктатура в Хорватии 1941-1945 : [перевод] (на језику: руски). издательство не указано. стр. 74. ISBN 978-5-91399-020-4. 
  4. ^ „Фрушкогорски манастири”. 
  5. ^ „Фрушкогорские монастыри” (на језику: српски). Туристическая организация Сербии. Архивирано из оригинала 2014-07-14. г. Приступљено 2014-06-26. 
  6. ^ „Manastiri Fruške gore”. Turistička organizacija Novi Sad (на језику: српски). Приступљено 2025-06-16. 
  7. ^ „Први помени фрушкогорских манастира - Културни центар Новог Сада - Културни центар Новог Сада”. www.kcns.org.rs (на језику: српски). 2021-09-15. Приступљено 2025-06-16. 
  8. ^ „Монастыри Сремской епархии” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2013-01-09. г. Приступљено 2012-11-20. 
  9. ^ „Manastiri :: Nacionalni park Fruška gora”. Manastiri :: Nacionalni park Fruška gora (на језику: српски). Приступљено 2025-06-15. 
  10. ^ а б „Манастири”. Епархија сремска (на језику: енглески). Приступљено 2025-06-15. 
  11. ^ borisjankovic.com (2014-01-02). „Завод за унапређивање образовања и васпитања” (на језику: rs). Приступљено 2025-04-28. 
  12. ^ „Вера или смрт: мушки манастир зилота”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2010. г. Приступљено 08. 06. 2010. 
  13. ^ „Беочин” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26. 
  14. ^ „Бешеново” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26. 
  15. ^ „Велика Ремета” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-07-06. г. Приступљено 2014-06-26. 
  16. ^ „Врдник” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26. 
  17. ^ „Гргетег” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26. 
  18. ^ „Ђипша” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26. 
  19. ^ „Крушедол” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-10-17. г. Приступљено 2014-06-26. 
  20. ^ „Кувеждин” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26. 
  21. ^ „Мала Ремета” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-14. г. Приступљено 2014-06-26. 
  22. ^ „Ново Хопово” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26. 
  23. ^ „Петковица” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26. 
  24. ^ „Привина Глава” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26. 
  25. ^ „Раковац” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26. 
  26. ^ „Старо Хопово” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26. 
  27. ^ „Шишатовац” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-05. г. Приступљено 2014-06-26. 
  28. ^ „Јазак” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2014-06-02. г. Приступљено 2014-06-26. 
  29. ^ „манастир беркасово”. Епархија сремска (на језику: енглески). Приступљено 2025-06-15. 
  30. ^ „Манастир Савинац”. Епархија сремска (на језику: енглески). Приступљено 2025-06-15. 
  31. ^ „манастир манђелос епархија сремска”. Епархија сремска (на језику: енглески). Приступљено 2025-06-15. 
  32. ^ „манастир грабово”. Епархија сремска (на језику: енглески). Приступљено 2025-06-15. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фрушкогорски_манастири&oldid=30050988”