Стојан Чупић
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Биографије. Ако сте у могућности, побољшајте овај чланак. (01. 2012.) |
Стојан Чупић | |
|---|---|
 Стојан Чупић | |
| Датум рођења | 1765. |
| Место рођења | Пива, Османско царство |
| Датум смрти | 1815. |
| Место смрти | Зворник, Османско царство |
Стојан (Добриловић) Чупић , познат и под именом Змај од Ноћаја (Пива, 1765 — Зворник, 1815) био је један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка.
Биографија
[уреди | уреди извор]
Стојан је рођен у Пиви, у Херцеговини негде око 1765. године. Веома рано је остао без родитеља, па иако млад, али и најстарији у породици, одлучио је да се пресели у Србију. Са три сестре запутио се у Мачву у Црнобарски салаш, где му је живео деда по оцу. Иако крајем 18. века у Србији није било никаквих школа у којима би се деца описмењавала, Стојану је то некако пошло за руком, вероватно, сматра се, у неком од мачванских манастира.[1]
У Црнобарском салашу и околини почео је да се бави трговином стоке. Бистрог, окретног и одлучног момка запазио је Страхиња Чупић из суседног Ноћајског Салаша. Младић му се свидео, па му је предложио да га посини. Стојан је то прихватио и свом имену додао поочимово презиме Чупић. Страхиња му је доделио нешто земље и упутио га како да је обрађује. Стојан се оженио, а легенде у Србији кажу да је Чупић чак три пута на својим њивама наилазио на закопани новац.[1]
Почетком побуне против дахија Чупића је затекао као чувеног и поштованог домаћина. Чим је сазнао за почетак буне он је око себе почео да окупља људе и припрема заседе Турцима на путевима и пролазима. Постао је један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под именом Змај од Ноћаја. Истакао се у бојевима на Мишару (где је изазвао и победио турског јунака Мусу Сарајлију) и на Црнобарском Салашу (у којој је победио Мехмед-капетана). У боју код Бајине Баште је прешао преко Дрине и изазвао на мегдан бега Зумбулића. У борби на Главици преко Дрине је спасао Цинцар Јанка. Остао је запамћен у народној епској пјесми „Змај од Ноћаја“. Био је познат и као добар говорник, а о томе говоре и Карађорђеве речи: Ко ми надговори Чупића и натпише Молера, даћу што затражи.[2]
Након пропасти Првог српског устанка 1813. године отишао је у Срем. Међутим, убрзо се вратио и кријући се по Мачви очекивао је нови устанак. На почетку Другог српског устанка састао се у Ваљеву са Милошем Обреновићем и започео је са организовањем устанка у Мачви.[3] Ухваћен је у турској заседи и потом убијен у Зворнику јуна 1815,[4] где је и сахрањен.[5] Сматрало се да је био жртва издаје, али није сигурно чије - кнеза Милоша или сељака који су се разилазили с њим поводом дизања устанка.[4] Соколско друштво у Богатићу је на лето 1938. одлучило да буде пренет у његову задужбину у Салашу Ноћајском,[6] а следећег септембра му је подигнут споменик на зворничком гробљу.[7]
-
Споменик у Салашу Ноћајском -
Гроб у порти цркве -
Чакшире Стојана Чупића -
Сабља Стојана Чупића
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 37.
- ^ Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 37—38.
- ^ Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 38.
- ^ а б "Политика" 18. феб. 1941
- ^ Заборављени гроб Змаја од Ноћаја... у Зворнику. "Време", 5. јул 1938
- ^ "Време", 16. јул 1938
- ^ "Политика", 7. септ. 1938, стр. 13
Литература
[уреди | уреди извор]- Јован Р. Ћаласан: Знаменити људи Пиве, Нови Сад 2003.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „Ко је издао Змаја од Ноћаја“, Зоран Милошевић, Српско наслеђе, историјске свеске, број 13, јануар 1999.
- Биографија Змаја од Ноћаја, етно кућа, галерија слика
- „Како је убијен Змај од ноћаја“ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (23. септембар 2013), Влада Арсић, Пресс магазин, историјска читанка, 18. јануар 2008.
- Ко је убио Змаја?, Влада Арсић, Политикин забавник, 2011.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
