Драгош Калајић

Драгош Калајић
Драгош Калајић
Лични подаци
Датум рођења	22. фебруар 1943.
Место рођења	Београд, Србија
Датум смрти	22. јул 2005. (62 год.)
Место смрти	Београд, Србија и Црна Гора
Званични веб-сајт
	http://dragoskalajic.com ;

Драгош Калајић (Београд, 22. фебруар 1943 — Београд, 22. јул 2005) био је српски сликар, новинар, писац^[1] и члан Сената Републике Српске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Његова мајка Татјана (рођ. Парента) је била професор математике и ћерка свештеника, писца и професора Милоша Паренте.

Дипломирао је на Академији лијепих умјетности у Риму 1965. године са највећим оцјенама у класи. По завршетку своје обуке отпочео је да живи и ради у Београду и Риму. Калајић је био и остварен писац поред тога што је био умјетник (писао је за часопис „Погледи”).^[2] Био је члан Удружења књижевника Србије, Удружења ликовних умјетника Србије и Савеза писаца Русије.

Постигао је значајан утицај на пољима на којима је учествовао, од књижевности до визуелних умјетности до историје умјетности и издаваштва. Био је пријатељ са многим истакнутим личностима из области умјетности, књижевности, филма и филозофије, као што су Јулијус Евола, Езра Паунд, Александар Дугин, Ђорђо де Кирико, Гвалтјеро Јакопети и још многим другима.^[3]^[4]^[5]

Био је критичар Хришћанства и заговорник паганизма до грађанског рата деведесетих година, током и након чега је постао православни хришћанин и заговорник савеза православних народа.^[2]

Изабрана дела[уреди | уреди извор]

Упориште (Рехабилитација структуре интегралног човека)^[6]
Иницијације^[6]
Мапа (анти)утопија^[6]
Филозофија уметности^[6]
Смак света^[6]
Писци бога Марса^[6]
Европска идеологија^[6]
Живот је путовање, путописи^[6]
Космотворац, роман^[6]
Последњи Европљани, роман^[6]
Српска деца царства, роман^[6]
Америчко зло^[6]
Издана Европа^[6]
Српско добро^[6]
Русија устаје^[6]
Кодекс Соларног реда & Појмовник Драгоша Калајића^[6]
Кршевина (поема, са поговором)^[6]
Зимски солстицијум (дневник последњих година, Најважнији интервјуи, нарочито они дати у последњим годинама живота. Три опроштајна текста: „Последњи Хиперборејац”)^[6]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 25. 6. 2017.
^ ^а ^б Димитријевић, Владимир (2014). Прећутана културна историја Срба. Београд: Catena Mundi. стр. 99—100.
^ „Dragos Kalajic: A Hyperborean Biography”. openrevolt.info. Архивирано из оригинала 02. 08. 2017. г. Приступљено 25. 6. 2017.
^ „Dragoš Kalajić (1943-)”. invaluable.com. Приступљено 25. 6. 2017.
^ Marko Živković (2011). Serbian Dreambook. Indiana University Press. стр. 207.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о „Пројекти | Драгош Калајић”. www.dragoskalajic.com. Архивирано из оригинала 26. 01. 2020. г. Приступљено 2021-04-08.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 25. 6. 2017.

[:0-2] а ^б Димитријевић, Владимир (2014). Прећутана културна историја Срба. Београд: Catena Mundi. стр. 99—100.

[hyperborean-3] „Dragos Kalajic: A Hyperborean Biography”. openrevolt.info. Архивирано из оригинала 02. 08. 2017. г. Приступљено 25. 6. 2017.

[bio-4] „Dragoš Kalajić (1943-)”. invaluable.com. Приступљено 25. 6. 2017.

[google-5] Marko Živković (2011). Serbian Dreambook. Indiana University Press. стр. 207.

[dk-6] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о „Пројекти | Драгош Калајић”. www.dragoskalajic.com. Архивирано из оригинала 26. 01. 2020. г. Приступљено 2021-04-08.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]