Добриловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Добриловић је српско и црногорско презиме.[1] Припада групи презимена са наставком -овић. Добриловићи порекло воде из Црне Горе.

Носиоци овог презимена данас живе у Пиви, Никшићу, Подгорици, Херцег Новом, Дервенти, Сокоцу, Лозници, Вуковом Тршићу, Врбасу, Бачком Добром Пољу.

Из овог братства је и познати српски јунак Стојан Чупић (Змај од Ноћаја), који је опеван у народним песмама.[2]

Порекло[уреди]

Носиоци овог презимена корене вуку из Пиве (село Пишче на Пивској планини) или Бањана (Дробњаци), северни део данашње Црне Горе, а некадашње Старе Херцеговине.[3][4] Православне су вероисповести и углавном славе Светог Јована (20. јануар) и Светог Стефана (9. јануар). Из Црне Горе, под овим или другим презименом, расељавали су се у Србију, Босну и Херцеговину и на северозапад до Истре. Пошто славе различите славе не може се са сигурношћу тврдити да су истог порекла.[5]

Академик Обрен Благојевић у својој књизи о Пиви записао је: „По једнима они су од Браниловића, а други кажу да је неки Браниловић нашао мушко дијете, усвојио га и подигао, па да су Добриловићи од њега”.[6]

Референце[уреди]

  1. ^ „Dobrilović Prezime”. Forebears. Приступљено 16. 11. 2019. 
  2. ^ „Stojan (Dobrilović) Čupić”. Zapadni Srbi. 7. 3. 2015. Приступљено 16. 11. 2019. »Njegovo pravo prezime je bilo Dobrilović, ali kako je kao dete ostao siroče preseljen je u Šabac gde ga je posinio imućni trgovac Strahinja Čupić« 
  3. ^ Караџић, Стојан; Шибалић, Вук (1997). Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло. Београд: ИШ „Стручна књига”. 
  4. ^ Stevović, Nenad. „Dobrilović”. Montenegrina. Приступљено 16. 11. 2019. 
  5. ^ Нишкановић, Мирослав (2001). Породични коријени. Бања ЛукаБеоградСарајево: Српски генеалошки центар. стр. 104, 105. и 106. 
  6. ^ Обрен, Благојевић (1971). Пива. Београд: САНУ. стр. 402. и 403.