Енфилд (пушка)
| Енфилд модел 1853 | |
|---|---|
 Енфилд модел 1853 | |
| Врста | пушка спредњача |
| Порекло |  Уједињено Краљевство |
| Употреба | |
| Бојно деловање | Кримски рат Индијска побуна 1857. године Амерички грађански рат |
| Производња | |
| Варијанте | пушка и карабин |
| Спецификације | |
| Маса | око 4 kg |
| Калибар | 14,7 mm |
| Врста операције | капислара |
| Брзина паљбе | 2-3 мет/мин |
| Макс. еф. домет | до 1.200 m |
| Начин пуњења | спредњача са Мињеовим зрном |
Енфилд модел 1853[а] (енгл. Pattern 1853 Enfield), британска пушка капислара из 19. века. Након 1867. преостале пушке преправљене су у острагуше Снајдер-Енфилд.
Историја[уреди | уреди извор]
Развој[уреди | уреди извор]
Средином 19. века у европским војскама (најпре у Француској од 1849) почело је замењивање дотадашњих глаткоцевних мускета изолученим пушкама спредњачама далеко већег домета и прецизности, са цилиндричним зрном, такозваним пушкама типа Миње. У Великој Британији, пушке овог типа уведене су 1853. године. Након тестирања више понуђених модела, усвојена је пушка Енфилд модел 1853.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Пушке Енфилд биле су изолучене мускете спредњаче са табаном на капислу. Пуниле су се Мињеовим зрном,[1] шупљим пројектилом цилиндричног облика, са попречним жлебовима и лименим чепом у дну. Попречни жлебови омогућавали су боље заптивање цеви приликом набијања зрна шипком, док је лимени чеп омогућавао ширење зрна под утицајем барутних гасова и још боље заптивање цеви приликом опаљивања. Због малог губитка барутних гасова и доброг заптивања цеви ове пушке имале су велики домет (до 1.200 м) и прецизност за оно време.[2]
Пушке овог типа у Кримском рату (1853-1856) показале су велику предност над пушкама глатких цеви, које су имале домет од свега 200 м.[2]
Индијски устанак[уреди | уреди извор]
Ради бржег пуњења, доњи део фишека (у коме се налазило зрно) био је намазан свињском или говеђом машћу. Када је почетком 1857. године почело увођење ових пушака код сепоја (британских домородачких трупа) у Индији, дошло је до побуне која је за неколико недеља ескалирала у Индијски устанак 1857. Пошто би пре пуњења сваки војник морао да одгризе врх фишека, индијски војници су се плашили да ће изгубити своју касту (хиндуисти) или учинити грех (муслимани).[3]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Код ватреног оружја, број модела означава годину почетка производње.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Хаџи-Дамјановић 1973, стр. 520.
- ^ а б Ђурашиновић 1974, стр. 548.
- ^ Ричардс 2007, стр. 24–25.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хаџи-Дамјановић, Јован (1973). „Миње, Клод”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 5 (2. изд.).
- Ђурашиновић, Радомир (1974). „Пушка”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 7 (2. изд.).
- Richards, D.S. (2007). Cawnpore and Lucknow, A Tale of Two Sieges [Канпур и Лакнау, прича о две опсаде]. Barnsley: Pen & Sword Books Ltd. ISBN 1-84415-516-1.