Никола Селаковић
Никола Селаковић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Никола Селаковић (2019) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Пуно име | Никола Селаковић | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 30. април 1983. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Титово Ужице, СФР Југославија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Држављанство | Србија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Народност | Србин | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Религија | православни хришћанин | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Универзитет | Правни факултет Универзитета у Београду | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Српска напредна странка (од 2008) Раније: Српска радикална странка (2001–2008) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Никола Селаковић (Титово Ужице, 30. април 1983) српски је правник и политичар. Селаковић је тренутно министар за рад и запошљавање у Влади Републике Србије и члан Председништва Српске напредне странке. Некадашњи је министар правде и државне управе, генерални секретар председника Републике Србије и министар спољних послова.
Биографија[уреди | уреди извор]
Образовање[уреди | уреди извор]
Рођен је 30. априла 1983. године у Титовом Ужицу. Завршио је Шесту београдску гимназију, потом основне и мастер студије на Правном факултету Универзитета у Београду. Од 2009. године је био запослен као сарадник у настави на Катедри за правну историју и држао је наставу на предметима Упоредна правна традиција, Српска правна историја и Реторика. Докторске студије је уписао 2010. године на Правном факултету Универзитета у Београду и исте године је изабран у звање асистента.
Током студија, поред академског успеха, три пута је побеђивао на такмичењу у беседништву на Правном факултету (2004, 2005. и 2007). Такође, био је члан тима на међународном такмичењу из области Међународног јавног права „Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition", а 2007. године добио је прву награду Алан Вотсон фондације за пројекат „Душанов законик и правни транскрипти“.
Оснивач је, а у периоду од 2011. до 2012, био је и председник Српског културног кола „Деспот Стефан Лазаревић“. Од 2010. године председник је Института „Oratoria“ — Центар за реторику. Такође, од 2003. године је члан, а од 2005. године секретар Клуба љубитеља античког и римског права „Forum Romanum“ Правног факултета.
Од 2005. до 2009. године био је ангажован у Ректорату Универзитета у Београду, као особа одговорна за организацију свих важнијих дешавања.
Поред српског језика, влада енглеским и солидно говори француски и италијански, а познаје и основе грчког и старогрчког језика.
Политичка каријера[уреди | уреди извор]
Селаковић је у период од 2001. до 2008. године био члан Српске радикалне странке. У политички живот се активно укључио 2008. године, када је приликом оснивања Српске напредне странке (СНС) постао њен члан. У странци је обављао дужности члана Главног и Извршног одбора, као председника је Правног савета, а у септембру 2012. године изабран је за члана Председништва СНС.
Министар правде и државне управе[уреди | уреди извор]

Народна скупштина Републике Србије га је 27. јула 2012. године изабрала за министра правде и државне управе у Влади Републике Србије. Истовремено, постао је члан Високог савета судства и Државног већа тужилаца.
Генерални секретар председника Републике[уреди | уреди извор]
Министар спољних послова[уреди | уреди извор]
Приватни живот[уреди | уреди извор]
Говори енглески и активно се служи француским и италијанским језиком.
Ожењен је Милицом са којом има Лазара, Василија и Љубицу.
Одликовања и почасти[уреди | уреди извор]
Орден преподобног Прохора Пчињског (Епархија врањска)[1]
- Почасни грађанин Трстеника[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Литургија СПЦ и МПЦ у Прохору Пчињском поводом Илиндана, Пендаровски положио венац”. www.rts.rs. Приступљено 2. 8. 2022.
- ^ „НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН ТРСТЕНИКА: Помогао да се исправи историјска неправда”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 12. 10. 2022.