Емануел Маша Муановић
| Емануел Маша Муановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1880. |
| Место рођења | Карловци, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1944. |
| Место смрти | Београд, Србија |
Емануел Маша Муановић (Карловци, 15. август 1880 — Београд, 1944) био је српски сликар.
Биографија[уреди | уреди извор]
Потиче из карловачке земљорадничке породице, од оца Петра и мајке Ане.[1] Завршио је основну школу и гимназију у родном месту. Од 1895. године учио је сликање у Београду, у Кутликовој уметничкој школи. Студирао је почетком 20. века сликарство у Минхену и Петрограду.[2]
Био је и ученик Кирил Кутликa чија је иницијатива за оснивање Српске цртачке и сликарске школе у Београду 1895. године, постала темељ развоја уметничких школа у Србији. Његова школа је била прва школа на нашим просторима са редовним уписом ученика. Полазници Кутликове школе после завршених студија у Минхену, Прагу или Паризу поред Емануела Муановића били су и Коста Милићевић, Надежда Петровић, Боривоје Стевановић, Драгомир Глишић, Љубомир Ивановић и други. После смрти Кирила Кутлика целокупни инвентар његове уметничке школе преузео је Риста Вукановић и заједно са својом женом Бетом Вукановић, и од априла 1900. године организује у њој наставу на модерној основи. Један од полазника његове школе био је и Емануел Муановић. Из те школе развила се касније Београдска уметничка школа.
У младости је Муановић био познат као "боем и севдалија". Бавио се илустровањем предратних књига и часописа. Често је Маша сликао је пејзаже као наш познати импресиониста Малиша Глишић, густим, пастуозним, скоро рељефним намазима боја. У Народном музеју Србије чува се и неколико његових карикатура.
Боравио је крајем 1926. године у Паризу на специјалном усавршавању у изради барељефа. Приредио је 1927. године са колегом Војиновићем-Пеликаном,[3] изложбу у сомборском соколском дому. "Ратнички музеј" у Београду је 1932. године поседовао целу галерију портрета српских војвода из Великог рата. То је било његово уметничко дело.[4] Године 1936. добио је на предлог председника општине београдске место "чувара зграда на бившој пијаци Душановац".[5] Тако је решио стамбено питање и плаћао општини малу кирију. Израдио је свој аутопортет 1943. године. Умро је у Београду 1944. године.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Град Краљевића Марка, 1913. -
Мотив са Крфа, 1916. -
Доситејев лицеј, 1924. -
Портрет младе жене, 1925. -
Кафана Кичево, 1925. -
Мушкарац у профилу -
Жена и мушкарац без лица -
Портрет жене -
Град Краљевића Марка, уље на платну
_-_Portret_Mlade_%C5%BDene,_1925.jpg)
_-_Kafana_Ki%C4%8Devo,_1925.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Свеске" - Друштва историчара уметности Ср Србије", Београд 1980.
- ^ У. Рајчевић. „Емануел Муановић-Маша (1880— 1944)", Свеске Друштва историчара уметности Србије 11—12 (Београд 1981).
- ^ "Време", Београд 27. април 1927.
- ^ "Правда", Београд 18. новембар 1932.
- ^ "Београдске општинске новине", Београд 25. јун 1936.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Архив Југославије - слике[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2012)
- Музеј Града Смедерева[2]
- Народни музеј - изложба [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2013)
- Српско Географско Друштво - медаља [4]
