Драгош Калајић
| Драгош Калајић | |
|---|---|
 Фотографија Калајића | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. фебруар 1943. |
| Место рођења | Београд, Србија |
| Датум смрти | 22. јул 2005. (62 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија и Црна Гора |
| Званични веб-сајт | |
Драгош Калајић (Београд, 22. фебруар 1943 — Београд, 22. јул 2005) био је српски филозоф, сликар, новинар, писац[1] и члан Сената Републике Српске.
Биографија
[уреди | уреди извор]Његова мајка Татјана (рођ. Парента) је била професор математике и ћерка свештеника, писца и професора Милоша Паренте.
Дипломирао је на Академији лијепих умјетности у Риму 1965. године са највећим оцјенама у класи. По завршетку своје обуке отпочео је да живи и ради у Београду и Риму. Калајић је био и остварен писац поред тога што је био умјетник (писао је за часопис Погледи).[2] Био је члан Удружења књижевника Србије, Удружења ликовних умјетника Србије и Савеза писаца Русије.
Постигао је значајан утицај на пољима на којима је учествовао, од књижевности до визуелних умјетности до историје умјетности и издаваштва. Био је пријатељ са многим истакнутим личностима из области умјетности, књижевности, филма и филозофије, као што су Јулијус Евола, Езра Паунд, Александар Дугин, Ђорђо де Кирико, Гвалтјеро Јакопети и још многим другима.[3][4][5]
Био је критичар Хришћанства и заговорник паганизма до грађанског рата деведесетих година, током и након чега је постао православни хришћанин и заговорник савеза православних народа.[2]
Одабрана дела
[уреди | уреди извор]- Упориште (Рехабилитација структуре интегралног човека)[6]
- Иницијације[6]
- Мапа (анти)утопија[6]
- Филозофија уметности[6]
- Смак света[6]
- Писци бога Марса[6]
- Европска идеологија[6]
- Живот је путовање, путописи[6]
- Космотворац, роман[6]
- Последњи Европљани, роман[6]
- Српска деца царства, роман[6]
- Америчко зло[6]
- Издана Европа[6]
- Српско добро[6]
- Русија устаје[6]
- Кодекс Соларног реда & Појмовник Драгоша Калајића[6]
- Кршевина (поема, са поговором)[6]
- Зимски солстицијум (дневник последњих година, Најважнији интервјуи, нарочито они дати у последњим годинама живота. Три опроштајна текста: „Последњи Хиперборејац”)[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 25. 6. 2017.
- ^ а б Димитријевић, Владимир (2014). Прећутана културна историја Срба. Београд: Catena Mundi. стр. 99—100.
- ^ „Dragos Kalajic: A Hyperborean Biography”. openrevolt.info. Архивирано из оригинала 02. 08. 2017. г. Приступљено 25. 6. 2017.
- ^ „Dragoš Kalajić (1943-)”. invaluable.com. Приступљено 25. 6. 2017.
- ^ Marko Živković (2011). Serbian Dreambook. Indiana University Press. стр. 207.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о „Пројекти | Драгош Калајић”. www.dragoskalajic.com. Архивирано из оригинала 26. 01. 2020. г. Приступљено 2021-04-08.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Драгош Калајић на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- РТС: Времеплов (22.2.2010) (језик: српски)
- Саша Гајић: Драгош Калајић - идеолог српске или европске деснице? и реакција на тај текст
- „Глас јавности“: Преминуо Драгош Калајић Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (3. март 2016)
- Драгослав Бокан: Мој Драгош Калајић
- Породица оптужује: Случај Драгош Калајић Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. мај 2013) и реакција на тај текст[мртва веза]
- Српски Интернет парламент: Умро Драгош Калајић
- НЕБОЈША КУЗМАНОВИЋ: ДРАГОШУ КАЛАЈИЋ - УЧИТЕЉУ И ПРИЈАТЕЉУ У ЧАСТ И СЛАВУ
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Остале | |
- Рођени 1943.
- Умрли 2005.
- Уметници из Београда
- Књижевници из Београда
- Новинари из Београда
- Српски сликари
- Српски новинари
- Српски књижевници
- Српски ратни извештачи
- Српски публицисти
- Српски филозофи
- Сенатори Републике Српске
- Чланови Удружења књижевника Србије
- Чланови Удружења ликовних уметника Србије
- Чланови Савеза писаца Русије
- Умрли од рака једњака