Пређи на садржај

Евгенија Кантакузин Палеолог

С Википедије, слободне енциклопедије

Евгенија Палеолог Кантакузин (Грчки: Ευγενία Παλαιολογίνα Καντακουζηνή, око 1255. - после 1329. године), била је византијска племкиња, сестричина цара Михаила VIII Палеолога и сестра бугарске царице Марије Палеолог Кантакузин.

Евгенија је рођена око 1255. године.[1] Она је најмлађа ћерка Јована Кантакузина и Ирине Комнин Палеолог. Током владавине никејског цара Јована III Дуке Ватаца, Евгенијин отац био је пинкерн, а касније гувернер малоазијске теме Тракезије.[2] Њена мајка била је ћерка великог доместика Андроника Палеолога и сестра будућег цара Михаила VIII Палеолога. После смрти Јована Кантакузина, Евгенијина мајка је постала монахиња под именом Евлогија, али је наставила да игра активну улогу у политици.[3] Евгенија има још три сестре – Теодору[4], Марију[5] и Ану. Марија је била удата за бугарског цара Константина I Тиха Асена[5] Ана је постала жена епирског деспота Нићифора I Комнина[6], а Теодора је касније постала члан утицајне византијске породице Раул.[7]

Нешто пре 1290. године, Евгенија је била удата за куманског поглавицу Сичгана, а по другом мишљењу, за његовог сина, који је прешао у хришћанство и постао познат под грчким именом Сиргијан (Сер Џон). После венчања, Сиргијана је цар Андроник II почастио титулом великог доместика.[1] Евгенија је Сиргијану родила једног сина, Сиргијана Палеолога Филантропина[8], и вероватно једну ћерку по имену Теодору.[9]

Евгенијин муж је умро пре 1320. године, након чега је постала монахиња, вероватно задржавши своје име.[8] Почетком 20-их година 14. века, међутим, избио је грађански рат између цара Андроника II и његовог унука Андроника III, у који се укључио и Евгенијин син. Изгледа да је Евгенија преузела на себе да посредује у сукобу између два цара, а у јуну 1321. године помогла је у закључивању Уговора на реци Мелес, првог споразума између зараћених Андрониковаца.[8]

Евгенија Палеоологина Кантакузина умрла је непознатог датума после 1329. године.[8]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Nicol 1968, стр. 24–25; Cawley 2011.
  2. ^ Nicol 1968, стр. 14–15; Cassidy 2004, стр. 236–237.
  3. ^ Cassidy 2004, стр. 236.
  4. ^ Cassidy 2004, стр. 195.
  5. ^ а б Cassidy 2004, стр. 237.
  6. ^ Cassidy 2004, стр. 131.
  7. ^ ODB, стр. 1772; Cassidy 2004, стр. 105.
  8. ^ а б в г Nicol 1968, стр. 24–25.
  9. ^ Cawley 2011.

Литература

[уреди | уреди извор]