Андрија Радовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Андрија Радовић
Andrija Radovic.jpg
Андрија Радовић
Биографија
Датум рођења (1872-01-28)28. јануар 1872.
Место рођења Мартинићи
Књажевина Црна Гора
Датум смрти 1947.(1947-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (74/75 год.)
Место смрти Београд
ФНРЈ
Отац Сердар Јагош Радовић
Политичка
партија
Народна странка
Демократска странка
1. фебруар 1907. — 17. април 1907.
Претходник Марко Радуловић
Наследник Лазар Томановић
12. мај 1916 — 17. јануар 1917.
Претходник Лазар Мијушковић
Наследник Мило Матановић

Андрија Радовић (Мартинићи, 28. јануар 1872Београд, 1947) је био црногорски, српски и југословенски политичар. Као члан Народне странке борац за парламентарну демократију, предсједник владе Црне Горе у два наврата (1907 и 1916−1917). У вријеме Првог свјетског рата заговорник уједињења Црне Горе са Србијом. Члан Демократске странке у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Биографија[уреди]

Андрија Радовић рођен је 1872. године у селу Мартинићи, у брђанском племену Бјелопавлића, син је сердара Јагоша Радовића. На Цетињу је завршио основну школу и три разреда гимназије, када је као питомац књаза Николе послат на школовање у Италију. Завршио је војно-инжињеријске студије у Италији 1890-1894. Вратио се у Италију у периоду 1901/02.

По повратку у Црну Гору 1902. године оженио се кћерком војводе Божа Петровића, блиског рођака књаза Николе, а уједно и тадашњег предсједника Владе, што му је омогућило да се потпуно приближи црногорском двору и постане високи државни чиновник, маршал двора.

Послије доношења Устава 1905. године Радовић постаје министар финансија и грађевина у Влади Лазара Мијушковића, а потом и предсједник Владе 1907. године.[1]

Бомбашка афера[уреди]

У Бомбашкој афери један од главнооптужених био је и Радовић, који је осуђен на петнаест година строгог затвора. Помилован је по завршетку Првог балканског рата 1913.[1]

Први свјетски рат[уреди]

Од почетка Првог свјетског рата обавља одговорне послове заступника набавке хране, муниције и осталих потрепштина за Црну Гору и њену војску.[1]

Андрија Радовић је указом постављен за министра 20. децембра 1915. (друга влада Лазара Мијушковића) иако тада и није ни био у Црној Гори, већ као делегат краљ. владе већ од раније био у Бриндизи-у, где га је задесила и катастрофа отаџбине.[2]

Предсједник владе у егзилу[уреди]

По краљевом доласку у Француску, у априлу исте године бива постављен за предсједника Владе. Послије неколико мјесеци почиње да врши притисак на краља да абдицира у корист свога унука, регента Александра Карађорђевића и изјасни се за уједињење. Како је краљ у више наврата пролонгирао извршење овог Радовићевог наума, у јануару 1917. године подноси оставку.[1]

Предсједник Црногорског одбора за народно уједињење[уреди]

Убрзо у Паризу организује Црногорски одбор за народно уједињење, а у Женеви покреће лист Уједињење, те се потпуно разилази са краљем Николом, и постаје пропагатор безусловног уједињења Црне Горе са Србијом.[1]

Краљевина СХС[уреди]

У делегацији Краљевине СХС у Версају[уреди]

У првој половини 1919. године улази у делегацију Краљевине СХС на мировној конференцији у Версају, као шеф Црногорске секције, тј. експерт за Црну Гору и њена питања.

До укидања Црногорске секције доћи ће крајем 1919.[1]

Посланик[уреди]

Андрија Радовић, посланик Уставотворне скупштине Краљевине СХС

Већ током 1919. године Радовић настоји да се активно укључи у политички живот нове државе, те постаје један од оснивача Демократске странке из Црне Горе. На изборима за Уставотворну Скупштину Краљевине СХС крајем 1920. успио је да избори посланички мандат. Но, већ на изборима 1923. доживљава фијаско. На парламентарним изборима 1927. поново је изборио посланички мандат. Те године је именован у Управни одбор Народне банке, да би сљедеће био постављен за вицегувернера, када напушта дефинитивно политику, а након неког времена бива пензионисан.[1]

Касније године[уреди]

Од пензионисања Радовић живи у Београду, гдје наставља и живот у току Другог свјетског рата. Умире у Београду 1947.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]