Епектаза

Из Википедије, слободне енциклопедије

Епектаза (грчки - επεκτασις, пружање, пењање) је учење које је разрадио Свети Григорије НискиМојсијевом животу, или Расирави о усавршавању у врлини), по коме душа, будући Богом привучена, јесте у непрестаном кретању навише ка вишим степенима пуноће благодати. То пењање (αναβασις) јесте одушевљење Богом које, по Дионисију Ареопагиту, божански ерос упечаћује као динамички елеменат у човеково биће. Оно претпоставља стално ослобађање од страсти (καθαρσις), духовно узрастање ка пуноћи Христовој (Еф. 4,13).

Символ епектазе јесте Мојсије, који се "уопште не зауставља у своме пењању, нити пак одређује себи границу за висине, него, чим је закорачио на лествицу, он не престаје да се пење по тим степеницама и стално настоји да се узноси, јер свака та степеница на коју се попне, омогућује му да напредује и попне се на следећу вишу".[1]

Епектаза значи напредовање у врлини и делању, јер хришћанин никад не треба да се одрекне онога што је добио, него треба да продужи оно што је започео: „А сада довршите то и на дјелу“ (2. Кор. 8,11). У духу источне традиције следовање Христу подударно је са откривањем Христа, или Његовим манифестовањем од кенотичке до таворске форме, кроз причешћивање Светим Духом. Баш због тога, хришћанин је, у том току усавршавања, стимулисан да тежи ка вишем: „А ревнујте за веће дарове. И показаћу вам још узвишенији пут“ (1. Кор. 12,31). Гашење елана према Богу представља у исто време смањење енергија људске личности.

Референце[уреди]

  1. Григорије Ниски, Живот Мојсијев, εογια II, 227, pp. 263