Пређи на садржај

Грчка добровољачка гарда

С Википедије, слободне енциклопедије
Грчка добровољачка гарда
Ελληνική Εθελοντική Φρουρά
Грб гарде
Постојање19931995.
Место формирања:
Власеница
Формацијадобровољачка гарда
Јачинаоко 100 војника
ДеоДрински корпус Војске Републике Српске
Ангажовање

Грчка добровољачка гарда (грч. Ελληνική Εθελοντική Φρουρά) представљала је највећу и најбоље организовану војну јединицу коју су чинили добровољци из Грчке, а који су се током рата у Босни и Херцеговини борили на српској страни. Седиште гарде налазило се у Власеници, на истоку Републике Српске, а сама гарда је деловала у оквирима Дринског корпуса Војске Републике Српске.

Грчка добровољачка гарда је уживала велику подршку војног руководства Републике Српске, а посебно генерала Ратка Младића на чију наводну иницијативу је, након ослобађања Сребренице у којој су учествовали и припадници ове гарде, у том граду извешена и грчка застава на рушевинама православне цркве.[1]

Први одред грчких добровољаца који је чинило око тридесетак војника стигао је у источну Босну током 1993. године, да би до марта 1995. број добровољаца осетно порастао. Већину добровољаца чинили су припадници радикалних ултрадесних организација, посебно чланови Златне зоре (грч. Λαϊκός Σύνδεσμος – Χρυσή Αυγή).[2]

Иако су бошњачке власти у неколико наврата директно оптуживале припаднике Грчког добровољачког одреда за злочине почињене у Сребреници током 1995. године, а поједини припадници одреда су чак и били на информативном разговору у Министарству унутрашњих послова Грчке, никада није доказано деловање припадника ове гарде у масовним злочинима над Бошњацима на том подручју.[3] У септембру 1995. четири припаднига Гарде су због исказаног херојства у борбама награђени орденом Белог орла.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ OMRI Daily Digest II, No. 136, 14 July 1995
  2. ^ Anna Stai & Kostas Koutelos (Antinazi Initiative in Athens) "The twilight world of Golden Dawn," Searchlight Magazine (16 Δεκεμβρίου 2003). MHRMI (Macedonian Human Rights Movement International).
  3. ^ The BALKAN Human Rights Web Pages Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2015)
  4. ^ Koknar, Ali M. (14. јул 2003). „The Kontraktniki : Russian mercenaries at war in the Balkans”. Bosnian Institute. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 05. 07. 2017.