Пређи на садржај

Дакики

С Википедије, слободне енциклопедије

Абу Мансур Мухамед ибн Ахмад Дакики Туси (Persijski: ابو منصور محمد بن احمد دقیقی‎‎), некад називан само Дакики (перс.: دقیقی‎‎), био је рани персијски песник.[1] Према Авфију, назив Дакики је добио, због моћи развијања утанчаних (дакик) концепата и профињених речи, неке ће овај назив подсетити на исту реч дакик са значењем брашна, што би, можда, показало да су он, његов отац или његови преци продавали брашно.[2]:pp. 28. Рођен је, вероватно, 941, а убијен између 975. и 980. године[3][2]:pp. 29. руком једног слуге.[4]:pp. 168.

Према различитим изворима као његово место рођења се наводе Тус[5][6] у Ирану, или Балх који се налази у данашњем Авганистану, али и Самарканд или Бухара, оба града у данашњем Узбекистану, и још Мерв у данашњем Туркменистану. Због тога Хедајат у свом Маџма' ал-фусаха' (Скуп Красноречивих) спомиње да га неки представљају као Балхина, а други као Самарканђанина.[7]

Дакики је написао епску историју Ирана која почиње причом о Заратустри и Гоштасби. Поставља се питање да ли је Дакики неговао нека зороастријанска веровања или је само сасанидске културне токове промовисао у светлу саманидске доминације. Било како било, сматра се да је био зороастријански конвертит на ислам.

Дакики је прва особа која је покренула поетизацију шахнаме састављањем у хиљаду стихова Гаштасб-наме, коју Фердуси преноси у својој Шахнами.[4]:pp. 107. У Шахнами, Дакикијевих хиљаду стихова су отворени са причом о Гоштасбу и о његовом доласку на престо и завршавају са насртајем Аршасба од Турана на Гоштасба у другом њиховом окршају, доносећи неочекивани и нагли завршетак. Догађаји у оних хиљаду стихова кореспондирају епском спису Ајаткар-е Зариран, који је, чини се, прожимао још Абу Менсуријеву Шахнаму.[4]:pp. 168. Неки стурчњаци спекулишу о томе да је Дакики написао више стихова, али да је њихов садржај био превише контроверзан да би били уврштени у Шахнаму, а они су касније изгубљени. Друге његове песме су сачуване, објављене, између осталог у делу „Le premier poet Persan” (Први персијски песник) истакнутог француског иранисте "Жилбера Лазара".

Његове песме, поред старих лингвистичких особености, носе у себи и нека знамења староиранских научавања. Епски тенор је доминантан у његовој песми, премда се он усредсређује на панегиричарске похвале. У његовим песмама, лако се може назрети нека врста склоности ка газелу и љубавним стиховима (Тагазул) и управо се у делима нације, будући да би она била знатно сиромашнија ако би се већ црпила из његове епике, те упоредила са Шахнамом.[8] На књижевној разини, његове песме не одражавају оне ретоске инструменте који су развијани у оно време, па се, у његовим епским списима не налази фактор хиперболе, као ни сви уметнички прикази које је пружио Фердоси, а које он није успео да формулише; његова је епика, посебно када се присетимо Фердосија, изузетно слаба. Ипак, не  смемо превидети да слабост његове епике бива занемарена у окриљу сјајних љубавних стихова.[4]:pp. 107.

Читај још

[уреди | уреди извор]
  • Annemarie Schimmel. A Two-Colored Brocade: The Imagery of Persian Poetry; University of North Carolina Press (November). 1992. ISBN 978-0-8078-2050-6.
  • B. W. Robinson. The Persian Book of Kings: An Epitome of the Shahnama of Firdawsi; Curzon Press (April). 2002. ISBN 978-0-7007-1618-0.
  • A. J. Arberry. Classical Persian Literature; Routledge/Curzon; New Ed edition (January 31). 1995. ISBN 978-0-7007-0276-3.
  • E.G. Browne (1998). Literary History of Persia. (Four volumes, 2,256 pages, and twenty-five years in the writing). ISBN 978-0-7007-0406-4. 
  • Rypka, Jan (2007-03-23). History of Iranian Literature. Reidel Publishing Company. 1968 OCLC 460598. ISBN 978-90-277-0143-5.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)
  • Encyclopedia Iranica, "Daqiqi", Jalal Djalal Khaleghi-Motlagh [1]


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Annemarie Schimmel (1992). A two-colored brocade: the imagery of Persian poetry. University of North Carolina Press. стр. 116. ISBN 978-0-8078-2050-6. 
  2. ^ а б Форузанфар, Сохан ва соханваран.
  3. ^ Сафа, Тарих-е адабијат дар Иран, том I. стр. 408.
  4. ^ а б в г Тамимдари, Ахмед (2004), Историја персијске књижевности, превео Сеид Халиловић, Београд, Културни центар И. Р. Ирана у Београду; Друштво српскоцрногорско-иранског пријатељства.
  5. ^ Khaleghi-Motlagh, D. (1993). „DAQĪQĪ”. Encyclopaedia Iranica. 6. „Various biographers have named Bukhara, Samarqand, Balḵ, Marv, and Ṭūs as his birthplace; according to Moḥammad ʿAwfī (..), it was at Ṭūs, and for several reasons his report seems more probable. 
  6. ^ Zabihullah Safa /Tarikh-e adabiat-e Iran / P409
  7. '^ Хедајат, Маџма' ал-фусаха, том I. стр. 214.
  8. ^ Шафи'и Кадкани, Совар-е хијал дар ше'р-е фарси. стр. 424–426.

Литература

[уреди | уреди извор]