Драган Гламочић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драган Гламочић
Драган Гламочић
Датум рођења(1968-10-04)4. октобар 1968.(55 год.)
Место рођењаФутог, Србија
Образовањедоктор пољопривредних наука
УниверзитетПољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду
Занимањередовни професор Универзитета у Новом Саду

Драган М. Гламочић (Футог, 4. октобар 1968) доктор је пољопривредних наука и редовни професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду. Објавио је више од 300 референци националног и међународног значаја. Аутор и коаутор је три књиге, једног уџбеника и једне монографије, пет скрипти и два компјутерска програмска система, од којих се један користи у светским оквирима. [1]

Обављао је функције Министра пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије и личног саветника Председника Владе РС, а тренутно је на позицију посебног саветника Министарке за пољопривреду, водопривреду и шумарство.

Поред матерњег, српског језика говори и енглески језик. Ожењен је и отац троје деце.

Кретање у професионалном раду и функције[уреди | уреди извор]

  • Посебни саветник Министарке за пољопривреду, водопривреду и шумарство Јелене Танасковић од 2022. године;
  • Продекан за развој и сарадњу са привредом Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду од 2018. до 2020. године;
  • Лични саветник председника Владе Републике Србије Александра Вучића од 2014. до 2017. године;
  • Министар за пољопривреду, водопривреду и шумарство у Влади Републике Србије од 2013. до 2014. године;
  • Менаџер Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду од 2015. до 2018. године;
  • Продекан за финансије Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду од 2012. до 2013. године;
  • Директор Департмана за сточарство Пољопривредног факултета Универзитета у Новом

Саду од 2004. до 2012. године;

  • Пољопривредни факултет, Универзитета у Новом Саду, 1996. године изабран у звање асистента, а од 2009. године је у статусу редовног професора за ужу научну област "Исхрана животиња";

Чланство у саветима, управним и надзорним одборима[уреди | уреди извор]

  • Члан Скупштине "Научно-технолошког парка" у Новом Саду од 2019. године
  • Председник Управног одбора “Истраживачко-образовног центра у пољопривреди” Темерин, од 2018. до 2020. године;
  • Председник Надзорног одбора “Митросрем”, ад Сремска Митровица од 2014. до 2021. године;
  • Председник Управног одбора “Институт Биосенс”, Нови Сад од 2017. до 2019. године;
  • Члан савета: “Универзитет у Београду”, Београд, од 2015. до 2018. године;
  • Члан савета: “Универзитет у Новом Саду”, Нови Сад, од 2012. до 2013. године;
  • Председник савета за сточарство Републике Србије, Министартво за пољопривреду,

водопривреду и шумарство;

Боравци у иностранству/специјализације[уреди | уреди извор]

  • Студијски боравак: The Ohio State University, Сједињене Америчке Државе, 12. месеци, 1997./1998. година;
  • Више краћих студијских боравака од неколико недеља па до више месеци у земљама Европске уније и САД;

Публикације[уреди | уреди извор]

Објавио је више од 300 референци (национални и међународни часописи као и национални и међународни скупови). Аутор и коаутор је три књиге, затим, уџбеника и монографије, пет скрипти и два копјутерска програмска система, од којих се један користи на светском нивоу;

Пројекти[уреди | уреди извор]

  • Учесник и руководилац већег броја покрајинских и републичких научних пројеката
  • Учесник на међународним пројектима;

Академске активности[уреди | уреди извор]

  • Настава на већем броју предмета из уже научне области Исхрана животиња  на основним, мастер и докторским студијама;
  • Ментор више докторских дисертација, магистарских, мастер и дипломских радова;

Чланство у удружењима[уреди | уреди извор]

  • EAAP - “The European Federation of Animal Science”;
  • ASAS - “American Society of Animal Science”;
  • ADSA - “American Dairy Science Association”;

Остале активности[уреди | уреди извор]

  • Судски вештак за област пољопривреде;

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Dragan Glamočić”. Istinomer. Приступљено 16. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]