Григоријe Акрагантски

С Википедије, слободне енциклопедије
Григоријe Акрагантски

Преподобни Григорије (559630) је био епископ Агригента од 590. до најмање 603. године и савременик папе Гргура I. Помиње се у два света житија и могући аутор коментара Књиге Проповедника.

Биографија[уреди | уреди извор]

Према његовм житију, Григорије је рођен у близини Агригента на Сицилији 559. године [1]. Мајка му се звала Теодота [2]. Са осамнаест година, отишао је на ходочашће у Свету земљу, путујући преко Картагине у Триполи [3]. Умало га је продао у ропство бродовласник у Картагини. Извештај о његовим путовањима у његовој биографији има романтичан карактер и чини се да је утицао на Грегентијев живот у 10. веку.

Док је био у Јерусалиму, рукоположен је за ђакона од стране патријарха Макарија II (око  563 – ок. 575) . У Агригенто се вратио преко Цариграда и Рима. Године 590. две фракције са својим одговарајућим кандидатима за упражњену столицу Агригента отпутовале су у Рим да траже папину одлуку. Папа Гргур је заобишао оба кандидата и посветио Григорија. Пронађен је како се крије у монашком врту покушавајући да избегне високу функцију на коју га је Папа изабрао [4].

Житије приписује Григорију класично образовање, из реторике и теологије. Кажу да је много пута читао Житије Василија Кесаријског и Страдање светих Макавеја. На захтев једног епископа, тумачио је списе Григорија Назијанског за групу ђакона. Биограф га велича као другог Златоуста . Чудом је умео да стално пости. Такође је заслужан за чињење чудесних исцељења.

591. године, Григорије је био лажно оптужен за преступ и затворен је. Према житију, тужиоци су били извесни Сабин и Кресценције. Папским писмом из августа 591. наређено му је да се заједно са бискупима Катаније и Палерма појави пред ипођаконом Петром, папским агентом. У новембру 592. године, папа је писао епикопу Максимијану из Сиракузе захтевајући да без одлагања пошаље Григоријеве оптужбе и неку документацију у Рим. У овом писму папа се позива на писмо које је упутио Григорију које није сачувано. Неки извори наводе да је он свргнут са своје столице 594. године, али папа у писму ословљава Григорија као епископа у јануару 603. [5]. Према неким изворима, преминуо је 630. године.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ MARKUS, ROBERT A. (2006-03-30). The letters of Gregory the Great, I: Books 1–4; II: Books 5–9; III: Books 10–14. Trans., intro. and notes by John R. C. Martyn. (Medieval Sources in Translation, 40.) Pp. xi+322; x+323–712; xi+713–962. Ontario: Pontifical Institute of Mediaeval Studies, 2004. $94.95 (set) (paper). 0 88844 290 4; 0316 0874”. The Journal of Ecclesiastical History. 57 (2): 322—324. ISSN 0022-0469. doi:10.1017/s0022046906357302. 
  2. ^ Berger, Albrecht, ур. (2006-12-31). „Life and Works of Saint Gregentios, Archbishop of Taphar”. doi:10.1515/9783110911060. 
  3. ^ Jeffreys, Elizabeth (2004). „Alexander Kazhdan in collaboration with Lee E. Sherry and Christine Angelidi, A History of Byzantine Literature (650–850)”. Byzantinische Zeitschrift. 97 (1). ISSN 0007-7704. doi:10.1515/byzs.2004.214. 
  4. ^ MARKUS, ROBERT A. (2006-03-30). The letters of Gregory the Great, I: Books 1–4; II: Books 5–9; III: Books 10–14. Trans., intro. and notes by John R. C. Martyn. (Medieval Sources in Translation, 40.) Pp. xi+322; x+323–712; xi+713–962. Ontario: Pontifical Institute of Mediaeval Studies, 2004. $94.95 (set) (paper). 0 88844 290 4; 0316 0874”. The Journal of Ecclesiastical History. 57 (2): 322—324. ISSN 0022-0469. doi:10.1017/s0022046906357302. 
  5. ^ Lanzoni, Francesco (1927). Le diocesi d'Italia dalle origini al principio del secolo VII (an. 604). Stabilimento Grafico F. Lega. OCLC 219857524.