Евгеније Поповић
Изглед
| Евгеније Поповић | |||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 6. јануар 1842. | ||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Рисан, Аустријско царство | ||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 4. април 1931. (89 год.) | ||||||||||||||||||||||
| Место смрти | Трст, Краљевина Италија | ||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
Евгеније Поповић (Рисан, 6. јануара 1842 — Трст, 4. априла 1931) био је политичар, дипломата и новинар. Поповић је био дугогодишњи црногорски генерални конзул у Риму.
Биографија
[уреди | уреди извор]По рођењу у Рисну аустријски држављанин. У Трсту је био школски друг Николе I Петровића Његоша.
Завршио је право и докторирао у Болоњи, а бавио се и адвокатуром, те је постао италијански држављанин. Био је сљедбеник Гарибалдија током уједињења Италије, а 1876/78. ратни извјештач са фронта у Црној Гори и Херцеговини, гдје је и рањен.
Од 1896. године постављен за генералног конзула Црне Горе у Риму.[1]
Додељен му је Орден британског царства у рангу великог крста 1918. године.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „ПОЛИТИЧКА И ДРЖАВНИЧКА АКТИВНОСТ АНДРИЈЕ РАДОВИЋА (1916-1918)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2017. г. Приступљено 25. 03. 2017.
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 501.