Егејско море (тема)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
'

Тема Егејско море
Byzantine Greece ca 900 AD.svg
Егејско море око 900. године
Географија
Континент Европа
Регија Егејско море
Земља  Грчка
 Турска
Друштво
Званични језици византијски грчки језик
Религија православље
Владавина
Облик владавине тема
Титула владара стратег
Оснивање средина 9. века
Престанак 1204.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
[[Портал:]]

Егејско море (грчки: θεμα του Αιγαιου Πελαγους) је била византијска тема у северном делу Егејског мора основана средином 9. века. Једна је од три "поморске теме" (грчки: θεματα ναυτικα) Византијског царства. Углавном је служила за обезбеђивање византијског бродовља и морнарице.

Историја[уреди]

Егејска острва су у касној антици била окупљена у посебну целину. Термин Αιγαιου Πελαγους се по први пут појављује почетком 8. века на пелатима неколико комеркиарија (цариника). Један печат, који је датиран у 721/2. годину, се односи на службено лице задужено за сва грчка острва. Овај печат могуће указује на продужетак постојања старе римске покрајине која је обухватала острва северног и западног Егејског мора[1]. Егејска острва су у 7. и 8. веку била у саставу тема Карависијанаца и Кивиреоте[2]. Крајем 8. века појављују се команде друнгарија Егејског мора (који очигледно контролише северни део мора) и друнгарија "дванаест острва" или "залива" (Kolpos), задужен за југ мора. Касније је друнгарије "дванаест острва" прерастао у стратега Самоса, док је друнгарије "Егејског мора" постао стратег Егејског мора која обухвата северна егејска острва као и Дарданеле и јужне обале Пропонтиде (Мраморног мора)[3][4]. Тема је створена пре 843. године јер се њен стратег помиње у Тактикону Успенског писаног 842/3. године[5]. Тема Егејско море је, као и остале теме, била издељена на турме и банде са својом војском и цивилним званичницима. У областима Дарданела и Пропонтиде, међутим, друнгарије, касније стратег Егејског мора, дели власт са стратегом Опсикије. Стратег Опсикије је вероватно задржао власт над државном управом док је стратег Егејског мора био задужен за опремање флоте и регрутацију. Слична ситуација постојала је и у теми Самос[6]. Према наводима Константина Порфирогенита (913-959), теми Егејског мора прикључени су почетком 10. века Лезбос (седиште стратега), Лемнос, Имброс, Тенедос, Хиос (касније прикључен Самосу), Споради и Киклади[7]. Податак из 911. године сведочи о постојању 2610 веслача и 400 маринаца у флоти теме Егејског мора[8]. Покрајина је опстала до краја 10. или почетка 11. века када је постепено подељена на мање теме. Киклади, Споради, Хиос и регион око Абидоса стекли су сопствене стратеге. Тема Егејског мора обухватала је само обале Пропонтиде и регион око Цариграда[9]. До краја 11. века је оно мало флоте ове теме прикључено царској морнарици под командом мега дукса[10]. Потом је, у 12. веку, тема Егејског мора спојена са Опсикијом у једну покрајину што је потврђено и уговором Partitio terrarum imperii Romaniae из 1204. године[11]. Тема је званично престала да постоји 1204. године по паду Цариграда у Четвртом крсташком рату.

Референце[уреди]

  1. ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, стр. 110–112
  2. ^ Kazhdan 1991, стр. 26.
  3. ^ Ahrweiler 1966, стр. 76–81
  4. ^ Kazhdan 1991, стр. 26–27
  5. ^ Oikonomides 1972, стр. 46–47
  6. ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, стр. 109, 112
  7. ^ Ahrweiler (1966). стр. 76.–79, 132–133 (Note #5); Nesbitt & Oikonomides (1994). стр. 123., 139, 141.
  8. ^ Treadgold 1995, стр. 67, 76.
  9. ^ Ahrweiler 1966, стр. 132–133
  10. ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, стр. 112
  11. ^ Ahrweiler 1966, стр. 79.

Извори[уреди]