Зорана Михајловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Зорана Михајловић
Zorana Mihajlović Crop.JPG
Зорана Михајловић
Биографија
Име при рођењуЗорана Михајловић
Датум рођења(1970-05-05)5. мај 1970.(50 год.)
Место рођењаТузла
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ
Држављанство Србија
РелигијаПравославље
ДецаДраган
Професијадоктор економских наука
УниверзитетЕкономски факултет Универзитета у Београду
Политичка
партија
Српска напредна странка (од 2010)
Раније:
Г17 плус (2002—2006)
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре
27. април 2014. — 28. октобар 2020.
Избори16. март 2014.
Председник владеАлександар Вучић
ПретходникАлександар Антић
НаследникТомислав Момировић
Министар енергетике, развоја и заштите животне средине
27. јул 2012. — 27. април 2014.
Избори6. мај 2012.
Председник владеИвица Дачић
НаследникАлександар Антић
Министар енергетике, развоја и заштите животне средине
Тренутна функција
Функцију обавља од 28. октобар 2020.
Избори21. јун 2020.
Председник владеАна Брнабић
ПретходникАлександар Антић

Зорана Михајловић (Тузла, 5. мај 1970) српска је политичарка, потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије и потпредседница Српске напредне странке.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је маја 1970. године у Тузли, СР Босна и Херцеговина, СФРЈ.

Основну и средњу школу је завршила у Београду.

Образовање[уреди | уреди извор]

Дипломирала је на Економском факултету Универзитета у Београду[1], 1993. године, на смеру за спољну и унутрашњу трговину, са дипломским радом „Енергетски ресурси у Европској економској заједници“.

Титулу магистра је стекла на Економском факултету Универзитета у Београду, на смеру за међународну економију, са магистарским радом „Енергетски сектор Србије и одабраних европских земаља - Француске, Немачке и Шведске“[1] 1998. године.

Докторску титулу добила је на Економском факултету београдског Универзитета са тезом „Енергетика и привредни развој - Анализа међузависности на примеру Србије и земаља Европске уније[1]“, 2001. године.

Од 2006. године ради као научна сарадница Економског факултета Универзитета у Београду, а од 2008. године као доцент истог. Од 2011. године стекла је звање ванредног професора. Данас предаје на Мегатренд универзитету на предметима Економија природних ресурса, Обновљиви извори енергије.

Говори енглески, француски и италијански језик[1]. Написала је четири књиге из области енергетике и енергетске политике, које су уџбеници на Економском факултету, као и на Мегатренд универзитету.

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

Готово 20 година се бавила пословима у оквиру своје професије. Тако је радила као професорка рачуноводства и пословне економије у Првој економској школи у Београду, у периоду од 1993. до 1995. године. У времену од 1996. до 2006. године, била је запослена у Електропривреди Србије, на више радних места[1]. Била је саветница за енергетику и заштиту животне средине потпредседника Владе Србије од 2004 до 2006. године, потом саветница за енергетику председника Владе Републике Српске 2008—2009. године.

Чланица је саветодавног одбора East West Bridge организације, које је замрзнуто због активне службе у Влади Србије.

Од 2008. године је била доцент, а ванредна професорка је постала 2011. на Универзитету Џон Незбит у Београду[1].

Тренутно је на функцији потпредседнице Владе и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Проф. др Зорана Михајловић је била чланица партије Г17 плус. У то време се налазила на месту саветнице Мирољуба Лабуса, потпредседника Владе Србије, за енергетику и заштиту животне средине.[2]

Постала је чланица Српске напредне странке априла 2010. године. Врло брзо је напредовала, и постала чланица Извршног одбора Српске напредне странке. У периоду предизборне кампање за опште изборе у Србији 2012. године, Зорана Михајловић је била једна од водећих људи кампање Српске напредне странке.

Одликовања[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Биографија на сајту Универзитета Џон Незбит”. Megatrend.edu.rs. Архивирано из оригинала на датум 25. 7. 2016. Приступљено 29. 10. 2012. 
  2. ^ „Биографија на сајту Истиномер”. Istinomer.rs. 9. 10. 2012. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2012. Приступљено 29. 10. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]