Дуњак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дуњак
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКарловачка
ОпштинаОпштина Војнић
ОбластКордун
Становништво
 — (2011)Пад 39
Географске карактеристике
Координате45°13′55″ СГШ; 15°40′11″ ИГД / 45.2319987° СГШ; 15.6696324° ИГД / 45.2319987; 15.6696324Координате: 45°13′55″ СГШ; 15°40′11″ ИГД / 45.2319987° СГШ; 15.6696324° ИГД / 45.2319987; 15.6696324
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина209 м
Дуњак на мапи Хрватске
Дуњак
Дуњак
Дуњак на мапи Хрватске
Дуњак на мапи Карловачке жупаније
Дуњак
Дуњак
Дуњак на мапи Карловачке жупаније
Остали подаци
Поштански број47221 Крстиња
Позивни број+385 47

Дуњак је насељено место на Кордуну, у саставу општине Војнић, Карловачка жупанија, Република Хрватска.

Историја[уреди]

Србе у овом крају су власти дискриминисале и 1909. године. Тако лист Србобран пише да је тада уобичајена мјера кажњавања учитеља био њихов премјештај. На тај начин су им пропадали плодови рада у башчи, оштећивале се ствари у сеоби и прекидале људске везе. Учитељ Милован Дејановић је из Крњака премјештен у Доњи Будачки, Никола Паић из Доњег Будачког у Дуњак, Милош Здјелар из Дуњака у Полој, а учитељ Рибар из Полоја у Крњак.[1] [2] Дуњак се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

Култура[уреди]

У Дуњаку је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Дуњак припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу Епархије Горњокарловачке.[3] Дуњаку је постојао храм Српске православне цркве Светог пророка Илије, изграђен 1824. године, а срушен у Другом свјетском рату. Парохију сачињавају: Дуњак, Клокоч, Кестеновац, Клупица, Мрачај, Рајић Брдо, Лисине, Липовац, Кусаја, Јохово и Михољско.[3]

Становништво[уреди]

Дуњак је према попису из 2011. године имао 39 становника.[4]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[5] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 49 138 175 221 278 260 266 305 282 316 305 285 239 216 193

Национални састав[уреди]

Националност[5] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 48 (97,95%) 136 (98,55%) 164 (93,71%) 218 (98,64%) 275 (98,92%)
Хрвати 0 0 0 0 3 (1,07%)
Југословени 0 0 8 (4,57%) 3 (1,35%) 0
остали и непознато 1 (2,04%) 2 (1,44%) 3 (1,71%) 0 0
Укупно 49 138 175 221 278

Референце[уреди]

  1. ^ Србобран, бр. 233., Прогањање народних учитеља. Загреб. 1909. 
  2. ^ Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901 - 1914. - Српско коло 1903 - 1914. Загреб, Београд: СКД Просвјета, Службени Гласник. стр. 477. COBISS.SR-ID 201659660. 
  3. 3,0 3,1 „Архијерејско намјесништво карловачко: Парохија Дуњак”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 11. 7. 2012. 
  4. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 8. 5. 2013. 
  5. 5,0 5,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди]