Стојан Чупић
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (Сазнајте како и када да уклоните овај шаблон обавештења) |
 | Биографије можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (јануар 2012) (Сазнајте како и када да уклоните овај шаблон обавештења) |
| Стојан Чупић | |
|---|---|
 Стојан Чупић | |
| Датум рођења | 1765. |
| Место рођења | Пива Османско царство |
| Датум смрти | 1815. |
| Место смрти | Зворник Османско царство |
Стојан (Добриловић) Чупић (Пива, 1765 — Зворник, 1815) је био један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под именом Змај од Ноћаја.
Биографија[уреди]
Веома рано је остао без родитеља, па иако млад, али и најстарији у породици, одлучио је да се пресели у Србију. Са три сестре запутио се у Мачву у Црнобарски салаш, где му је живео деда по оцу. Иако крајем 18. века у Србији није било никаквих школа у којима би се деца описмењавала, Стојану је то некако пошло за руком, вероватно, сматра се, у неком од мачванских манастира.
У Црнобарском салашу и околини почео је да се бави трговином стоке. Бистрог, окретног и одлучног момка запазио је Страхиња Чупић из суседног Ноћајског Салаша.
Младић му се свидео, па му је предложио да га посини. Стојан је то прихватио и свом имену додао поочимово презиме Чупић. Страхиња му је доделио нешто земље и упутио га како да је обрађује.
Легенде у Србији кажу да је Чупић чак три пута на својим њивама наилазио на закопани новац.
Почетком побуне против дахија, Стојан Чупић је био зрео, одговоран, али и предузимљив српски домаћин. Није волео Турке, био је велики родољуб и зналац руковања свакојаким оружјем. Одмах је окупио чету поузданих мачванских момака, одметнуо се у устанике и почео да препречује друмове и пролазе, онемогућавајући кретање локалним Турцима.
Био један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под именом Змај од Ноћаја. Истакао се у бојевима на Мишару (где је изазвао и победио турског јунака Мусу Сарајлију) и на Салашу. У борби на Главици преко Дрине је спасао Цинцар Јанка. Остао је запамћен у народној епској пјесми „Змај од Ноћаја“. Био је познат и као добар говорник, а о томе говоре и Карађорђеве речи: Ко ми надговори Чупића и натпише Молера, даћу што затражи.
Споменик у Салашу Ноћајском
Гроб у порти цркве
Чакшири Стојана Чупића
Литература[уреди]
- Јован Р. Ћаласан: Знаменити људи Пиве, Нови Сад 2003.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
 |
Стојан Чупић на Викимедијиној остави. |
 |
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Бој на салашу. |
- „Ко је издао Змаја од Ноћаја“, Зоран Милошевић, Српско наслеђе, историјске свеске, број 13, јануар 1999.
- Биографија Змаја од Ноћаја, етно кућа, галерија слика
- „Како је убијен Змај од ноћаја“, Влада Арсић, Пресс магазин, историјска читанка, 18. јануар 2008.
- Ко је убио Змаја?, Влада Арсић, Политикин забавник, 2011.
