Опсикија
| Опсикија θέμα Ὀψικίου | |
|---|---|
| 7. век—око 750. | |
 Тема Опсикија око 780. године | |
| Регија | Мала Азија |
| Земља | Турска |
| Догађаји | |
| Владавина | |
| • Облик | тема |
| Историја | |
• Успостављено | 7. век |
• Укинуто | око 750. |
Опсикион или Опсикија (грч. θέμα Ὀψικίου) је била тема Византијског царства у северозападној Малој Азији (данашња Турска). Једна је од првобитне четири теме. По површини била је највећа тема. Налазила се најближе византијској престоници - Цариграду. Неколико устанака подигнуто је током 8. века на њеној територији, те је, ради лакшег управљања, подељена средином тог века на три мање теме.
Историја
[уреди | уреди извор]Опсикија је једна од прве четири теме, основаних у 7. веку. Назив носи по латинској речи Obsequium ("пратња"), што се односило на јединице које су пратиле византијског цара у војним походима. Након великих пораза које су 640-тих година Византинци претрпели услед првог таласа муслиманских освајања, остаци војски са Блиског истока повучени су у Малу Азију и насељени у четири велике теме, од којих је једна била и Опсикија. У саставу ове теме налазиле су се области Мезија, Битинија, делови Галатије, Лидије и Пафлагоније. а простирала се од Дарданела до реке Халис, са центром у Анкири. Тачна година настанка теме није позната. Извори упућују на претпоставку да је основана већ 626. године, мада се њено постојање може пратити тек од 680. године. Могуће да је првобитно обухватала и делове Тракије.
Опсикија је уживала јединствени положај у односу на друге теме Византије. Тако, њен управник није носио титулу стратега ("στρατηγος"), већ комеса ("κομης"). Она није била подељена на турме, већ на породичне кланове формиране од старих војничких породица. Положај у близини престонице давао је Опсикији већи значај од било које друге византијске теме. Комеси Опсикије често су се подизали против самих царева. Тако је 668. године, након смрти Констанса II на Сицилији, комес Мизезије извео државни удар. Опсикија је била главна база цара Јустинијана II. Тамо је овај византијски цар насељавао многе Словене заробљене у Тракији. Касније су ти Словени прелазили на страну Арабљана. Опсикијска војска устала је против Филипика Вардана (711-713), убице Јустинијана II, и довела Анастасија II на власт, да би и њега свргнула 715. године, постављајући Теодосија III на царски трон. Опсикијанци су подржали успон Лава III Исавријанца на престо 717. године. Патрикије Исос, комес Опсикије, неуспешно се побунио против овог цара. Опсикија је била база из које је Артавазд кренуо у освајање царске власти против цара Константина V. Опсикија је важила за центар иконодула, највећих противника иконокластичкој политици Изауријске династије. Као резултат тога, Константин је поделио Опсикију на две теме: Букеларион и Оптимату.
Извори
[уреди | уреди извор]- Ahrweiler, Hélène (1966). Byzance et la Mer: La Marine de Guerre, la Politique et les Institutiones Maritimes de Byzance aux VIIe–XVe Siècles (на језику: French). Paris, France: Presses universitaires de France.
- Haldon, John F. (1984). Byzantine Praetorians: An Αdministrative, Ιnstitutional and Social Survey of the Opsikion and the Tagmata, c. 580-900. 3. Bonn, Germany: R. Habelt. ISBN 3-7749-2004-4.
- Haldon, John F. (1997). Byzantium in the Seventh Century: The Transformation of a Culture. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-31917-1.
- Haldon, John F. (1999). Warfare, State and Society in the Byzantine World, 565-1204. London, United Kingdom: University College London Press (Taylor & Francis Group). ISBN 1-85728-495-X.
- Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York and Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Lampakis, Stylianos; Andriopoulou, Vera (17. 10. 2003). „Theme of Opsikion (Οψικίου Θέμα)”. Encyclopedia of the Hellenic World: Asia Minor (на језику: Greek). Athens, Greece: Foundation of the Hellenic World. Приступљено 7. 10. 2009.
- Lounghis, T. C. (1996). „The Decline of the Opsikian Domesticates and the Rise of the Domesticate of the Scholae”. Byzantine Symmeikta (10): 27—36. ISSN 1105-1639. Архивирано из оригинала 21. 11. 2015. г. Приступљено 18. 08. 2019.
- Pertusi, A. (1952). Constantino Porfirogenito: De Thematibus (на језику: Italian). Rome, Italy: Biblioteca Apostolica Vaticana.
- Treadgold, Warren T. (1995). Byzantium and Its Army, 284–1081. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 0-8047-3163-2.