Коларић
Коларић | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Карловачка |
| Општина | Војнић |
| Област | Кордун |
| Становништво | |
| — 2011. |  195 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 19′ 26″ С; 15° 40′ 41″ И / 45.323883° С; 15.677977° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 178 m |
  Коларић Коларић на карти Хрватске | |
 Коларић Коларић на карти Карловачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 47220 Војнић |
| Позивни број | +385 47 |
Коларић је насељено место на Кордуну, у саставу општине Војнић, Карловачка жупанија, Република Хрватска.
Географија
[уреди | уреди извор]Налази се на 1,5 километар западно од Војнића.
Историја
[уреди | уреди извор]У месту је 1827. године била православна парохија са више свештеника. Службовали су поп Павел Михајловић-парох, поп Василије Живковић-парох, поп Гаврил Вучковић-капелан и поп Јаков Живковић-ђакон.[1]
Коларић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини, након чега је у хрватској војној операцији Олуја етнички очишћен.
Други свјетски рат
[уреди | уреди извор] | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Ако сте у могућности, побољшајте овај чланак. |
У срезу Војнић, порушене су и попаљене цркве у Доњем Будачком, Горњем Будачком, Широкој Реци, Вељуну, Перјасици, Војнићу, Повоју, Краку, Крстињу, Коларићу и Дуњаку. Нарочито је било свирепо спаљивање цркве у Коларићу са којом су спаљени и људи који су у њој затворени а са њима и жене које су тим затвореницима донеле храну.[2]
Становништво
[уреди | уреди извор]Коларић је према попису из 2011. године имао 195 становника.[3]
Број становника по пописима
[уреди | уреди извор]| Националност[4] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 229 | 250 | 218 | 217 | 234 | 269 | 305 | 506 | 431 | 487 | 450 | 370 | 335 | 326 | 318 |
Национални састав
[уреди | уреди извор]| Националност[4] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Хрвати | 133 (58,07%) | 0 | 0 | 4 (1,84%) | 1 (0,42%) |
| Срби | 90 (39,30%) | 240 (96,00%) | 179 (82,11%) | 212 (97,69%) | 232 (99,14%) |
| Југословени | 0 | 8 (3,20%) | 36 (16,51%) | 1 (0,46%) | 0 |
| остали и непознато | 6 (2,62%) | 2 (0,80%) | 3 (1,37%) | 0 | 1 (0,42%) |
| Укупно | 229 | 250 | 218 | 217 | 234 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Сербски летопис", Будим 1828. године
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 173
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 10. 5. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Референце
[уреди | уреди извор]- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
