Никола Селаковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Никола Селаковић
Selakovic2 crop.JPG
Никола Селаковић
Биографија
Пуно имеНикола Селаковић
Датум рођења(1983-04-30)30. април 1983.(36 год.)
Место рођењаУжице
СФРЈ
ДржављанствоСрбија Српско
РелигијаПравославац
УниверзитетПравни факултет Универзитета у Београду
Политичка
партија
Српска напредна странка
Министар правде
27. јул 2012. — 11. август 2016.
Избори6. мај 2012.
Председник владеИвица Дачић
Александар Вучић
ПретходникСнежана Маловић
НаследникНела Кубуровић

Никола Селаковић (Ужице, 30. април 1983) српски је правник и политичар, функционер Српске напредне странке, генерални секретар председника Републике Србије и бивши министар правде и државне управе у Влади Републике Србије.

Биографија[уреди]

Завршио је Шесту београдску гимназију и Правни факултет где ради као асистент на предмету Упоредна правна традиција. Године 2010. уписао је докторске студије на Правном факултету.

Током студија, поред академског успеха, три пута је побеђивао на такмичењу у беседништву на Правном факултету (2004, 2005. и 2007). Такође, био је члан тима на међународном такмичењу из области Међународног јавног права „Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition", а 2007. године добио је прву награду Алан Вотсон фондације за пројекат „Душанов законик и правни транскрипти“.

Оснивач је, а у периоду од 2011. до 2012, био је и председник Српског културног кола „Деспот Стефан Лазаревић“. Од 2010. године председник је Института „Oratoria“ — Ценар за реторику. Такође, од 2003. године је члан, а од 2005. године секретар Клуба љубитеља античког и римског права „Forum Romanum“ Правног факултета.

Од 2005. до 2009. године био је ангажован у Ректорату Универзитета у Београду, као особа одговорна за организацију свих важнијих дешавања. На Правном факултету Универзитета у Београду 2009. је постао сарадник у настави на предмету Упоредна правна традиција и предмету Национална историја државе и права, а 2010. изабран је за асистента на тим предметима.

Поред српског језика, влада енглеским и солидно говори француски и италијански, а познаје и основе грчког и старогрчког језика.

Политика[уреди]

У политику је активно ушао 2008. године, када је приликом оснивања Српске напредне странке (СНС) постао њен члан. Члан је Главног и Извршног одбора и председник је Правног савета Странке. У септембру 2012. изабран је за члана Председништва СНС.

У јулу 2012. године изабран је за министра правде и државне управе у Влади Републике Србије. Истовремено, постао је члан Високог савета судства и Државног већа тужилаца.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]