Давид Двински

С Википедије, слободне енциклопедије
Давид Двински
Свети мученик
Датум рођења7. век
Датум смрти703.
Место смртиДвин
Јерменија
Поштује се уПравославна црква, Јерменска апостолска црква
Празник23. децембар (православље), покретан (Јерменска апостолска црква)

Свети Давид Двински (јерм. Դավիթ Դվնեցի; познат и као Давид Ечмијадзински) је хришћански светитељ и мученик. Отац му је био Персијанац, а мајка Јерменка[1]. Пре него што је прешао у хришћанство и крстио се звао се Сурхан[2]. Отац му је био персијски племић из породице Хорасана. У Јерменију је свети Давид дошао између 658 и 661. године у походу Арапа на ту државу[2]. У Јерменији је примио хришћанство и крстио се, због чега је касније мучен и убијен.

Први помен о мучеништву Давида Двинског се налази у делу из 10. века чији је аутор католикос свих Јермена, Ованес Драсханакертци[2]. Сурхана је крстио велики кнез Григор и потом му дао да управља једном облашћу у кнежевини. Живео је праведно и био је познат по богоугодном животу, оженио се и имао је деце[2]. У арапском походу на Јерменију, који је предводио Абдулах, Давид је ухваћен и мучен. Три дана је био у тамници где му је почупана коса и брада, а потом је тучен[2]. Пошто је одбио да се врати у ислам, Абдулах је наредио да га разапну на крст. Док је ишао да га разапну на крст Давид се молио Богу и захваљивао му на могућности да страда мученичком смрћу[2]. Околни народ и његова жена, који су се скупили око крста на коме је распет, су га охрабривали у одлуци да страда за веру[2]. Док је био распет на крсту прободен је мачем и тако је преминуо[2]. У хришћанској традицији се спомиње да се крст који је био окренут на југ чудесно окренуо према истоку[2]. То се догодило у граду Двину, највероватније 703. године[2], а према неким изворима 693. године[1][3].

Сахрањен је у цркви светог Григорија[2] у граду Ечмијадзину (данас Вагаршапат)[1].

Српска православна црква слави га 23. децембра по црквеном, а 5. јануара по грегоријанском календару[1]. Јерменска апостолска црква има покретан календар, а 2011. године славила је празник 26. септембра[4].

Референце[уреди | уреди извор]