Демократски савез Кине
Демократски савез Кине | |
|---|---|
| Председник | Динг Чонгли |
| Основана | 19. март 1941., у Чунгкингу |
| Седиште | Пекинг Кина |
| Број чланова (2022) | 348.300 |
| Идеологија | Социјализам с кинеским карактеристикама, 1941−1947: Велики шатор, Центризам, Вишестраначје |
| Политичка позиција | Левица |
| Национално чланство | у оквиру Уједињеног фронта Кине |
| Веб-сајт | |
| http://www.mmzy.org.cn | |
.jpg)
Демократски савез Кине је једна од осам мањих политичких партија у Народној Републици Кини. Савез је првобитно основан 1941. године као продемократска кровна коалициона група Кинеске националне социјалистичке партије, Кинеске омладинске партије и Кинеске сељачке и радничке демократске партије за борбу против царске јапанске војске.
Од децембра 2022. Савез је имао око 348.300 чланова. Друга је по рангу мања партија у Кини после Револуционарног комитета Куоминтанга.[1] и чланица је Уједињеног фронта НР Кине. Тренутно има 56 места у Националном народном конгресу и 9 места у Сталном комитету ННК. Тренутни председник странке је Динг Чонгли.
Историјат
[уреди | уреди извор]Демократски политички савез Кине основан је у Чонгкингу 19. марта 1941. године, а променио је име у Демократски савез Кине у септембру 1944. године.[2] Приликом формирања, то је била коалиција три продемократске странке и три лобистичке групе. Њена два главна циља била су да подржи ратне напоре Кине током Другог кинеско-јапанског рата и да обезбеди центристичку „трећу силу“ између Куоминтанга и Комунистичке партије Кине.[3]
После рата, многи Американци у Кини су били наклоњени Савезу. Теодор Вајт је написао да би „мушкарци средње групе били добро организовани, могли да гарантују мир. Али нису. Недостају им војска, политичка машина, корени у било којој друштвеној класи. Само ширење образовања и индустрије може да створи довољно људи савременог света да им пружи широку друштвену основу.“[4]
Октобра 1945. Савез је објавио извештај у којем су поново потврђена њена политичка опредељења и изнети њени циљеви.[5] У њему се Савез изјаснио да није ни лево ни десно, не фаворизујући ни либералну ни социјалистичку демократију. Иако је извештај похвалио елементе западних либералних демократија, он је такође критиковао економске неједнакости које су постојале у западним капиталистичким друштвима. Извештај је стога закључио да би најбољи облик демократије за Кину укључивао елементе и „западне политичке демократије“ и „совјетске економске демократије“. Да би то постигао, Савез се надао да ће радити и са националистима и са комунистима у коалиционој влади на писању новог устава. Међутим, Савез се такође посматра као либерално-демократски алтернативни покрет „треће силе“ у поређењу са националистима (чангизам) и комунистима (маоизам).[6]
Разочарење у националистичку владу, која је Савез ставила ван закона 1947. године, и инфилтрација Комунистичке партије Кине довели су до тога да се Савез нагиње КПК током друге фазе Кинеског грађанског рата. Конститутивне странке, Кинеска национална социјалистичка партија и Партија младе Кине, напустиле су Савез и придружиле се националистима на Тајвану. Преостала конститутивна партија је касније напустила и коначно постала Кинеска сељачка и радничка демократска партија у фебруару 1947. године.[7]
Три интересне групе биле су Удружење националног спаса, Удружење за обнову села и Друштво за стручно образовање. НСА, далеко највећа и најпопуларнија интересна група, била је инспирисана Армијама националног спаса и постојала је да подстакне отпор Јапану, али је постала неважна након завршетка рата. РРА је био аграристички лоби формиран од Покрета за обнову села, који је првобитно био непријатељски расположен према комунизму, али су се њихови интереси за добробит сељака постепено укрштали. Трећа интересна група, Друштво за стручно образовање, желела је да оснује стручне школе широм Кине и постала језгро Кинеског националног демократског грађевинског удружења.
Народна Република Кина
[уреди | уреди извор]Њен председавајући Џанг Лан је био потпредседник Централне народне владе Народне Републике Кине од 1949. до 1954. године.
Савез је 1997. године усвојио устав, којим је прописано да његов програм „високо држи заставу патриотизма и социјализма, спроводи основну линију за примарну етапу социјализма, чува стабилност у друштву, јача услуге националном јединству и тежи за унапређење социјалистичке модернизације, успостављање и унапређење тржишне привреде, унапређење политичког реструктурирања и социјалистичке духовне цивилизације, еманципацију и развој производних снага, учвршћивање и ширење јединственог патриотског фронта и остварење великих циљева социјализма с кинеским карактеристикама."[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „我国八个民主党派排序考”. Lishui Municipal Committee of the Revolutionary Committee of the Chinese Kuomintang. 9. 12. 2012. Архивирано из оригинала 4. 3. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2022.
- ^ „China's Political Party System”. Beijing Review. 28. 11. 2007. Приступљено 24. 12. 2022.
- ^ Delury, John (2022-10-15). Agents of Subversion: The Fate of John T. Downey and the CIA's Covert War in China. Cornell University Press. ISBN 978-1-5017-6598-8. S2CID 252579321. doi:10.1515/9781501765988.
- ^ White & Jacoby 1946, стр. 313.
- ^ Lutze 2007, стр. 59.
- ^ Jan Kiely; John Lagerwey; Vincent Goossaert (20. 10. 2015). Modern Chinese Religion II: 1850 - 2015 (2 Vols.). Brill. стр. 771. „... China Democratic League” in an attempt to create a liberal-democratic “third force” alternative movement to the Nationalists and the Communists.”
- ^ Hinton, Harold C. (1. 5. 1958). „The "Democratic Parties": End of an Experiment?”. Problems of Communism. 7 (3): 39.
- ^ 中国民主同盟章程 [Constitution of the China Democratic League]. China Democratic League (на језику: кинески). 21. 12. 2017. Приступљено 15. 8. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- Krebs, Edward S.; Jeans, Roger; Coble, Parks; Levine, Marilyn M. (1992). Roads Not Taken: The Struggle of Opposition Parties in Twentieth-Century China. Routledge. ISBN 9780429304910. S2CID 199159330. doi:10.4324/9780429304910.
- White, Theodore H.; Jacoby, Annalee (1946). Thunder Out of China. NY: William Sloane Associates, Inc. ISBN 9781298548573.
- Lutze, Thomas D. (2007). China's Inevitable Revolution: Rethinking America's Loss to the Communists. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 9781298548573.