Дурок

С Википедије, слободне енциклопедије
Дурок свиње
A Duroc sow at a livestock show in England
Оцењивање дурок крмаче
Земља пореклаСједињене Државе
Својства

Дурок је најраспрострањенија раса свиња у САД-у и Канади. Настала је половином 19. века на подручју држава Њујорк, Њу Џерзи и Масачусетс.[1]

Назив су добиле по француском генералу Жерору Дуроку.

Порекло[уреди | уреди извор]

Највећи значај у стварању расе дурок су имали црвена џерзи свиња и стара дурок свиња. Због тога је ова раса све до Другог светског рата називана дурок-џерзи раса. Из давне 1812. године постоје записи да су велике "црвене свиње" узгајане у Њујорку и Њу Џерзију. Велика легла и способност брзог раста биле су карактеристике које је дурок поседовао од самог почетка. 1823. године Исак Фринк из Милтона, округ Саратога у држави Њујорк, добио је од Харија Келсија младог црвеног нераста. Келси је поседовао чувеног касачког коња по имену Дурок, па је Фринк назвао свог црвеног нераста у част коња. Овај нераст био је познат по својој глаткој чекињи и квалитету трупа. Његово потомство наставило је име дурок и многи од њих су наследили његову боју, брз раст и рано сазревање, велики телесни оквир, широку шунку и плећку, као и благ темперамент. Дурок је био мањи од црвене џерзи свиње, са финим костима и бољим квалитетом трупа. Почев од раних 1860-их, дуроци су настали планским укрштањем ове две, веома различите, расе.

Прва организација у сврху прикупљања података, побољшања и промоције црвених свиња била је Америчка асоцијација Дурок-Џерзи, која је основана 1883. На светском сајму у Чикагу 1893. године, дурок је стекао широку популарност на првом успешном сајму свиња.

Трогодишњи дурок-џерзи нераст (фотографисано 1905. године)

У Великој Британији је било два покушаја увоза и узгоја дурока. Први се догодио почетком седамдесетих, али без неког нарочитог успеха. Поново су увезени почетком осамдесетих а MLC[2] је предузео свеобухватно испитивање како би проценио утицај дурока као терминалне расе за мележење. Утврђено је да се на британском тржишту свежег свињског меса дурок не може користити у чистој раси већ само за укрштање. Са развојем дурок укрштених нерастова, произведен је велики број назимица мелеза, које су биле одговарајуће за оне произвођаче који су држали свиње екстензивно (слободно, на испаши). То је резултирало програмима узгоја и селекције који је створио британског дурока, фокусираног на карактеристике женских линија а не на устаљене, традиционалне особине терминалних нерастова. Дурок је затим пронашао одговарајуће место у британском сточарству, што је резултирало стварањем јединствене британске верзије дурока. Њихова густа чекиња кестењасте боје и дебела кожа, омогућавали су им да поднесу хладне и влажне британске зиме. Ова чекиња се током лета губи, што јој помаже да поднесе топла и сува лета. У Британији су сви чистокрвни дуроци црвене боје, а развој тзв. "белог дурока" постигнут је укрштањем са белим расама свиња.[3]

Грађа тела[уреди | уреди извор]

Стари тип дурока је био великих димензија и достизао телесну масу од 500 кг. Данашњи тип је изразито месната раса, средњег до великог формата, са нешто већим садржајем интрамускуларне масти у мишићима (3-4%). Квалитет полутки није на нивоу белих меснатих раса, али је задовољавајући. Месо је нешто грубљих мишићних влакана. Има мањи садржај поткожне масти. Леђна линија је повијена. Уши су мале и клопаве. Има веома чврсте ноге, нешто крупније кости и стрме ставове ногу, тако да је дурок прилагођен условима на паши. Длака јој је равна, глатка и сјајна. Боја дурока је црвена, са свим нијансама од светле до тамноцрвене нијансе махагонија.

Плодност[уреди | уреди извор]

Крмача праси 8-12 прасади по леглу. Крмаче су врло добре и брижне мајке и угњечења прасади су врло ретка. Карактеристично је за нерастове ове расе да производе мању количину ејакулата али је концентрација сперматозоида у ејакулату знатно већа него код нераста других раса. О томе се при коришћењу нераста ове расе мора водити рачуна, нарочито када се примењује вештачко осемењавање. Тада треба правити веће разређивање од уобичајеног. Добри су резултати парења крмаче расе дурок и нераста ландрас расе, јер се добијају крупна прасад која на дан рођења имају телесну масу од 1,6-2 кг.

Коришћење[уреди | уреди извор]

У Европи, дурок се користи углавном за мележење. У Данској је последњих година то једина раса која се користи у националном програму као терминална раса, што је и код нас случај. Први увоз дурока у Србију је извршен 1977. године и потом у још неколико наврата.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Izuzetna rasa sa vrhunskim tovnim karakteristikama”. www.isv.rs. Приступљено 2021-02-28. 
  2. ^ „About MLCSL”. www.mlcsl.co.uk. Приступљено 2021-02-28. 
  3. ^ „The Different Breeds of Swine - Duroc. Duroc Pig Breed. Duroc Gilts, Sows and Boars - The Pig Site | The Pig Site”. www.thepigsite.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-28. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Теодоровић, Милан; Радовић, Иван (2004). Свињарство. Нови сад. Универзитет у Новом саду, Пољопривредни факултет. ISBN 86-7520-048-X
  • Радовић, Божо; Радовић, Биса (2000). Гајење свиња. Крушевац. ДП "Графика" Крушевац.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]