Жељко Комшић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жељко Комшић
Željko Komšić.jpg
Жељко Комшић
Биографија
Датум рођења (1964-01-20)20. јануар 1964.(52 год.)
Место рођења Сарајево (ФНРЈ)
Држављанство Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Супружник Сабина Комшић
Професија адвокат
Универзитет Универзитет у Сарајеву
Политичка партија Демократски фронт (од 2013)
раније: Социјалдемократскa партијa БиХ (1996—2012)
Мандат(и)
Хрватски члан Предсједништва БиХ
1. октобар 2006. — 17. новембар 2014.
Претходник Иво Миро Јовић
Наследник Драган Човић

Жељко Комшић (Сарајево, 20. јануар 1964) је босанскохерцеговачки политичар. Од 1. октобра 2006. до 17. новембра 2014. био је хрватски члан Предсједништва БиХ у осмогодишњем мандату као кандидат Социјалдемократске партије БиХ. Оснивач је и предсједник Демократске фронте и заступник у Парламенту БиХ.

Поријекло и образовање[уреди]

Комшић потиче из мјешаног брака, од оца Марка Комшића, Хрвата из Средње Босне и мајке Данице Станић Српкиње, чији је отац Маријан Станић, током Другог свјетског рата, био припадник ЈВуО,[1] у околини Добоја, а која је током грађанског рата у БиХ убијена хицем снајпера у родном Сарајеву.

Као дјечак, Жељко је крштен у католичкој цркви, али је касније током живота више пута мијењао своје национално и вјерско опредјељење.[2][3] Завршио је Правни факултет Универзитета у Сарајеву и Школу страних услуга Универзитета у Џорџтауну у Вашингтону.[4] У браку је са Сабином Комшић, која је по струци грађевински инжињер и бошњачког је поријекла. Имају ћерку Лану.[5]

Рат у Босни и Херцеговини[уреди]

Током Рата у Босни и Херцеговини Комшић је био припадник тзв. Армије БиХ, да би касније добио њено највише војно признање — Златни љиљан.[6][7]

Политичка каријера[уреди]

Послије рата, Комшић своју политичку каријеру започиње као члан Социјалдемоктратске партије БиХ. Био је најпре одборник општине Ново Сарајево, као и замјеник градоначелника Сарајева, прије него што је изабран за начелника општине Ново Сарајево, 2000. године.

Након што је коалиција Алијанса за демократске промене дошла на власт 1998, Комшић је три године касније именован за амбасадора у Савезној Републици Југославији. Поднио је оставку након избора 2002. године пошто се СДП вратила у опозицију.

Општи избори 2006.[уреди]

На општим изборима 2006. Комшић је био кандидат Социјалдемоктратске партије за мјесто у Предсједништву, испред хрватског народа. На тим изборима, добива 97.267, махом бошњачких[8][9][10][11] гласова; или 41% од укупног броја оних који су гласали за неког хрватског кандидата. Тим резултатом Жељко Комшић се нашао испред Ива Мира Јовића (25%), Боже Љубића (18%) и Младена Иванковић-Лијановића (9%).

Изборне контроверзе[уреди]

Комшићеви резултати 2010. по оштинама у ФБиХ
Општине са хрватском већином у БиХ

Странка ХДЗ заузела је став да је Комшићева побједа нелегитимна, јер је изборни систем, који није заснован дуж етничких линија у Федерације БиХ, омогућио Бошњацима да гласају за Комшића и Хрватима наметну своју вољу. Сличан став су заузеле и друге хрватске партије.

И поред негодовања хрватских странака из БиХ, Комшић је 1. октобра 2006. инаугурисан на положај хрватског члана Предсједништва, а убрзо му је стигла подршка и од амбасадора Републике Хрватске.[12]

Демократска фронта[уреди]

Након разлаза са СДП-ом у јулу 2012. године, Жељко са другим дисидентима 7. април 2013. оснива нову партију Демократски фронт (или Демократска фронта - скраћено ДФ). ДФ дјелује претежно међу бошњачким и пробосанским бирачким тијелом у Федерацији БиХ и карактерише се као унитаристичка, социјалдемократска и грађанско-националистичка странка лијевог центра. Од оснивања до сад, њен једини предсједник био је Жељко Комшић.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Више информација на тему
Жељко Комшић
пронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
Претражите Оставу Медији на Остави
Претражите Викивести Актуелности на Викивестима
Претражите Викицитат Цитати на Викицитату