Дивљина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Резерват Перкућ у Августовској шуми, Пољска

Дивљина је природна средина на Земљи која није знатно промјељена људским дјелатностима. Може бити дефинисана и као „најнетакнутије, неометано дивље природно подручје које је преостало на нашој планети — то су посљедња истинска дивља мјеста које људи не контролишу и нису развијена путевима, цјевоводима или другом индустријском инфраструктуром”.[1] Израз се традиционално односи на копнено окружење, иако се све више односи и на поморску дивљину. Недавне мапе дивљине указују на то да дивљина покрива једну четвртину копнене површине Земље, али се убрзано деградира људском дјелатношћу. Још мање дивљине преостаје у океанима, са само 13,2% без интезивне људске дјелатности.

Неке владе их успостављају по закону или управним актима, обично на земљишним тракама које још нису измијењене људским дјелатностима у великој мјери. Главно одличје је да људска моторизована дјелатност знатно ограничена. Ове дјелатности се спроводе не само због очувања онога што већ постоји, него и због промовисања и унапријеђавања природног изражавања и развоја. Подручја дивљине могу се пронаћи у резерватима, националним шумама, националним парковима и чак и у урбаним срединама крај ријека, клисура или других неразвијених подручја. Ова подручја се сматрају важним за преживљавање одређених врста, биодиверзитет, еколошке студије, конзервацију, изолацију и рекреацију. Дивљина је дубоко цијењена због културних, духовник, моралних и естетских разлога. Неки писци природе вјерује да су подручја дивљине виталне за људски дух и креативност[2]. Она такође може очувати историјске генетичке особине и пружити стаништве дивље флоре и фауне коју је тешко обновити у зоолошким вртовима, арборетумима и лабораторијама.

Задужбина Дивљина наводи да подручје дивљине има двије димензије: мора бити биолошки нетакнуто и законски заштићено.[3][4] Међународна унија за заштиту природе класификује дивљину на два степена: Ia (строги резерват природе) Ib (подручје дивљине). Дјелатности на маргинама посебних подручја дивљине, као што су сузбијање пожара и прекид миграције животиња такође утичу на унутрашњост дивљине.[5]

Посебно у богатијим, индустријализованим државама, има и одређено правно значење: као земља у којој је законом забрањен развој. Многе државе су одредиле дивљину, као што су Сједињене Америчке Државе, Канада, Аустралија, Нови Зеланд и Јужна Африка. Многи нови паркови су планира и законски усвојени од стране законодавних тијела на позив посвјећених појединаца широм свијета.[6]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Defining Wilderness | WILD Foundation”. www.wild.org (на језику: енглески). Приступљено 16. 9. 2018. 
  2. ^ Botkin, Daniel B. No man's garden : Thoreau and a new vision for civilization and nature (на језику: енглески). Island Press [for] Shearwater Books. ISBN 978-1-55963-465-6. Приступљено 16. 9. 2018. 
  3. ^ „The WILD Foundation » Wilderness Areas are Biologically Intact” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2009. Приступљено 16. 9. 2018. 
  4. ^ „The WILD Foundation » Wilderness as a Protected Area Classification” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2009. Приступљено 16. 9. 2018. 
  5. ^ „What is wildland? - a review” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2007. Приступљено 16. 9. 2018. 
  6. ^ A handbook on international wilderness law and policy (на језику: енглески). Fulcrum Pub. ISBN 978-1555916800.