Драган Човић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драган Човић
Dragan Čović.jpg
Драган Човић
Биографија
Датум рођења (1956-08-20)20. август 1956.(60 год.)
Место рођења Мостар
ФНРЈ
Универзитет Универзитет у Мостару
Политичка
партија
Хрватска демократска заједница БиХ
Тренутна функција
Функцију обавља од 17. новембра 2014.
Избори 12. 10. 2014.
Претходник Жељко Комшић

Драган Човић (Мостар, ФНРЈ, 20. август 1956) босанскохерцеговачки хрватски је политичар, председник Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине и посланик у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине. Од 2002. до 2005. био је хрватски члан Предсједништва Босне и Херцеговине, а 2014. поново је изабран.

Биографија[уреди]

Завршио је основну и средњу техничку школу, машинског усмерења, у Мостару. По завршетку средње школе уписује се на Факултет машинства у Мостару, који завршава 1979. године, стицањем дипломе машинског инжењера. Након завршетка студија, 1980. године, запошљава се у предузећу СОКО Мостар и постаје директор. У периоду од 1992. до 1998. године обавља функцију генералног директора предузећа. Истовремено похађа постдипломске студије, магистрира 1989. године, а 1996. године на Универзитету у Мостару стиче наслов доктора техничких наука. Од 1989. до 1991. године похађао је и специјалистички студиј за менаџмент на Економском факултету у Сарајеву. Током 1994. године ангажован је у звању вишег асистента на предмету Економика и организација производње на Машинском факултету Универзитета у Мостару, а 1996. године изабран је за доцента на предмету Развој производних система на истом Факултету. Ванредни професор постао је 2000. године, а 2004. године изабран је у звање редовног професора на Универзитету у Мостару. Од 2002. године на Економском факултету у Мостару такође предаје на редовном и постдипломском студију. Од 2007. године на Филозофском факултету у Мостару предаје предмет Управљање људским ресурсима.

Политички аганжман[уреди]

Од 1998. године до 2001. године заменик је председника Владе и министар финансија у Влади Федерације БиХ. На непосредним изборима 2002. изабран је за хрватског члана Предсједништва БиХ. У међувремену Човић је оптужен за злоупотребу положаја, а та иста оптужница је потврђена 2005. Исте године сменио га је високи представник Педи Ешдаун јер је његова оптужница стварала лош утицај на представљање БиХ. У Предсједништву га је заменио Иво Миро Јовић, али се његов политички живот отада наставља у својству председника ХДЗ БиХ-а.

Човић је у новембру 2006. неправомоћно осуђен на пет година затвора јер је компанију Иванковић-Лијановић ослободио плаћања пореза на увоз меса. У јуну 2008. Апелационо вијеће Суда БиХ одбацило је оптужбу због ненадлежности Суда БиХ. Човић поново завршава пред судом 2009. због оптужбе да је доносио одлуке о утрошку средстава за куповину станова одређеним особама. У априлу 2010. ослобођен је оптужби. Трећа оптужница за злоупотребу положаја против Човића потврђена је 10. маја 2010. Тужилаштво Херцеговачно-неретванске жупаније га терети да је са осталим члановима Управног одбора Јавног предузећа Хрватске поште и телекома (ХПТ) донео одлуку да се дуг, од близу 4.700.000 КМ , који је имало ово предузеће према тада већ непостојећем Министарству одбране - ХВО, пренесе на три приватне фирме. Каснијом наплатом дуговања, те фирме су постале већински власници акција Еронета - најпрофитабилнијег телекомуникационог дела ХПТ-а. У време кад се то догађало Човић је био министар финансија ФБиХ, заменик премијера ФБиХ и предсједник Управног одбора ХПТ-а. На крају је Врховни суд ФБиХ донио одлуку да је пренос дуга незаконит те је Еронет враћен у власништво ХПТ-а.

Човић је потписник Крешевске декларације од 21. септембра 2007. године. Бањалучког договора с почетка 2009. те споразума с Божом Љубићем из 2010. године.

На општим изборима 2014. године изабран је за хрватског члана Предсједништва Босне и Херцеговине, добио је 52,41% гласова.[1][2]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]