Митар Мартиновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Митар Мартиновић
Митар Мартиновић, дивизијар.jpg
Митар Мартиновић, дивизијар
Датум рођења(1870-09-08)8. септембар 1870.
Место рођењаБајице
Књажевина Црна Гора
Датум смрти11. фебруар 1954.(1954-02-11) (83 год.)
Место смртиБеоград
ФНРЈ
Године службе19071921.
ЧинДивизијски генерал
Битке/ратовиПрви балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат
ОдликовањаОрден књаза Данила I

Митар Мартиновић (Бајице, Цетиње, 8. септембар 1870Београд, 11. фебруар 1954) био је црногорски дивизијар, касније дивизијски генерал Југословенске војске, председник владе Краљевине Црне Горе 1912−1913, министар војни у два наврата 1907−1910. и 1912−1913. и заступник министара иностраних дјела 1912−1913.

Био је војни изасланик у Русији на почетку Првог свјетског рата.

Биографија[уреди]

Mitar Martinovich Min of Montenegro.jpg

Кадетску школу завршава у Милану, а Артиљеријско-инжињеријску и Војну академију у Торину. Био је шеф дворске војне куће, а касније предсједник владе, министар војни, и министар спољних послова Црне Горе.

При опсади Скадра током Првог балканског рата командује Приморским одредом.

Почетком Првог свјетског рата је командант Херцеговачког и Дринског одреда. Затим је делегат код руске Врховне команде, а током одбране Ловћена командује Которским одредом.

У војску нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је примљен 1919. у чину генерала. Обавља послове помоћника команданта армијске области. Пензионисан је 1921.

Одликован је Златном медаљом Милоша Обилића и другим одликовањима.

Написао је дјело: Упутство војничком старешинству за васпитање војске у војном духу и дисциплини, Цетиње, 1900.

Његова ћерка Олга била је удата за Ђорђа Дунђерског, велепоседника. Његова унука је глумица Јелена Јовановић Жигон.

Види још[уреди]

Литература[уреди]