Цинцарски језик
цинцарски језик | |
---|---|
Limba armãneascã | |
Говори се у | ![]() ![]() ![]() |
Регион | југоисточна Европа |
Број говорника | 250,000 (2007)[1] (недостаје датум) |
индоевропски
| |
латиница и грчки алфабет | |
Званични статус | |
Признати мањински језик у | |
Језички кодови | |
ISO 639-2 | rup (B) rup (T) |
ISO 639-3 | rup |
![]() | |
![]() |
Цинцарски, армански, аромунски или армањски језик (Limba armãneascã), још познат као македон-армански, један је од најстаријих неолатинских језика. Близак је румунском језику, али се од њега разликује по томе што на њега нису јаче утицали мађарски и словенски језици, већ највише грчки језик.
Њиме говори око 250.000 људи, од тога 200.000 у Грчкој и 50.000 у Албанији. Око 27.000 Цинцара је емигрирало у Румунију, углавном у северну Добруџу. Цинцарска заједница има своје језгро у северном делу Пиндских планина у Грчкој, са традиционалним центром у граду Мецовон.
Најстарији документ који упућује на постојање цинцарског језика као дериват латинског потиче из 587. Први потврђени натпис на цинцарском је натпис на икони из 1731. године.
За писање се користи латински и грчки алфабет.
Пример текста[уреди | уреди извор]
Члан 1 Универзалне декларације о људским правима:
Tuti iatsãli umineshtsã s-fac liberi shi egali la nãmuzea shi-ndrepturli.
Eali suntu hãrziti cu fichiri shi sinidisi shi lipseashti un cu alantu sh-si
poartã tu duhlu-a frãtsãljiljei.
Основни изрази[уреди | уреди извор]
- Da - да
- Nu - не
- Buna dzuã! - добар дан
- Zburats sãrghichiashce? - говорите ли српски?
- Haristo - хвала
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ RECOMMENDATION 1333 (1997), European Assembly, Приступљено 30. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Цинцарски језик на Википедији. |