Сенат Републике Српске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Seal of Republika Srpska.svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Републике Српске

Сенат Републике Српске је савјетодавно тијело највиших уставних институција Републике Српске.

Историјат[уреди]

Народна скупштина је на сједници од 4. априла 1997. усвојила Закон о Сенату Републике Српске, по којем је његове чланове именовао предсједник Републике Српске из реда истакнутих личности које су запажено доприносиле националном, јавном, научном и културном животу Републике Српске. Сенаторима мандат траје седам година, с могућношћу њиховог поновног именовања. Сједнице Сената сазива и њима предсједава предсједник Републике Српске.[1]

Састав[уреди]

Према члану 89. Устава Републике Српске Сенат има до 55 чланова које именује предсједник Републике. За чланове Сената именују се истакнуте личности из јавног, научног и културног живота. Сенатор се именује на седам година, с могућношћу да буде именован још један узастопни мандат.

Сједнице Сената сазива и предсједава им предсједник Републике. Сенат се конституише и отпочиње с радом када предсједник Републике именује најмање половину од укупног броја сенатора предвиђеног Уставом.

Организација и начин функционисања Сената уређује се Законом о Сенату Републике Српске.[2]

Надлежности[уреди]

Сенат Републике Српске разматра питања од посебног значаја за политички, национални, економски и културни развој Републике Српске и даје највишим уставним институцијама мишљење о тим питањима, као што су:[3]

  • уставноправни положај Републике Српске и спољнополитичка питања у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине;
  • доношење измјена Устава Републике Српске и нацрте системских закона;
  • питања рада институција Босне и Херцеговине у вези са статусним питањима Републике, као и питања односа између ентитета у Босни и Херцеговини;
  • развојна и привредна питања Републике Српске;
  • питања избјеглица, расељених лица и повратника;
  • питања која се односе на права Републике Српске на специјалне и паралелне односе са сусједним државама, као и питања развоја односа са исељеништвом широм свијета;
  • и друга важна питања од значаја за Републику Српску и њене народе и грађане.

Сенатори[уреди]

Сазив 2017.[уреди]

Сазив из 2017. године је конституисан 8. јануара, и укупно је именован 41 сенатор, укључујући предсједника Републике, који је по функцији пресједника Републике, члан Сената.[4] Већина сенатора је изабрана по други, или трећи, пут. Дана 28. јуна 2017. предсједник Републике Српске је именовао 3 нова сенатора.[5]

Тренутно Сенат броји 43 члана.

Чланови Сената:

Сенатор који је тражио разрјешење током мандата:

-Подебљаним словима су означени сенатори који су изабрани други, односно трећи, мандат.

Сазив 2009.[уреди]

Сазив из 2009. приликом конституисања 15. маја требало је да броји 42 сенатора, али се бивши предсједник Републике Српске Мирко Шаровић није нашао на коначном списку, јер је и даље на снази била одлука високог представника у БиХ о забрани обављања било које јавне функције. Накнадно је за 42. сенатора именован Милорад Закић.

Закон о измјенама и допунама Закона о Сенату Републике Српске из 2010. године је дефинисао да је предсједник Републике члан Сената чији мандат тече избором на функцију предсједника Републике и остаје члан Сената и након престанка обављања функције предсједника. Тако је санатор у овом сазиву током свог мандата, и након престанка мандата предсједника Републике, био Рајко Кузмановић, те Милорад Додик, током свог мандата.

Чланови Сената на крају мандата:

Сенатор који је смијењен током мандата:

Сенатори који су преминули током сенаторског мандата:

-Подебљаним словима су означени сенатори који су изабрани други мандат.

Сазив 1996.[уреди]

Први сазив Сената, у саставу од 28 сенатора, је именован 1. септембра 1996, од стране тадашњег предсједника Републике Српске Биљане Плавшић.

Накнадно је у састав именовано још 13 сенатора:

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. http://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomonografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf
  2. Закон о Сенату Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 8/97)
  3. Члан 3. Закона о Сенату Републике Српске, измијењен Законом о измјенама и допунама Закона о Сенату Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 50/10)
  4. „Ko su sve novi-stari senatori Srpske? Od Emira Kusturice do Marinka Umićevića”. Приступљено 22. 1. 2017. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Предсједник Српске именовао нове чланове Сената
  6. Sudija Blagojević zatražio razrješenje u Senatu RS
  7. „Биографија Војислава Максимовића” (PDF). Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву. 2012. Приступљено 20. 5. 2012. 

Спољашње везе[уреди]