Стојан Чупић

С Википедије, слободне енциклопедије
Стојан Чупић
Stojan cupic.jpg
Стојан Чупић
Датум рођења1765.
Место рођењаПива
 Османско царство
Датум смрти1815.
Место смртиЗворник
 Османско царство

Стојан (Добриловић) Чупић , познат и под именом Змај од Ноћаја (Пива, 1765Зворник, 1815) био је један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка.

Биографија[уреди | уреди извор]

Грб војводе Стојана Чупића

Веома рано је остао без родитеља, па иако млад, али и најстарији у породици, одлучио је да се пресели у Србију. Са три сестре запутио се у Мачву у Црнобарски салаш, где му је живео деда по оцу. Иако крајем 18. века у Србији није било никаквих школа у којима би се деца описмењавала, Стојану је то некако пошло за руком, вероватно, сматра се, у неком од мачванских манастира.

У Црнобарском салашу и околини почео је да се бави трговином стоке. Бистрог, окретног и одлучног момка запазио је Страхиња Чупић из суседног Ноћајског Салаша.

Младић му се свидео, па му је предложио да га посини. Стојан је то прихватио и свом имену додао поочимово презиме Чупић. Страхиња му је доделио нешто земље и упутио га како да је обрађује.

Легенде у Србији кажу да је Чупић чак три пута на својим њивама наилазио на закопани новац.

Почетком побуне против дахија, Стојан Чупић је био зрео, одговоран, али и предузимљив српски домаћин. Није волео Турке, био је велики родољуб и зналац руковања свакојаким оружјем. Одмах је окупио чету поузданих мачванских момака, одметнуо се у устанике и почео да препречује друмове и пролазе, онемогућавајући кретање локалним Турцима.

Био један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под именом Змај од Ноћаја. Истакао се у бојевима на Мишару (где је изазвао и победио турског јунака Мусу Сарајлију) и на Салашу. У борби на Главици преко Дрине је спасао Цинцар Јанка. Остао је запамћен у народној епској пјесми „Змај од Ноћаја“. Био је познат и као добар говорник, а о томе говоре и Карађорђеве речи: Ко ми надговори Чупића и натпише Молера, даћу што затражи.

Убијен је у Зворнику јуна 1815,[1] где је и сахрањен.[2] Сматрало се да је био жртва издаје, али није сигурно чије - кнеза Милоша или cељака који су се разилазили с њим поводом дизања устанка.[1] Cоколско друштво у Богатићу је 1938. одлучило да буде пренет у његову задужбину у Салашу Ноћајском.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јован Р. Ћаласан: Знаменити људи Пиве, Нови Сад 2003.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]