Дакија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Римске провинције у доба цара Трајана

Дакија или, по традиционалном латинском изговору Дација, била је независна држава, а потом од 106. до 271. године римска провинција. Дакија је обухватала територију чија је граница на северу била омеђена Карпатима, на југу Дунавом, а на западу Тисом, на истоку Дњестром, данас источна Молдавија. Данас та територија одговара модерној Румунији и Молдавији, као и деловима Србије, Мађарске, Бугарске и Украјине. Главни град провинције је била Сармизегетуса Региа.

Географија[уреди]

Карта Дакије 82. п. н. е.

Име провинције Дакије потиче од народа Дачана који су, заједно са Гетима, живели у тој области.

Након Трајановог освајања 106. године, новоосвојена област је добила официјелно име Дакија. Цар Хадријан поделио је 118. године ову дотад једниствену провинцију на два дела, под именима: Горња Дакија (Dacia superior) и Доња Дакија (Dacia inferior). Само пет година касније Хадријан је из Горње Дакије издвојио још једну област, под именом Поролисумска Дакија (по граду Поролисум, Dacia Porolissensis). Од 167. до 169. године, Марко Аурелије је поново реорганизовао ову област:

  1. Апулумска Дакија (по граду Апулум, Dacia Apulensis)
  2. Поролисумска Дакија (Dacia Porolissensis)
  3. Малванска Дакија (по граду Малва, Dacia Malvensis)

Тако је Дакија била подељена на три провинције све док Аурелијан није коначно повукао римску војску и народ из Дакије 271. године. Формална престоница била је Colonia Ulpia Traiana Augusta Dacia, али највећи део власти био је у Сармизегетузи, која је још у време дачких краљева била престоница.

Са три стране, Дакију су окруживали варвари. Само са југа, граничила се са Мезијом. Касније, Дакија је имала малу заједничку границу са Панонијом. Границу су махом реке обележавале: на југу то је био Дунав, на западу Тиса и Марош. Највећим делом Дакија се налазила на територији данашње Румуније и Молдавије.

Историја[уреди]

Дачане су Римљани сматрали опасним противницима, поготову што су, за разлику од већине варвара, били релативно једниствени. Када је 86. године, престо заузео Децебал, који је додатно уједнио Дачане, за Рим је то значио појаву једне моћне државе на њеним границама. Цар Домицијан је покушао да спречи јачање Децебала у ратовима између 85. и 89. године али у томе није имао правог успеха. Ни Нерва није имао успеха. Затим је Трајан морао водити један тежак рат, Први дачки рат, од 101. до 102. године, у коме је Децебал био поражен. После неколико година, Децебал је покушао да окупи савезнике против Рима, што је довело до Другог дачког рата, од 105. до 106. године. Децебал је избегао заробљавање самоубиством и читава Дакија је била освојена. Дакија је постала провинција још пре 11. августа 106. године. Трајан је као плен донео 331 тону сребра и 165 тона злата: Дакија је била позната као рудоносна област.

Све до епохе Марка Аурелија, Дакију нису угрожавали други варвари. До великог искушења је дошло 235. године, када су се варвари окупили ради напада. Када су они напали 238. године, Дакију су потресали ратови све док Аурелијан није одлучио да евакуише Дакију 271. године. Под Константином Великим Рим је поново освојио део Дакије, али је и та област брзо напуштена.

Од Трајанових времена Дакија је постала циљ насељавања људи из читавог Царства. Ради споразумевања је био латински неопходан. Остаје нејасно како се латински одржао и након повлачења Рима. Од овог „варварског“ латинског настао је данашњи румунски језик.

Управа и војска[уреди]

Након окончања Првог дачког рата, Дакија је била контролисана само војно, али од 106. године, после Другог дачког рата, Дакија је постала царска провинција. То је значило да сам цар поставља управника, тј. намесника провинције из редова римских сенатора.

Након варварских напада из 117. и 118. године, Хадријан је решио да реорганизује Дакију. Све три тако настале провинције, Dacia inferior, Dacia superior и Dacia Porolissensis биле су независне једна од друге али су војно блиско сарађивале.

Нова реорганизација је дошла у време цара Марка Аурелија, после новог напада варвара из 168. године. Нова троделна Дакија, састављен од области Dacia Apulensis, Dacia Porolissensis и Dacia Malvensis чинила је јединствену провинцију Дакију, која је имала само једног намесника. Вероватно је Марко Аурелије сматрао да ће јединствена команда у читавој Дакији били ефикаснија одбрана од варвара.

Војно узев, у Дакији су биле стациониране две легија|легије, V Macedonica (логор је био у данашњој Турди) и XIII Gemina (логор у Апулуму). Било је и других помоћних одреда, нарочито на граници према варварима. Укупно било је око 30.000 римских војника у Дакији.

Привреда[уреди]

За Рим, Дакија је представљала богат извор руда. Из бројних рудника ископавало се злато и сребро. Било је и гвожђа, зачина. Поред руда, које су биле најважнији разлог зашто су се Римљани уопште упустили у скупо освајање и тешко чување Дакије, ова земља је била богата дрветом, вуном, кожама. У Дакију се увозило углавном маслиново уље, вино и луксузна роба. У часу када се Аурелијан одлучио да напусти Дакију, вероватно су већина главних рудника племенитих метала били исцрпљени.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Дакија