Гушење, асфиксија, глад за кисеоником (од грч.речи ἀ — „без“ и σφύξη — „пулса“, буквално — „одсуство пулса“), (лат.asphyxia), према медицинској дефиницији, стање је поремећене размене гасова пре, за време, непосредно после рођења, или у каснијем животу након повреда и других поремећаја.[3]Карактерише се прогресивним смањењем парцијалног притиска кисеоника, порастом парцијалног притиска угљен-диоксида и падом pH вредности у крви.[4][5] Врста асфиксије је гушење при гутању, што захтева хитну прву помоћ (прочитајте у наставку).
Отприлике једна четвртина смртних случајева изазвана гушењем догоди се пре прве године, што ово стање чини једним од водећих узрока смрти за бебе млађе од једне године.
Утврђивање узрока смрти након гушења често је изазов за медицинског истражитеља или мртвозорника. Како можда неће бити видљивих рана на телу можда ће бити потребно да мртвозорник уради додатне тестове.
Као појам, асфиксија је изведен из грчких речи ἀ-σφύξη које у буквалном преводу значи „заустављање пулса или без пулса“. Овај термин се односи на мулти-етиолошки скуп фактора у којима постоји неадекватна испорука, унос и/или коришћење кисеоника у ткивима/ћелијама организма, најчешће праћена задржавањем угљен-диоксида.
Иако се недостатак кисеоника може јавити у многим болестима због неадекватне апсорпције и/или испоруку кисеоника (нпр, хронична опструктивна болест плућа), појам асфиксија користи се да означи она стања која су повезани са; поремећајима концентрације гасова у атмосфери и механичким и хемијским учинцима који директно доводе до овог поремећаја.
Гушење
Недостатка кисеоника и појава вишка угљен-диоксида у крви и ткивима, након компресије дисајних путева изазваним дављењем (нпр вешањем), затварањем лумена дисајних путева едемом слузокоже или аспирацијом страног садржаја или предмета, драстичан пад притисак у вештачкој атмосфери (у барокоморама, кесонима, подморницама или респираторном систему за вештачко дисање нпр код ронилаца) итд.
Анимација нормалне оксигенације
Глад за кисеоником
Недостатак кисеоника који се развија као резултат физичких утицаја, ометања дисање, са пратећим акутним поремећајима централног нервног система и циркулације крви ... или престанак спољашњег дисања изазван механичким узроцима, што има за последицу отежани или потпуни престанак дотока кисеоника у организам и акумулације угљен-диоксида у њему.
Према подацима Центра за контролу и превенцију болести (CDC) о многобројним узроцима смрти у САД, у периоду од 1999. до 2004. године, код око 20.000 случајева неакцидентална смрт узрокована је различитим врстама механичких гушење, као што су утапање, вешање, дављење и гушење.[6]
Животна доб
Узроци смрти, као последица гушења или асфиксије, различито су заступљени међу старосним групама:[7]
Утопљења су најчешћи узрок смрти изазвана гушењем у старосној групи од 1 до 4 године.
Странгулацијом или стезањем изазвана вешања, дављења и угушења најчешћа су у старосној групи од 35 до 44 година.
Аспирациона асфиксија најчешћа је код новорођенчади и мале деце. Њена учесталост је 6/1000 живорођених новорођенчади.
Самоубиства
Самоубиства изазвана вешањем релативно су ретка и чини мање од 5% случајева убистава широм САД. Она се по рангу налазе иза повреда нанетих ватреним оружјем, оштрицом механичког оруђа или сечива, и повреда нанетих тупим предметом.[8]
У Србији најчешћи начин извршења самоубиства је вешањем или гушењем и скоком са висине. У остале начине спада утопљење, тровање лековима или другим отровним средствима (на селу су то пестициди или киселине и базе), директан контакт са изворима електричне енергије и јако ретко самоспаљивањем. При том, мушкарци у Србији најчешће извршавају самоубиство вешањем, дављењем и гушењем, а на другом месту је ватрено оружје.[9]
Дисање или респирација су сложени физиолошки процеси који се одвијају у неколико фаза. Нормални редослед је следећи:
Из животне средина кисеоник доспева у плућа процесом размнене гасова (вентилација).
Кисеоник у плућним алвеолама из ваздуха дифундује у крв (процес размене гасова у плућима).
Крв, која циркулише кроз крвни система доноси кисеоник до ткива (процес транспорта гасова).
Ћелије преузимају кисеоник из крви и користе га за производњу енергије.
Ћелијским дисањем ствара се угљен-диоксид, који потом путује, повратно од кретања кисеоника, и елиминише се из тела преко плућа процесом (издисање).
Нормално дисање подразумева проходне дисајних путеве, и очувану функцију грудног коша да стезањем међуребарних мишића и функцијом дијафрагме настаје промена запремине плућа, која у виду „меха“ усисавају и издувавају ваздух. Поремећаји који на било који начин ремете горенаведене механизме могу резултовати асфиксијом.
Недовољна количине кисеоника у атмосфери или пад парцијалног притиска кисеоника у удахнутом ваздуху, има за последицу смањење оксигенације хемоглобина у плућним капиларима.[11]Код овог поремећаја у свим етапама транспорта кисеоника у организму његове вредности су смањене, тј значајно су ниже од физиолошких, наведених у доњој табели, и код асфиксије могу настати због загађења атмосфере издувним гасовима, парама, димом и другим испарењима, у току боравка на високим планинама или у атмосфери, у току инцидената у рудницима и подземним јамама, у ваздухопловству, космичким летовима, подводним активностима, али и због повреда и других механичких запушења уста и носа или стезања дисајних путева.[12]
Концентрација гасова у ваздуху и крви
Гас
Ваздух атмосфера — алвеоле (парцијални притисак у кРа)
Мозак је орган најосетљивији на недостатак кисеоника (хипоксију) и обично обухвата процес застоја респирације са брадикардијом/асистолијом због хипоксијом индуковане дисфункције на нивоу дисајног (респираторног) центра у можданом стаблу.[13][14] Појединци са коморбидитетом као што су срчане болести најчешће имају мању толеранцију на хипоксију, тако да и релативно мање епизода хипоксије могу погоршати постојеће стање болест и, понекад, изазвати смртоносне поремећаје срчаног ритма. Асфиксија повезана са ацидозом(респираторна и или метаболичка) може такође имати тешке штетне последице на дисање.[15]
Улога ткивне хипоксије
Ткивна хипоксије може настати из неколико основних разлога.
Прво, због недовољног садржаја кисеоника унутар артеријске крви, иако је крвни проток нормалан. Ово се обично дешава када се удише ваздух са смањеним притиском кисеоника у атмосфери.
Друго, ако је проток кисеоника у крви нормалан; међутим, крв не ослобађа кисеоник адекватно, или ћелије га адекватно не користе. Хемијска асфиксија као што је тровање угљен-моноксидом и цијанидима настаје на овај начин.
Треће, количина кисеоника је нормално, али постоји ограничење протока крви кроз органе/ткива, што има за последицу, недостатак допремања кисеоника и елиминацију угљен-диоксида.
Улога ограниченог протока крви
Ограничен проток крви до мозга је најважнија карактеристика асфиксије услед вешања или дављења. Постоји значајна разлика у вредностима сила потребних да затворе дисајне путева и ограничен проток кроз каротидне крвне судове врата. Компресија крвних судова врата је довољна да изазове несвестицу и смрт, тако, да могу настати и без значајне компресије или сужења дисајних путева.
Вредност притиска који на неким анатомским структурама могу да изазову губитак свести и смрт
У узроке ненасилног гушења или асфиксије спадају бронхијална астма, хронична опструктивна болест плућа, алергијски едем ждрела и гркњана и друге акутне болести.[17]
Постурална или позициона асфиксија је узрокована положајем тела или дела тела који доводи до ограничавања дисајних путева, васкуларног компромиса или замора при дисању (нпр. наопачке суспензије током дужег периода). Често код таквих особа постоји одређени степен физичког и/или менталног оштећења било због трауме или због интоксикације.
Овај облик асфиксије настаје као последица компресија на предео врата, грудног коша и трбуха масивним предметима у домаћинству и индустрији, моторним возилима (у саобраћајним удесима), срушеним објкатима (након земљотреса, цунамија или ратних дејства), гажењем (стампедом, масе људи или животиња) итд.[18][19]
Аспирациону асфиксију може бити последица удисање течности или страних тела, у току болести или повреде, и не тако често завршава смртним исходом, ако се пацијенту благовремено не укаже прва помоћ.[20]
Код одраслих особа најчешће настаје након удисања болуса хране или другог страног материјала (нпр повраћаног садржај стомака), крви или крвног угрушка након трауме главе и врата, а код деце након удисаја делова играчака, зрневља и других предмета.
Овај облик асфиксије чест је код новорођенчади у првим минутима живота, због аспирације плодове воде током порођаја или због непотпуног удаха детета, по изласку у спољашњу средину.
Комбинација хемијске и еколошке асфиксије услед тровања угљен-моноксидом као резултат употребе дизел генератора у затвореном простору.
Посебна врста аспирационе асфиксије, која је дефинисана на Светском конгресу медицине 2002. године је дављење у течностима, које доводи до оштећење респираторног тракта.
Када је атмосферски кисеоник недовољне концентрације у удахнутом ваздуху било због искључења, исцрпљивања или измештања, може доћи до гушења животне средине.
Трауматска асфиксија је вероватно много чешћа него што показује хируршка литература и увек је треба имати у виду као могућу компликацију повреда грудног коша и трбуха. Она настаје услед тешке повреде пригњечења која узрокује изненадну компресију грудног коша.[22][23][24][25][26][27]
Хемијска асфиксија укључује реакцију између хемикалије и ткива/ћелије која доводи до ометања узимања, ослобађања и/или коришћења кисеоника. Примери хемијских средстава за гушење укључују угљен моноксид, цијанид и водоник сулфид.
Опструктивна асфиксије настаје као последица затварања или опструкције дисајних путева.[28] У овај облик спадају утапања у води или другим течностима, удисања страних тела, која могу довести до затварање протока ваздуха кроз отворе за дисање.[29] Овај облик гушења укључује и блокаду унутрашњих дисајних путева (задњег ждрела, ларинкса, трахеје и/или бронхија) страним предметом (нпр. балоном играчка заглављен у дисајне путеве детета, болусом хране заглављене у епиглотис).
Странгулациона асфиксија
Вешањем изазивана асфиксијаАсфиксија изазвана притиском телаСитуације у току којих може настати асфиксија течностима у деце
Странгулациона асфиксија или задављење, настаје као последица компресије крвних судова и дисајних путева врата и најчешће је изазвана дављењем - вешањем омчом[30] или дављењем рукама.[31]
Примена силе на предео врата која није резултат дејства тежине тела жртве дефинише са као дављење. Дављење може бити:
Дављење рукама. У овом насилном акту давитељ користе руке за стезање врата жртве. Оно је у литератури познато и као „задављење“.
Лигатура врата Овај насилни акт изводи се применом предмета као што су кабл, жица, крпа, и слично, за стезање врата, или јармом (коришћењем подлактице) за притисак на врат.
Асфиксија услед гушења
Овај облик асфиксија може настати након стављања на главу, пластичне вреће, јастука и слично, или у току сексуалног чина ненамерним и неконтролисаним притиском тела на врат, предео лица или грудни кош.
Аутоеротска асфиксија
„Ропство“ или (енгл.Cross-dressing) може бити узрок асфиксије
Аутоеротска асфиксија облик је гушења и ненамерно изазване смрти сопственим активностима или уз помоћ апарат или техника које се користи за побољшање сексуалне стимулације. Према истраживањима скоро све особе су мушког пола.[32]
Ропство (енгл.Cross-dressing), један је од уобичајених и најчешћих начини којим се може изазвати аутоеротска асфиксија (види слику).[33]
квадриплегију (без доказа о повреди кичмене мождине)
кому.
Док клиничке манифестације трауматске асфиксије могу бити прилично драматичне, морбидитет и морталитет су генерално последица повезаних повреда. За оне особе које преживе почетну трауматску повреду, драматичне клиничке манифестације се обично решавају без неуролошких последица.
Терапија се примарно заснива на уклањању узрок који је довео до асфиксије као што су нпр. компресије дисајних путева изазваним дављењем (нпр вешањем), затварањем лумена дисајних путева едемом слузокоже или аспирацијом страног садржаја или предмета, драстичан пад притисак у вештачкој атмосфери (у барокоморама, кесонима, подморницама или респираторном систему за вештачко дисање нпр код ронилаца) итд.[42]
Уколико настане респираторни арест (престанак дисања) спроводи се кардиопулмонална реанимација.
У случају дисфункције плућа и недостатка рада срца, изазваног асфиксијом код пацијента се спроводи реанимација истовременом применом два маневра:
Вештачког дисања, које се спроводи уста на уста или уста на нос (као сто је горе описано).[44]
Масаже срца, која се спроводи тако што се длан једне руке постави на доњој трећини грудног коша те се друга рука стави преко ње. Врши се притисак од отприлике 3-4 cm у дубину при чему често долази до лома прсног моста. У овом случају долази до мањег отпора те се јачина притиска смањује.[45]
Реанимација се започиње вештачким дисањем а наставља се удружено са масажом срца у односу 2:15. Брзина реанимације је одређена просечном брзином дисања и брзином рада срца код пацијената у стабилном стању. Тиме се при реанимацији настоји постићи фреквенција дисања од око 16 и фреквенција срца између 60-80 откуцаја.
Код мале деце фреквенција се повишава на 20-22 дисања те до 200 откуцаја срца. Због мањег грудног коша код дојенчади и мале деце, за масажу срца се не користе руке него само два прста. Притисак се врши отприлике 1—2 cm у дубину.
Уколико је асфиксија настала страним телом, дисајни путеви су потпуно непролазан, и такво стање захтева да се у најкраћем могућем року успостави пролазност дисајног пута. Тада је најбоље применити Хајмлихов маневар који се спроводи код особа с наглим и потпуним зачепљењем дисајног пута (када особа не може дисати, не може говорити, не може кашљати). Особа која кашље или говори нема зачепљен дисајни пут..[46]
Хајмлихов маневар Особи која стоји или седи затвореним шаком се притисне снажно и нагло преко средине између доње ивице грудне кости и пупка, и обухвати се дланом друге шаке. Брзо и снажно се притиска трбух према унутра и горе. Притом се не сме притискати коштани врх грудне кости, тако се смањује могућност повређивања органа у унутрашњем грудном кошу. Изведе се пет притиска у дубину и тако се ваздух из плућа кроз душек потисне до гркљана. Тај притисак ваздуха је требало да избаци страно тело. После првих пет захвата, може се покушати са пет снажних удараца између лопатица. Хајмлихови захвати се раде или до успешног избацивања страног тела или док особа не изгуби свест. Тада треба руком очистити ждрело и особу ставити у бочни положај (ако дише након што смо извадили страно тело).[47]
^Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 77. ISBN86-331-2075-5.
^Sir James Kay-Shuttleworth (1834). The Physiology, Pathology, and Treatment of Asphyxia.. Longman, Rees, Orme, Brown, Green & Longman.
^Elsner, R. (1989). „Perspectives in diving and asphyxia”. Undersea Biomedical Research. 16 (5): 339—344. PMID2678664.
^Centers for Disease Control and Prevention. Multiple cause of death for 1999-2004 (compiled from Multiple Cause of Death File 1999-2004, Series 20, No. 2J, 2007). CDC WONDER. Available at wonder.cdc.
^Graham MA, Hanzlick R. Asphyxia. In:. Forensic Pathology in Criminal Cases. 2nd ed. Carlsbad, Calif: Lexis Law Publishing; 1997.
^Nikolić-Balkoski G, Pavlicević V, Jasović-Gasić M, Leposavić L, Milovanović S, Lasković N. Suicide in the capital of Serbia and Montenegro in the period 1997-2004 - sex differences. Psychiatr Danub 2006; 18(1–2): 48–54
^Michael A Graham. Pathology of Asphyxial Death.medscape
^Davidović, J. (1975): Neke psihofiziološke karakteristike hipoksičnih stanja. Skoplje: V Kongres psihologa Jugoslavije. Materijali. 2 231–240.
^Шик Л. Л., Канаев Н. Н. Руководство по клинической физиологии дыхания. / Л.: Медицина. 1980.- 375 с.
^Randall BB, Paterson DS, Haas EA, Broadbelt KG, Duncan JR, Mena OJ, et al. Potential Asphyxia and Brainstem Abnormalities in Sudden and Unexpected Death in Infants. Pediatrics. 2013 Nov 11. American Academy of Pediatrics.
^Gao, C. J.; Niu, L.; Ren, P. C.; Wang, W.; Zhu, C.; Li, Y. Q.; Chai, W.; Sun, X. D. (2012). „Hypoxic preconditioning attenuates global cerebral ischemic injury following asphyxial cardiac arrest through regulation of delta opioid receptor system”. Neuroscience. 202: 352—362. PMID22200548. S2CID22745678. doi:10.1016/j.neuroscience.2011.11.060..
^Sugiura-Ogasawara M, Ebara T, Yamada Y, Shoji N, Matsuki T, Kano H, Kurihara T, Omori T, Tomizawa M, Miyata M, Kamijima M, Saitoh S., Japan Environment, Children’s Study (JECS) Group. Adverse pregnancy and perinatal outcome in patients with recurrent pregnancy loss: Multiple imputation analyses with propensity score adjustment applied to a large-scale birth cohort of the Japan Environment and Children's Study. American Journal of Reproductive Immunology. 81 (1). јануар 2019.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)e13072.
^Barakat, M.; Belkhadir, Z.H; Belkrezia, R.; Faroudy, M.; Ababou, A.; Lazreq, C.; Sbihi, A. (2004). „Syndrome d'asphyxie traumatique ou syndrome de Perthes. À propos de six cas”. Annales Françaises d'Anesthésie et de Réanimation. 23: 59—62. PMID14980325. doi:10.1016/j.annfar.2003.10.011.
^Shields TW, Locicero J, III, Ponn RB. General thoracic surgery. In: Battisella FD, Benfield JR, editors. Thoracic trauma, vol I. 6. Phidelphia: Lippincott Williams & Wilkins; 2005. p. 820.
^Byard, Roger W.; Wick, Regula; Simpson, Ellie; Gilbert, John D. (2006). „The pathological features and circumstances of death of lethal crush/Traumatic asphyxia in adults—A 25-year study”. Forensic Science International. 159 (2–3): 200—205. PMID16183229. doi:10.1016/j.forsciint.2005.08.003.
^Nishiyama, Tomoki; Yokoyama, Takeshi; Matsukawa, Takashi; Hanaoka, Kazuo (2000). „Continuous nicardipine infusion to control blood pressure after evacuation of acute cerebral hemorrhage”. Canadian Journal of Anesthesia/Journal Canadien d'Anesthésie. 47 (12): 1196—1201. PMID11132741. doi:10.1007/BF03019868.
^Hakobyan M, Dijkman KP, Laroche S, Naulaers G, Rijken M, Steiner K, van Straaten HLM, Swarte RMC, Ter Horst HJ, Zecic A, Zonnenberg IA, Groenendaal F (2019). „Outcome of Infants with Therapeutic Hypothermia after Perinatal Asphyxia and Early-Onset Sepsis”. Neonatology. 115 (2): 127—133.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
^Viaroli F, Cheung PY, O'Reilly M, Polglase GR, Pichler G, Schmölzer GM (2018). „Reducing Brain Injury of Preterm Infants in the Delivery Room”. Front Pediatr. 6: 290.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
^Enweronu-Laryea CC, Andoh HD, Frimpong-Barfi A, Asenso-Boadi FM (2018). „Parental costs for in-patient neonatal services for perinatal asphyxia and low birth weight in Ghana”. PLoS One. 13 (10): e0204410.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
^Takenaka T, Handa J (1979). „Cerebrovascular effects of YC-93, a new vasodilator, in dogs, monkeys and human patients”. International Journal of Clinical Pharmacacology and Biopharmacy. 17: 1—11..
^Антић Р. Увод у електрокардиографску дијагностику,. 1976. стр. 153.Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника Београд, Београд.
^Nolan, Jerry P.; Soar, Jasmeet; Zideman, David A.; Biarent, Dominique; Bossaert, Leo L.; Deakin, Charles; Koster, Rudolph W.; Wyllie, Jonathan; Böttiger, Bernd; ERC Guidelines Writing Group (2010). „European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation 2010 Section 1. Executive summary”. Resuscitation. 81 (10): 1219—1276. PMID20956052. doi:10.1016/j.resuscitation.2010.08.021. hdl:10067/1302980151162165141.
. PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6.
